Momčilo Pantelić: Korona-triler
24.05.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Korona-triler

Momčilo Pantelić: Korona-triler
Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.


Već se zavrtela nova vrsta globalizacije. Za globalnu ranu neophodan je globalni lek, slažu se svi, a njih je većina, koji veruju da je kooperacija u borbi protiv zajedničkog “nevidljivog neprijatelja” izglednija nego konfrontacija isključivih lokalizacija. Ipak, i oni insistiraju da se povede globalna istraga kako bi se pronašli globalni krivci zbog kojih je pandemija, kako se veruje, postala pogubnija nego što je mogla i trebalo da bude, pa i da se, eventualno, odaju priznanja onima čijim su potezima izbegnute još tragičnije globalne posledice.

Svi putevi u ovom korona-trileru pritom vode u Kinu, gotovo isto onako odlučno kao što ona “novim putem svile” nastoji da obavije svet. Dok jedni u njoj vide odgovornog za zarazu, drugi je doživljavaju kao spasioca.

Ovako ili onako, tek – predstoji određivanje novog realnog mesta Kine u svetu i sveta u njoj, s mogućnim i padovima i uzletima u oba slučaja. Biće to prvi put, bar u novijoj istoriji, da se primat na lestvici svetske moći, gde je Kina “izazivač” Americi, oblikuje usred pandemije i povodom rasporeda uspeha i neuspeha u borbi protiv nje. Globalni poredak je, takoreći, stavljen na ne uvek spasonosni respirator.

Mnogi “ostaju bez daha” pred opasnošću da dalje zaoštravanje odnosa Vašington – Peking može da prevede recesiju nastalu pod parališućim dejstvima C, do ekonomske depresije nalik onoj koja je prethodila Drugom svetskom ratu. Donald Tramp optužuje Kinu da snosi svu odgovornost za širenje koronavirusa jer je “skrivala informacije” o pravim razmerama zaraze, pa joj i preti kaznenim merama koje bi prevazišle domete već hroničnog trgovinskog rata.

Ujedno je zbog navodne joj kolaboracije s Kinom uskratio finansijski doprinos Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), kojoj je Amerika najveći finansijer, i najavio iščlanjenje iz nje baš kada je ona, prema rečima i Angele Merkel i Emanuela Makrona, potrebnija nego inače za zbijanje redova na frontu protiv covida-19. I sama Evropa pak insistira na razjašnjenjima o uzrocima i posledicama pandemije, pa je na godišnjem zasedanju SZO izglasana rezolucija kojom se zahteva “nepristrasna, nezavisna i sveobuhvatna” istraga. Uz objašnjenje da se pokrene “što pre kad to bude mogućno”.

Poslednja napomena je uvažavanje kineskog zahteva da se istraga povede kad se okonča epidemija. A čiji se kraj ne nazire.

Sva je prilika da bi istraga o odgovornosti država za pandemiju i njene posledice mogla da bude dostojna špijunskih drama u Hladnom ratu. Ili da bar bude u skladu sa geslom serije “Dosije iks” (o paranormalnim fenomenima) “istina je negde tamo”, to jest, nedostižna.

Teško je poverovati da će ijedno državno rukovodstvo priznati da je zakasnilo u proceni nadolazeće opasnosti iako je dokazano da su listom odocnila u reagovanjima, a mestimično i zataškavali nepoželjne im činjenice. To važi, s ponekim časnim izuzetkom, za sve – u Kini, Americi, EU, Rusiji, na Balkanu…
Kina se u ovoj delikatnoj situaciji premijerno našla u glavnoj globalnoj ulozi. I kao optužena i kao hvaljena. Oba statusa tek čekaju nepobitne dokaze, a pogotovo bi bili dalekosežni oni koji bi potvrđivali da je zaslužila i jedan i drugi, pa ko šta od nje probere.

Ovdašnji zvaničnici nemaju dileme. Pre neki dan sam ispred zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu video veliki rašireni transparent na kojem je pisalo da smo s Kinezima “braća zauvek”. A ista poruka se talasala i na drugim mestima.

Takvo orođavanje začudilo je, pa i zabrinulo Žosepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku. Otkud toliki javni izrazi privrženosti Kini, a nimalo Evropskoj uniji, zapitao je, imajući u vidu velike stalne i vanredne doprinose zajednice koju predstavlja ovdašnjem društvu.

Iako nas nije pomenuo, u potonjem napisu je diplomatski kritikovao kinesku propagandnu kampanju za pridobijanje evropske javnosti. Pa je uz razne oblike partnerstva sa azijskim džinom istakao da EU u Kini vidi i “sistemskog rivala koji promoviše alternativni model vladavine”. Drugim rečima, partijsku diktaturu s neograničenim mandatom vladara naspram višestranačke demokratije.

Dok sam gledao onaj transparent ispred Predsedništva, pobojao sam se da bi i nas u korona-trileru koji tumba svet EU mogla da doživi kao “sistemskog rivala koji promoviše alternativni model vladavine”. Na korak od priključenja za izdaleka uvezeni sistemski respirator u izbornoj kampanji, kakve gotovo nigde nema, usred epidemije…
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side