02.12.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja

Momčilo Pantelić: Kriza rešenja
U perverznoj smo situaciji jer baš kad treba da dovršimo internacionalne pregovore, kojima je vlast posvetila gotovo svu svoju energiju i od kojih nam zavisi nacionalna sudbina, nemamo jasnu, doslednu spoljnu politiku. A tako nam je zato što samo znamo šta nećemo, ali ne i šta bismo da budemo.

Zvuči poznato, naravno. Srbija je poodavno zaglavljena u toj nedovršenosti.

Pomenutu “perverziju” je pak uvodničar londonskog Gardijana pripisao sopstvenoj zemlji povodom Bregzita. Sugeriše da su Britanci zabasali na njima nesvojstvenu stranputicu, pa da su izlazak iz Evropske unije olako izglasali referendumom, a da im je sada teško – i posle nedavnog polemičnog dogovora lidera o Bregzitu – da redefinišu i sebe i svoj sistem (kojem takođe priprećuju separatizmi)...

Britanski slučaj nagoveštava da živimo u vremenima kada su krize rešenja češće nego rešenja kriza. Izdvajanje jedne velike sile iz dosad najuspešnijeg i najmasovnijeg mirovnog i demokratskog objedinjavanja, za kakvo važi EU, potvrđuje takvu slutnju.

Kad je bilo mogućno da se najveći red unutar EU poremeti, gde je još održiv postojani red? I kad se učini da se tumbanja stišavaju ili se pozornost o njima smanjuje, najednom ožive konfrontacije. Najnovije su izbile oko plovidbe u moreuzu Kerč, koji spaja Crno i Azovsko more, gde je došlo do prvog oružanog pucanja – ruskih snaga na ukrajinske brodove, što je podstaklo zebnje da bi sukob između dve susedne zemlje mogao da preraste u (Kijev je proglasio “ratno stanje”) u šire odmeravanje snaga između Zapada i Moskve, koja već trpi njegove sankcije zbog pripajanja Krima.

Pojavile su se teze da je do ovog zaoštravanja došlo kako bi se povećale šanse lidera obe strane pred izbore. Ali, ako su i izbori, koncipirani da unutrašnje nesuglasice razreše regularnim putem, postali povod za spoljne sukobe, šta još može da održi mir, pitanje je koje ostaje bez uverljivog odgovora.

Iako bezmalo svi lideri tvrde da rade na normalizaciji međunarodnih odnosa, nenormalnosti opstaju, naročito na polju nedovršenih poslova. Nedovršena struktura EU doprinela je Bregzitu, podelama na zapad i istok, kao i sever i jug, unutar nje, kao i rastu krajnje desnice koja koristi nezadovoljstvo građana za rasplamsavanje besa prema imigrantima kao simbolu establišmentskog “zanemarivanja” nacionalnog identiteta.

Nerešena situacija u Ukrajini i oko nje razbuktava se istovremeno s tradicionalnim bojištima na Bliskom istoku, kao i s novim žarištima na Dalekom istoku. Zajednička za oba ta poligona je činjenica da se transformisani nekadašnji Istok operativno širi – Rusija po okolini (Ukrajina i Gruzija), a Kina po morima Pacifika.

Ujedno, Vašington zavodi sankcije, bukvalno Moskvi, a na trgovinskom polju Pekingu, uz pojačane primedbe Evropskoj uniji, kako zbog neispunjavanja obaveza prema NATO tako i zato što šef Bele kuće preferira bilateralne, a ne multilateralne aranžmane. Istovremeno se pogoršavaju i nuklearni odnosi; istupanjem Amerike iz sporazuma s Rusijom i Iranom, kao i zbog polemike o dometima dogovora za denuklearizaciju Severne Koreje.

Nema neophodne saglasnosti ni oko naučnog nalaza da ljudske neodmerene aktivnosti doprinose klimatskim lomovima, pa istraživači upozoravaju da smo jedina stvorenja koja tako, uz atomske pretnje, pomno rade na samouništenju. U međuvremenu, produbljuje se jaz između manjine bogatih i ogromne većine siromašnih, što pogoduje razmahu socijalnih nemira svake vrste. Od bure na ulicama francuske države blagostanja zbog poskupljenja goriva, do američkog obračuna s kolonama pečalbara iz “banana republika” na granici s Meksikom iako je izgledalo da je usaglašeno obuzdavajuće sadejstvo.

Uprkos najavama da se svojski radi na normalizaciji prilika između država i entiteta nastalih iz bivše SFRJ, situacija se na ovom prostoru pogoršava. Gotovo da nema suseda koji nisu u ozbiljnom sporu, s teškim međusobnim optužbama.

Situacija, bar retorički, podseća na 1990. Na deceniju kad se svet objedinjavao i mirio, a mi razilazili i ratovali.

Neki misle da smo možda i sad u raskoraku, ali pozitivnom po nas. Pa dok se situacija u svetu zaoštrava, ovde bi mogla da se smiruje.

Teško je poverovati u tako nešto iako bi bilo donekle utešno. Sijaset okolnosti navodi na pomisao da je u toku konkurs za novi veliki rat. Kandidati za to su svakojaki prostori “nedovršenih poslova”, u koje spada i Balkan. Na Balkancima je, stoga, da što pre dovrše nezavršeno, da ih drugi ne bi dokrajčili. Ovako ili onako…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side