02.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja
U perverznoj smo situaciji jer baš kad treba da dovršimo internacionalne pregovore, kojima je vlast posvetila gotovo svu svoju energiju i od kojih nam zavisi nacionalna sudbina, nemamo jasnu, doslednu spoljnu politiku. A tako nam je zato što samo znamo šta nećemo, ali ne i šta bismo da budemo.

Zvuči poznato, naravno. Srbija je poodavno zaglavljena u toj nedovršenosti.

Pomenutu “perverziju” je pak uvodničar londonskog Gardijana pripisao sopstvenoj zemlji povodom Bregzita. Sugeriše da su Britanci zabasali na njima nesvojstvenu stranputicu, pa da su izlazak iz Evropske unije olako izglasali referendumom, a da im je sada teško – i posle nedavnog polemičnog dogovora lidera o Bregzitu – da redefinišu i sebe i svoj sistem (kojem takođe priprećuju separatizmi)...

Britanski slučaj nagoveštava da živimo u vremenima kada su krize rešenja češće nego rešenja kriza. Izdvajanje jedne velike sile iz dosad najuspešnijeg i najmasovnijeg mirovnog i demokratskog objedinjavanja, za kakvo važi EU, potvrđuje takvu slutnju.

Kad je bilo mogućno da se najveći red unutar EU poremeti, gde je još održiv postojani red? I kad se učini da se tumbanja stišavaju ili se pozornost o njima smanjuje, najednom ožive konfrontacije. Najnovije su izbile oko plovidbe u moreuzu Kerč, koji spaja Crno i Azovsko more, gde je došlo do prvog oružanog pucanja – ruskih snaga na ukrajinske brodove, što je podstaklo zebnje da bi sukob između dve susedne zemlje mogao da preraste u (Kijev je proglasio “ratno stanje”) u šire odmeravanje snaga između Zapada i Moskve, koja već trpi njegove sankcije zbog pripajanja Krima.

Pojavile su se teze da je do ovog zaoštravanja došlo kako bi se povećale šanse lidera obe strane pred izbore. Ali, ako su i izbori, koncipirani da unutrašnje nesuglasice razreše regularnim putem, postali povod za spoljne sukobe, šta još može da održi mir, pitanje je koje ostaje bez uverljivog odgovora.

Iako bezmalo svi lideri tvrde da rade na normalizaciji međunarodnih odnosa, nenormalnosti opstaju, naročito na polju nedovršenih poslova. Nedovršena struktura EU doprinela je Bregzitu, podelama na zapad i istok, kao i sever i jug, unutar nje, kao i rastu krajnje desnice koja koristi nezadovoljstvo građana za rasplamsavanje besa prema imigrantima kao simbolu establišmentskog “zanemarivanja” nacionalnog identiteta.

Nerešena situacija u Ukrajini i oko nje razbuktava se istovremeno s tradicionalnim bojištima na Bliskom istoku, kao i s novim žarištima na Dalekom istoku. Zajednička za oba ta poligona je činjenica da se transformisani nekadašnji Istok operativno širi – Rusija po okolini (Ukrajina i Gruzija), a Kina po morima Pacifika.

Ujedno, Vašington zavodi sankcije, bukvalno Moskvi, a na trgovinskom polju Pekingu, uz pojačane primedbe Evropskoj uniji, kako zbog neispunjavanja obaveza prema NATO tako i zato što šef Bele kuće preferira bilateralne, a ne multilateralne aranžmane. Istovremeno se pogoršavaju i nuklearni odnosi; istupanjem Amerike iz sporazuma s Rusijom i Iranom, kao i zbog polemike o dometima dogovora za denuklearizaciju Severne Koreje.

Nema neophodne saglasnosti ni oko naučnog nalaza da ljudske neodmerene aktivnosti doprinose klimatskim lomovima, pa istraživači upozoravaju da smo jedina stvorenja koja tako, uz atomske pretnje, pomno rade na samouništenju. U međuvremenu, produbljuje se jaz između manjine bogatih i ogromne većine siromašnih, što pogoduje razmahu socijalnih nemira svake vrste. Od bure na ulicama francuske države blagostanja zbog poskupljenja goriva, do američkog obračuna s kolonama pečalbara iz “banana republika” na granici s Meksikom iako je izgledalo da je usaglašeno obuzdavajuće sadejstvo.

Uprkos najavama da se svojski radi na normalizaciji prilika između država i entiteta nastalih iz bivše SFRJ, situacija se na ovom prostoru pogoršava. Gotovo da nema suseda koji nisu u ozbiljnom sporu, s teškim međusobnim optužbama.

Situacija, bar retorički, podseća na 1990. Na deceniju kad se svet objedinjavao i mirio, a mi razilazili i ratovali.

Neki misle da smo možda i sad u raskoraku, ali pozitivnom po nas. Pa dok se situacija u svetu zaoštrava, ovde bi mogla da se smiruje.

Teško je poverovati u tako nešto iako bi bilo donekle utešno. Sijaset okolnosti navodi na pomisao da je u toku konkurs za novi veliki rat. Kandidati za to su svakojaki prostori “nedovršenih poslova”, u koje spada i Balkan. Na Balkancima je, stoga, da što pre dovrše nezavršeno, da ih drugi ne bi dokrajčili. Ovako ili onako…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side