15.04.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Lulin krug

Momčilo Pantelić: Lulin krug
Uspešni borac za iskorenjivanje siromaštva i korupcije otišao je ovih dana u zatvor kao osuđenik zbog korupcionaške radnje kojom se obogatio.

Takav preokret u sudbini upravo je doživeo bivši brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i izrastao u simbol ovih prevratničkih vremena koja nas učestalo obasipaju šokovima kakvi nas nisu uzdrmavali ni u najkošmarnijim snovima. Ali, vrlo originalan simbol.

Za razliku, na primer, od ovdašnjih lidera koji “peru” biografije od svojevremenog uvaljivanja sugrađana i okoline u velike nevolje, Lula (ozvaničeni i opšteuvaženi dodatak krštenom imenu) s razlogom se diči svojim postupcima prema zemljacima i drugima, a što mu niko i ne osporava, dok je predsedavao Brazilom (2003-2011). Nizom mera izvukao je iz siromaštva oko 30 miliona sunarodnika i u srednju klasu preveo polovinu od ukupno 208 miliona stanovnika.

Uključivao se u svakojake mirotvorne akcije. Zavredeo je priznanje (izričito i od ondašnjeg američkog predsednika Baraka Obame) da je najpopularniji državnik sveta. Strateške “driblinge” uvažavali su mu najmoćniji akteri globalne scene. Postavio je i osnove za uzlet njegove zemlje među 10 sila s najvećim bruto nacionalnim dohotkom.

Uvrstio je “karioke” u BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), kao i u kvartet koji traži status stalnih članica Saveta bezbednosti UN (zajedno sa Indijom, Japanom i Nemačkom). Afirmisao se i kao aktivista za što tešnju saradnju država Latinske Amerike, pa i kao protagonista politike koja kombinuje socijalističke poželjnosti i kapitalističke neizbežnosti.

Ispraćen je s predsedničke dužnosti s rekordnom nacionalnom podrškom od nekih 80 odsto, a onda je počelo preispitivanje njegove zaostavštine, koje je dovelo do sadašnje osude. Ekonomska stagnacija, pospešena prekomernim izdacima za Svetsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre, kao i budžetskim zastranjivanjima, dovela je do parlamentarnog smenjivanja njegove naslednice Dilme Rusef, posle čega je predsednička dužnost poverena dotadašnjem potpredsedniku i koalicionom partneru Mišelu Temeru.

U dobrom delu javnosti ova smena doživljena je kao “ustavni puč desnice protiv levice”. Takvom tezom Lula, reklo bi se, objašnjava i svoj pad u nemilost.

Ne priznaje da je ikada bio vlasnik raskošnog stana koji je navodno dobio od moćne kompanije kojoj je zauzvrat dao privilegije – zbog čega je osuđen na 12 godina i jedan mesec zatvora – i kao “prave kriminalce” proziva svoje “progonitelje”, na čelu sa sudijom Seržom Morom kome se, sa drugih strana, pripisuje zasluga što je prekinuo praksu nekažnjivosti visokih funkcionera. Moj jedini delikt je, kaže, to što sam pokušao da “ostvarim snove o pravednijem sistemu u kojem se milioni siromašnih uključuju u privredu, idu na univerzitete i više ne gladuju”.

“Udar koji je dokrajčio Dilmu (zaista pod spornim okolnostima) sada se nastavlja da bi me sprečio da se kandidujem za predsednika”, rekao je Lula da Silva,  ali, dodao je: “Ja nisam običan čovek... ja sam ideja koja nastavlja da živi i koju niko ne može da strpa u zatvor...”

Presuda po kojoj je njemu oduzeta sloboda pre nego što je razmotrena žalba doneta je preglasavanjem 6:5. Njegovi podržavaoci, od kojih oko hiljadu protestno kampuju ispred zatvora u Kuritibi, nadaju se da bi ona mogla biti preinačena dok ovaj tekst ide u štampu i da bi se Lula uskoro mogao naći na slobodi, pa i u prilici da opet uđe u oktobarsku izbornu trku za šefa države. Prema anketama, on i dalje uživa ubedljivu većinsku podršku, ali je krajnje neizvesno da li će mu biti odobreno da, kao osuđenik, konkuriše za predsedničku funkciju.

Izostane li Lula sa izborne liste, najveće šanse za pobedu ima bivši oficir i krajnji desničar Žair Bolsonaro. Posmatrače je, pritom, posebno zabrinula okolnost da se za kažnjavanje Lule založio, posredno, ali s prepoznatljivom metom, komandant kopnene vojske general Eduardo Vilas Boas.

Luli je, naime, politički aktivizam i počeo u suočavanju sa oružanim snagama i zatvorom. Pre 38 godina je, beleže hroničari, mesec dana proveo u ćeliji zbog sindikalističkog otpora ondašnjoj vojnoj hunti. Paradoks je svoje vrste da i sada dopada robije, uz odobravanje glasa iz armije kojoj je, do relativno nedavno, osam godina bio demokratski izabrani vrhovni komandant...

Život i priključenija Lule da Silve ionako su prepuni paradoksa. Potekavši iz siromašne porodice, bio je formalno nedoškolovan, zarađivao je od ranih tinejdžerskih dana kao čistač cipela i ulični prodavac, dok se nije okvalifikovao za metalskog zanatliju.

Postao je prvi predsednik Brazila s takvim pedigreom i prvi kome se pripisuje da se na tom položaju energično borio za prava radnika. Bio je uspešan kao lider, a po prestanku mandata osuđen je kao i na početku političkog angažmana. To bi moglo da se nazove – Lulin krug.

Šta god da istorija utvrdi – da li je on s pravom osuđen ili ne – jedno je izvesno: borba za iskorenjivanje siromaštva i korupcije krajnje je rizična. Lula ju je poveo i u njoj, zasad, nastradao. Ali, bolje se ne piše ni mnogima koji je nisu ni poveli iako su je obećali jer im mahom sleduje vrlo surovo vansudsko “poravnanje”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side