26.05.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Magnet kao meta

Momčilo Pantelić: Magnet kao meta
Večito nerešeno srpsko pitanje – koje je realno mesto nas u svetu i sveta kod nas, sada opterećuje i Evropsku uniju. Pogotovo od kada mi, sa ovom vlašću, ka njoj zvanično marširamo.

Cinici bi rekli: Da se jadni za zelen bor uhvatimo, i on bi se jadan osušio. Preteruju, naravno. Daleko smo mi od dohvata bilo čega čemu težimo, pa i od poređenja sa dilemama EU.

Ali, što jes, jes, Angela Merkel je nedavno poručila da EU mora da se “repozicionira” kako u globalnim tumbanjima ne bi pala u zasenak spoljnih velikih sila koje pretenduju da preoblikuju svet. Pa i njen poredak.

Nemačka kancelarka nije usamljena u toj oceni. Slično misli i drugi “temeljac” evropskog okupljanja, francuski predsednik Emanuel Makron.

Jasnog plana za “repozicioniranje” još nema. Ali eksperti već argumentuju da je ono neizbežno ukoliko EU pretenduje da se zadrži u vrhu respektabilnih igrača.

Danas se Evropa napreže da ostane subjekt, a ne da postane objekt svetske politike u kojoj bi Peking da izdejstvuje “kinesko stoleće”, Rusija da se “revanšira” za poraz u Hladnom ratu, a Donald Tramp da SAD opet uvede u unilateralizam, sugeriše oksfordski istoričar Timoti Garton Eš. Po njegovom mišljenju, došlo je do ogromnog strateškog zaokreta u kojem se danas spoljne sile grabe oko Evrope, kao njene sile u 19. veku oko Afrike.

Nikada u novijoj istoriji Evropa nije bila suočena s tako mnogo zajedničkih izazova i istovremenih tako jakih spoljnih testiranja njene spremnosti, ističe Gardijanova kolumnistkinja Natali Nugered. Uz citiranje američkog istoričara Timotija Snajdera, koji kaže da se nad Evropom nadvila opasnost potpadanja pod neku novu “imperiju” – Putinove Rusije, Kine Si Đinpinga i “Amerike pre svega” Donalda Trampa.

Umesto da izvozi stabilnost, sada je prioritet Evrope da sebe odbrani od spoljnog sveta, smatra Karl Bilt, švedski diplomatski veteran, poznat i kao posrednik između zaraćenih strana u bivšoj Jugoslaviji. EU, dodaje u napisu za Prodžekt sindikejt, danas mora da bira – ili će ostati važan akter na globalnoj sceni ili će postati poligon za nadmetanje drugih sila.

Ovi i drugi nalazi stručnjaka podupiru zalaganja Makrona i Merkelove da EU mora da očuva i svoj poredak vrednosti i bitno mesto u odlučivanju o sudbini sveta. Za to je preko potreban bar minimalan konsenzus o minimumu zajedničkih ciljeva, ali njega, nažalost, trenutno nema zbog rasta nacionalizama.

Amerika, Rusija i Kina kao da s tim računaju. Lakše im je s razjedinjenom nego sa ujedinjenom Evropom.

Vašington i Moskva snažno podstiču evrofobične stranke. Kina pak kroz finansijske projekte propagira i svoj izrazito autoritarni model kao novi opšti uzor za privredni prosperitet. Sve te tri sile ujedno imaju svoje pulene, pri čemu se neki toliko razapinju da zanemaruju statusne vodilje EU.

Paradoksalno pritom deluje koincidencija da istovremeno u Evropu nadiru i imigranti iz ratnih poprišta i uticaji spoljnih sila. Magnet boljeg života ujedno je i meta strateškog nadmetanja. Ironičari, poput mene, ovakva preplitanja naziru kao dokaz da Evropska unija ima tako veliku privlačnu moć, da ka njoj hrle i oni koji bi da je rashoduju.

Ne bih da mi se ostvari slutnja da idemo ka dobu u kojem treba da se sruši zajednica s najmanjim socijalnim razlikama, najvećim dometima u očuvanju ljudske okoline i koja je simbol mirotvornog udruživanja država baš na tlu s kojeg su potekle i dalekosežne revolucije i svetski ratovi ideološke blokovske podele. Nije valjda da primamo signale da će prevagu odneti ambicije za nastavak preterivanja u već rekordnim egzistencijalnim nejednakostima, dodatnim zagađivanjima i stvaranju uslova za nove oružane katastrofe.

Za posrnuća koja je doživela odgovornost snosi i sama EU. Previše uljuljkana u sopstvenim dostignućima, birokratizovala se i unutar sebe isparcerisala na berićetni i uređeni sever naspram prilično voluntarističkog juga, na standardizovani zapad i istok s tranzicionim zastranjivanjima od ideala do kriminala.

Ali sigurno ostaje jedno – svega što je u funkcionisanju EU loše postoji i drugde. A sve što je u njoj dobro, retko gde se zapatilo.

Građani i SAD, i Rusije, i Kine (o mnogim drugima da i ne govorimo) voleli bi, čini mi se, da žive kao njihovi savremenici u EU. I verovatno baš zbog toga ona se od magneta pretvara u metu kako bi se njena “država blagostanja” prikazala kao otpadnik, bar dok je i drugi ne priušte.

Razvrstavanja će se nastaviti i po toj liniji. Razmatrajući sukobe u visokoj tehnologiji, poput američkog sankcionisanja kineskog Huaveja osumnjičenog za ugrožavanje bezbednosti, ekonomista Nurijel Rubini proriče da prostora za neopredeljene uskoro neće biti.

Zbog predviđanja globalne finansijske krize 2008. Rubini je nazvan “Dr Propast”. Podsetio me je tako na krilaticu Nikole Pašića “spasa nam nema al’ propasti nećemo”. A kako stvari idu po svetu i ovde, kao da smo skloni njenom izvrtanju – da nam spasa ima, al’ da propasti hoćemo.

Na Evropljanima je da takav rasplet obesmisle. Oni su najuverljivija opozicija “novom poretku” koji grade i kad se spore, improvizacije Trampove Amerike, i različito dozirane autokratije Đinpingove Kine i Putinove Rusije. Iz čijih prevaga ništa, bar zasad, ne sugeriše da će svet biti bolji nego što je Evropa, kako god je ko doživljavao.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side