Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga
02.02.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga
Nema vernijeg prijatelja od knjige, izreka je Ernesta Hemingveja, na koju se nikada nije primio aktuelni šef Bele kuće, da bi je sada s prezrenjem i odbacio. Čovek koga je smatrao nekom vrstom prijatelja neverstvo mu je iskazao upravo knjigom.

Donald Tramp je poodavno priznao da ne voli da čita ni knjige ni obimna dokumenta, ali mu je ovih dana prosto “pao mrak na oči” kada mu je predočeno kako ga je u rukopisu priređenim za štampu ocrnio doskorašnji predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Knjigom – uskoro treba da bude u prodaji pod naslovom “Soba u kojoj se to dogodilo: Memoari iz Bele kuće” – dotični je, prema izvodima obelodanjenim u Njujork tajmsu, praktično podupro nalaz kojim je opozicija pokrenula proces za opoziv (impičment) Trampa, čime je produbio podele na uveliko polarizovanoj političkoj sceni SAD.

U najkraćem: iz objavljenih odlomaka proizilazi da je i Boltonu Tramp (što on poriče) pričao kako je uslovljavao obećanu vojnu pomoć Ukrajini njenim pribavljanjem dokaza koji bi štetili njegovom potencijalnom izbornom rivalu Džozefu Bajdenu. Opozicioni demokrati su već ranije pribavili dokaze da je takva “trampa” bila u opticaju i šefa države optužili da je “zloupotrebio položaj zarad lične vajde, ugrozivši nacionalnu bezbednost, integritet izbora i demokratiju”.

Da bi takva optužba, izglasana u Predstavničkom domu kojim dominira demokratska opozicija, dovela do opoziva, potrebno je da dobije dvotrećinsku većinu u Senatu, u kojem pak vladajući republikanci raspolažu većinom (53:47), tako da su izgledi za smenu predsednika, kako sada stvari stoje, u domenu teorije. Nadigravanje se mahom svodilo na to da li će republikanci pristati da se na senatsko suđenje pozovu i svedoci.

Bolton se ispostavio kao nov, važan faktor. On je uticajan član Republikanske partije, pa se, dok je ovaj tekst išao u štampu, još merkalo da li će njegove stranačke kolege smoći snage da ga pozovu da svedoči, čime bi mogao da naudi, takođe njihovom pripadniku, Trampu.

Predsednikov tim branilaca nagovestio je da bi, ako se pojavi Bolton, na zasedanje Senata trebalo da dođu i Bajden i njegov sin (u središtu “ukrajinske afere”). Kao i još anonimni “antitrampovski” insajderi. Čak i prethodni predsednik Barak Obama…

Ako se izbegnu zamke da proces zaliči na rijaliti šou, u kojem je Tramp nadmoćan, najznačajniji rezultat impičmenta mogao bi da dođe tek na predsedničkim i parlamentarnim izborima zakazanim za 3. novembar. Za Ameriku je to već cajtnot.

Dotad će se žestoko rasplamsavati odmeravanje snaga. Ponajviše u opredeljivanju za Trampa i protiv njega, a u prilog mu najviše idu dobri rezultati ekonomije. Njih, doduše, argumentovano relativizuju nobelovci Džozef Stiglic i Pol Krugman, ali ovo je vreme izjednačavanja znalaca s liferantima paralelne stvarnosti.

Ko će izaći na megdan Trampu? Mnogobrojni pretendenti demokrata za taj izazov će posle prvog izjašnjavanja pristalica 3. februara u Ajovi bar nazreti kakve su im realne šanse.

U prvi plan je, među njima, izbio jedini, samoproglašeni demokratski socijalista – Berni Sanders. Uprkos poodmakloj dobi (78), koja nagoni na pomisao da ćemo dobiti prvi gerijatrijski dvoboj (Tramp 73) za položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, on se oslanja na masovnu podršku mladih, željnih bitnih promena.

Glavnu prepreku mu, pritom, predstavlja establišment Demokratske partije, koji u njemu vidi nezavisnog uskoka (nije njen član, ali ga je ona prihvatila kao takmaca) i radikalnog remetioca stranačke inercije. Uspe li da prevlada tu “nepodobnost”, naići će na još veću jer ga Tramp već etiketira kao komunistu, u zemlji gde je i zvanje socijaliste “ružna reč”, mada sve manje među mladima.

Impičment i u toj trci odigrava ulogu kakvu dosad nije imao. Troje demokratskih senatora – uz Sandersa još takođe levo pozicionirana Elizabet Voren i centristkinja Ejmi Klobučar – razapeti su između prisustva na senatskom suđenju Trampu i potrebe da nastupaju na predizbornim mitinzima.

Učešće Klobučar vraća nas u naše krajeve. Poreklom Slovenka (po očevim roditeljima) podstiče na razmišljanje kako bi se Tramp proveo “pod pritiskom” još jedne slovenačke veze, pored supruge Melanije.

Kad smo već zabasali u ovo podneblje, vredi da se podsetimo da je Bolton važio za “srpskog aduta”, pošto je bio protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a da sada Tramp izrasta u lidera koji, posredstvom izaslanika Ričarda Grenela, insistira na ubrzanom rasplitanju čvora između Beograda i Prištine.

Žaljenje zbog pada Boltona ovde zvanično nije objavljeno. Nema ni oduševljavanja njegovim rukopisom koji tereti Trampa. To što smo istovremeno tipovali na Trampa i Boltona rezultiralo je gotovo isto onako kao i kad sada preko Moskve i Pekinga zvanično istrajno grabimo ka Briselu.

Boltonova knjiga može biti, čak nezavisno od njenog povoda, i briga ne samo Trampu nego i svakom, pa i ovdašnjem lideru sklonom samovoljnim i postavljenjima i otpuštanjima. Uz ostalo, i kao primer šta se može očekivati od bližnjih kada im dodija da budu tretirani kao lojalni autsajderi, pa postanu uzbunjivači – insajderi. A takav lični preokret uzima maha i kao da postaje sve širi buntovni pokret…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side