15.04.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Lulin krug

Momčilo Pantelić: Lulin krug
Uspešni borac za iskorenjivanje siromaštva i korupcije otišao je ovih dana u zatvor kao osuđenik zbog korupcionaške radnje kojom se obogatio.

Takav preokret u sudbini upravo je doživeo bivši brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i izrastao u simbol ovih prevratničkih vremena koja nas učestalo obasipaju šokovima kakvi nas nisu uzdrmavali ni u najkošmarnijim snovima. Ali, vrlo originalan simbol.

Za razliku, na primer, od ovdašnjih lidera koji “peru” biografije od svojevremenog uvaljivanja sugrađana i okoline u velike nevolje, Lula (ozvaničeni i opšteuvaženi dodatak krštenom imenu) s razlogom se diči svojim postupcima prema zemljacima i drugima, a što mu niko i ne osporava, dok je predsedavao Brazilom (2003-2011). Nizom mera izvukao je iz siromaštva oko 30 miliona sunarodnika i u srednju klasu preveo polovinu od ukupno 208 miliona stanovnika.

Uključivao se u svakojake mirotvorne akcije. Zavredeo je priznanje (izričito i od ondašnjeg američkog predsednika Baraka Obame) da je najpopularniji državnik sveta. Strateške “driblinge” uvažavali su mu najmoćniji akteri globalne scene. Postavio je i osnove za uzlet njegove zemlje među 10 sila s najvećim bruto nacionalnim dohotkom.

Uvrstio je “karioke” u BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika), kao i u kvartet koji traži status stalnih članica Saveta bezbednosti UN (zajedno sa Indijom, Japanom i Nemačkom). Afirmisao se i kao aktivista za što tešnju saradnju država Latinske Amerike, pa i kao protagonista politike koja kombinuje socijalističke poželjnosti i kapitalističke neizbežnosti.

Ispraćen je s predsedničke dužnosti s rekordnom nacionalnom podrškom od nekih 80 odsto, a onda je počelo preispitivanje njegove zaostavštine, koje je dovelo do sadašnje osude. Ekonomska stagnacija, pospešena prekomernim izdacima za Svetsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre, kao i budžetskim zastranjivanjima, dovela je do parlamentarnog smenjivanja njegove naslednice Dilme Rusef, posle čega je predsednička dužnost poverena dotadašnjem potpredsedniku i koalicionom partneru Mišelu Temeru.

U dobrom delu javnosti ova smena doživljena je kao “ustavni puč desnice protiv levice”. Takvom tezom Lula, reklo bi se, objašnjava i svoj pad u nemilost.

Ne priznaje da je ikada bio vlasnik raskošnog stana koji je navodno dobio od moćne kompanije kojoj je zauzvrat dao privilegije – zbog čega je osuđen na 12 godina i jedan mesec zatvora – i kao “prave kriminalce” proziva svoje “progonitelje”, na čelu sa sudijom Seržom Morom kome se, sa drugih strana, pripisuje zasluga što je prekinuo praksu nekažnjivosti visokih funkcionera. Moj jedini delikt je, kaže, to što sam pokušao da “ostvarim snove o pravednijem sistemu u kojem se milioni siromašnih uključuju u privredu, idu na univerzitete i više ne gladuju”.

“Udar koji je dokrajčio Dilmu (zaista pod spornim okolnostima) sada se nastavlja da bi me sprečio da se kandidujem za predsednika”, rekao je Lula da Silva,  ali, dodao je: “Ja nisam običan čovek... ja sam ideja koja nastavlja da živi i koju niko ne može da strpa u zatvor...”

Presuda po kojoj je njemu oduzeta sloboda pre nego što je razmotrena žalba doneta je preglasavanjem 6:5. Njegovi podržavaoci, od kojih oko hiljadu protestno kampuju ispred zatvora u Kuritibi, nadaju se da bi ona mogla biti preinačena dok ovaj tekst ide u štampu i da bi se Lula uskoro mogao naći na slobodi, pa i u prilici da opet uđe u oktobarsku izbornu trku za šefa države. Prema anketama, on i dalje uživa ubedljivu većinsku podršku, ali je krajnje neizvesno da li će mu biti odobreno da, kao osuđenik, konkuriše za predsedničku funkciju.

Izostane li Lula sa izborne liste, najveće šanse za pobedu ima bivši oficir i krajnji desničar Žair Bolsonaro. Posmatrače je, pritom, posebno zabrinula okolnost da se za kažnjavanje Lule založio, posredno, ali s prepoznatljivom metom, komandant kopnene vojske general Eduardo Vilas Boas.

Luli je, naime, politički aktivizam i počeo u suočavanju sa oružanim snagama i zatvorom. Pre 38 godina je, beleže hroničari, mesec dana proveo u ćeliji zbog sindikalističkog otpora ondašnjoj vojnoj hunti. Paradoks je svoje vrste da i sada dopada robije, uz odobravanje glasa iz armije kojoj je, do relativno nedavno, osam godina bio demokratski izabrani vrhovni komandant...

Život i priključenija Lule da Silve ionako su prepuni paradoksa. Potekavši iz siromašne porodice, bio je formalno nedoškolovan, zarađivao je od ranih tinejdžerskih dana kao čistač cipela i ulični prodavac, dok se nije okvalifikovao za metalskog zanatliju.

Postao je prvi predsednik Brazila s takvim pedigreom i prvi kome se pripisuje da se na tom položaju energično borio za prava radnika. Bio je uspešan kao lider, a po prestanku mandata osuđen je kao i na početku političkog angažmana. To bi moglo da se nazove – Lulin krug.

Šta god da istorija utvrdi – da li je on s pravom osuđen ili ne – jedno je izvesno: borba za iskorenjivanje siromaštva i korupcije krajnje je rizična. Lula ju je poveo i u njoj, zasad, nastradao. Ali, bolje se ne piše ni mnogima koji je nisu ni poveli iako su je obećali jer im mahom sleduje vrlo surovo vansudsko “poravnanje”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

    Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

  • Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima? Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?

    U odgovoru na pitanje kako će se dalje odvijati odnosi Rusije i Evropske unije, direktor moskovskog Karnegi centra, Dmitri Trenjin, nedavno je rekao kako je “vreme krize (u njihovim odnosima) prošlo”; nastupila je “nova normalnost” (eng. the new normal) koja će potrajati još deceniju-dve.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw