03.06.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Loptica skočica

Momčilo Pantelić: Loptica skočica
Loris Karijus je nehotice izrastao u simbol svetske košmarne politike. Dva puta je u finalu Lige šampiona golman Liverpula imao loptu u rukama i mogao da s njom radi šta mu se prohte u korist svog tima, ali je prema njoj toliko samopouzdano i loše postupao, da je ona, takoreći osvetnički podrugljivo, oba puta uskakutala u njegovu mrežu, pa on snosi najveće “zasluge” za trijumf rivalskog Real Madrida (3:1)...

Slična kontraproduktivnost ispoljava se i na globalnoj strateškoj sceni. Potezi lidera u odbrani sopstvenog gola sve češće donose poene protivniku, a ujedno izazivaju brigu – kuda sve iz njihovih ruku može da se zakotrlja cela planeta, koja je takođe nekakva lopta.

Parolom “Amerika na prvom mestu” Donald Tramp je, na primer, smanjio prestiž svoje zemlje i otvorio prostor za povećani uticaj Kine i Rusije iako ih je označio kao revizionističke sile koje podrivaju SAD. A zalaganje za poštovanje međunarodnog prava pomenute dve sile same su osporile – Moskva amputacijom dela Ukrajine, a Peking širenjem po spornim pacifičkim grebenima. Istovremeno, sve te tri sile kao da sinhronizovano, u međusobnom nadmetanju, u drugi plan bacaju Zapadnu Evropu, čija je Unija i dalje najmirotvorniji i socijalno najuravnoteženiji deo sveta iako već neko vreme prosto ne zna šta bi sa samom sobom.

Kuda to ide svet? Ako, kao neupućeni, kažete da ne znate, bićete prvi put izjednačeni sa ekspertima. Ni oni nisu sigurni na šta će izaći sve ovo što doživljavamo.

Zapali smo u fazu mnogobrojnih neizvesnosti i pretnji, bez presedana u novijoj istoriji, sugeriše američki diplomatski veteran Ričard Has u Njujorkeru. Neizvesnostima doprinose i izjave državnika.

Najavljeni samit Trampa i severnokorejskog vođe Kim Džong Una ide u stilu, što bi se ovde reklo, “mož' da bidne, ne mora da znači”. Te biće ga, te neće, pa hoće.

U iščekivanju da ta dva lidera dokažu da nisu skloni iracionalnim postupcima, kakvim su jedan drugom donedavno priprećivali, analitičari upozoravaju da će se kao najveći problem u tom eventualnom dijalogu 12. juna u Singapuru ispostaviti tumačenje obojici omiljenog izraza “denuklearizacija Korejskog poluostrva”. Tramp će, pretpostavlja se, insistirati da se Pjongjang brzo odrekne kompletnog atomskog arsenala, što će Kimu biti neprihvatljivo jer upravo u tom naoružanju vidi garanciju da njegova zemlja neće biti napadnuta...

Po svemu sudeći, proces denuklearizacije potrajaće godinama. Možda čak deceniju i po, procenili su stručnjaci u Njujork tajmsu.

U međuvremenu je došlo i do zabune koja je mogla proces da vrati na ivicu rata. Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nedavno je predložio “libijski scenario” za severnokorejski slučaj.

Mislio je na svojevremeni pristanak Muamera Gadafija da se, za ublažavanje sankcija i normalizaciju odnosa, odrekne nuklearnih programa, ali je Tramp predlog shvatio kao poziv da se i Pjongjangu pripreti rušenjem režima kakvo se 2011. dogodilo u Tripoliju. U razumljivom uzburkavanju strasti postalo je jasnije samo jedno – da Kim traži garancije da ni njegova zemlja ni on neće proći loše kao Libija i Irak i njihove vođe kad su odustale od nuklearnih ambicija.

Ishode zapetljancija je doista sve teže predvideti. Američko raskidanje međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom deluje kao upozorenje Pjongjangu da ne veruje u reč Vašingtona iako ovaj insistira na potpisivanju dogovora.

U opticaju su, pritom, i dve oprečne teorije. Prema jednoj, izostanak jasne strategije, pogotovu velikih sila, ali i manjih aktera, stvara konfuziju koja povećava svakojake rizike, od rata do ekonomskih sunovrata, predočava komentator Vol strit džornala. Prema drugoj, koju je izneo autor u Forin afersu, dugoročno planiranje je precenjeno jer su savremena kretanja promenljiva i strategiju treba prilagođavati u skladu s prevladavajućim ubrzanim krivudanjima.

Prema prvoj, ne piše nam se dobro jer vlada opšta nestašica jasne strategije. Prema drugoj, ništa bolje – retko ko stiže da se prilagodi munjevitim vrludanjima u kojima, samo najupadljivije, prednjači Tramp.

Njegovim egzibicijama mogla bi da konkuriše dosetka predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska da Zapadni Balkan jeste mali, ali da mu problem u priključivanju EU predstavlja okolnost što je u “problemima po stanovniku znatno veći od Nemačke i Francuske zajedno”. Nije u tom trenu imao povoda da pomene Italiju, čije posrtanje, prema uvodničaru Špigla, predstavlja “nuklearnu bombu” za zonu evra, a po drugima preti i da balkanizuje EU...

Ali, vratimo se “loptici skočici”. Povezala je Beograd i Rim. U obe prestonice je u temu dana poskočio izbor ministra finansija.

Tamo je predsednik Serđo Matarela odbio evrofobičnog kandidata, zbog čega se povukla cela lista evroalergične koalicije, što je navelo na slutnju da slede novi izbori. Ovde je pak izabran Siniša Mali, uz obrazloženje g. Palme da će mu posao biti lak jer uz njega ima “Zidana i Ronalda u vidu Aleksandra Vučića koji (mu) stvara uslove”.

Pomenuti tandem je Real doveo do titule prvaka Evrope. Ali, budimo realni – ni njihov fiktivni spoj u Palminoj verziji nije nas doveo blizu vrata Evrope, koja čuvaju mnogo bolje ruke od onih Lorisa Karijusa...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja" Dimitrije Boarov: Konfuzija oko "neprijatelja"

    Iako se decenijama bavim privrednim temama i raznovrsnom proizvodnjom, moram priznati da sam stalno zaobilazio jednu od najstarijih i najrazvijenijih “proizvodnji” u Srbiji – proizvodnju “unutrašnjih i spoljnih neprijatelja”.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side