02.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja
U perverznoj smo situaciji jer baš kad treba da dovršimo internacionalne pregovore, kojima je vlast posvetila gotovo svu svoju energiju i od kojih nam zavisi nacionalna sudbina, nemamo jasnu, doslednu spoljnu politiku. A tako nam je zato što samo znamo šta nećemo, ali ne i šta bismo da budemo.

Zvuči poznato, naravno. Srbija je poodavno zaglavljena u toj nedovršenosti.

Pomenutu “perverziju” je pak uvodničar londonskog Gardijana pripisao sopstvenoj zemlji povodom Bregzita. Sugeriše da su Britanci zabasali na njima nesvojstvenu stranputicu, pa da su izlazak iz Evropske unije olako izglasali referendumom, a da im je sada teško – i posle nedavnog polemičnog dogovora lidera o Bregzitu – da redefinišu i sebe i svoj sistem (kojem takođe priprećuju separatizmi)...

Britanski slučaj nagoveštava da živimo u vremenima kada su krize rešenja češće nego rešenja kriza. Izdvajanje jedne velike sile iz dosad najuspešnijeg i najmasovnijeg mirovnog i demokratskog objedinjavanja, za kakvo važi EU, potvrđuje takvu slutnju.

Kad je bilo mogućno da se najveći red unutar EU poremeti, gde je još održiv postojani red? I kad se učini da se tumbanja stišavaju ili se pozornost o njima smanjuje, najednom ožive konfrontacije. Najnovije su izbile oko plovidbe u moreuzu Kerč, koji spaja Crno i Azovsko more, gde je došlo do prvog oružanog pucanja – ruskih snaga na ukrajinske brodove, što je podstaklo zebnje da bi sukob između dve susedne zemlje mogao da preraste u (Kijev je proglasio “ratno stanje”) u šire odmeravanje snaga između Zapada i Moskve, koja već trpi njegove sankcije zbog pripajanja Krima.

Pojavile su se teze da je do ovog zaoštravanja došlo kako bi se povećale šanse lidera obe strane pred izbore. Ali, ako su i izbori, koncipirani da unutrašnje nesuglasice razreše regularnim putem, postali povod za spoljne sukobe, šta još može da održi mir, pitanje je koje ostaje bez uverljivog odgovora.

Iako bezmalo svi lideri tvrde da rade na normalizaciji međunarodnih odnosa, nenormalnosti opstaju, naročito na polju nedovršenih poslova. Nedovršena struktura EU doprinela je Bregzitu, podelama na zapad i istok, kao i sever i jug, unutar nje, kao i rastu krajnje desnice koja koristi nezadovoljstvo građana za rasplamsavanje besa prema imigrantima kao simbolu establišmentskog “zanemarivanja” nacionalnog identiteta.

Nerešena situacija u Ukrajini i oko nje razbuktava se istovremeno s tradicionalnim bojištima na Bliskom istoku, kao i s novim žarištima na Dalekom istoku. Zajednička za oba ta poligona je činjenica da se transformisani nekadašnji Istok operativno širi – Rusija po okolini (Ukrajina i Gruzija), a Kina po morima Pacifika.

Ujedno, Vašington zavodi sankcije, bukvalno Moskvi, a na trgovinskom polju Pekingu, uz pojačane primedbe Evropskoj uniji, kako zbog neispunjavanja obaveza prema NATO tako i zato što šef Bele kuće preferira bilateralne, a ne multilateralne aranžmane. Istovremeno se pogoršavaju i nuklearni odnosi; istupanjem Amerike iz sporazuma s Rusijom i Iranom, kao i zbog polemike o dometima dogovora za denuklearizaciju Severne Koreje.

Nema neophodne saglasnosti ni oko naučnog nalaza da ljudske neodmerene aktivnosti doprinose klimatskim lomovima, pa istraživači upozoravaju da smo jedina stvorenja koja tako, uz atomske pretnje, pomno rade na samouništenju. U međuvremenu, produbljuje se jaz između manjine bogatih i ogromne većine siromašnih, što pogoduje razmahu socijalnih nemira svake vrste. Od bure na ulicama francuske države blagostanja zbog poskupljenja goriva, do američkog obračuna s kolonama pečalbara iz “banana republika” na granici s Meksikom iako je izgledalo da je usaglašeno obuzdavajuće sadejstvo.

Uprkos najavama da se svojski radi na normalizaciji prilika između država i entiteta nastalih iz bivše SFRJ, situacija se na ovom prostoru pogoršava. Gotovo da nema suseda koji nisu u ozbiljnom sporu, s teškim međusobnim optužbama.

Situacija, bar retorički, podseća na 1990. Na deceniju kad se svet objedinjavao i mirio, a mi razilazili i ratovali.

Neki misle da smo možda i sad u raskoraku, ali pozitivnom po nas. Pa dok se situacija u svetu zaoštrava, ovde bi mogla da se smiruje.

Teško je poverovati u tako nešto iako bi bilo donekle utešno. Sijaset okolnosti navodi na pomisao da je u toku konkurs za novi veliki rat. Kandidati za to su svakojaki prostori “nedovršenih poslova”, u koje spada i Balkan. Na Balkancima je, stoga, da što pre dovrše nezavršeno, da ih drugi ne bi dokrajčili. Ovako ili onako…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side