Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga
02.02.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga

Momčilo Pantelić: Knjiga – lideru briga
Nema vernijeg prijatelja od knjige, izreka je Ernesta Hemingveja, na koju se nikada nije primio aktuelni šef Bele kuće, da bi je sada s prezrenjem i odbacio. Čovek koga je smatrao nekom vrstom prijatelja neverstvo mu je iskazao upravo knjigom.

Donald Tramp je poodavno priznao da ne voli da čita ni knjige ni obimna dokumenta, ali mu je ovih dana prosto “pao mrak na oči” kada mu je predočeno kako ga je u rukopisu priređenim za štampu ocrnio doskorašnji predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Knjigom – uskoro treba da bude u prodaji pod naslovom “Soba u kojoj se to dogodilo: Memoari iz Bele kuće” – dotični je, prema izvodima obelodanjenim u Njujork tajmsu, praktično podupro nalaz kojim je opozicija pokrenula proces za opoziv (impičment) Trampa, čime je produbio podele na uveliko polarizovanoj političkoj sceni SAD.

U najkraćem: iz objavljenih odlomaka proizilazi da je i Boltonu Tramp (što on poriče) pričao kako je uslovljavao obećanu vojnu pomoć Ukrajini njenim pribavljanjem dokaza koji bi štetili njegovom potencijalnom izbornom rivalu Džozefu Bajdenu. Opozicioni demokrati su već ranije pribavili dokaze da je takva “trampa” bila u opticaju i šefa države optužili da je “zloupotrebio položaj zarad lične vajde, ugrozivši nacionalnu bezbednost, integritet izbora i demokratiju”.

Da bi takva optužba, izglasana u Predstavničkom domu kojim dominira demokratska opozicija, dovela do opoziva, potrebno je da dobije dvotrećinsku većinu u Senatu, u kojem pak vladajući republikanci raspolažu većinom (53:47), tako da su izgledi za smenu predsednika, kako sada stvari stoje, u domenu teorije. Nadigravanje se mahom svodilo na to da li će republikanci pristati da se na senatsko suđenje pozovu i svedoci.

Bolton se ispostavio kao nov, važan faktor. On je uticajan član Republikanske partije, pa se, dok je ovaj tekst išao u štampu, još merkalo da li će njegove stranačke kolege smoći snage da ga pozovu da svedoči, čime bi mogao da naudi, takođe njihovom pripadniku, Trampu.

Predsednikov tim branilaca nagovestio je da bi, ako se pojavi Bolton, na zasedanje Senata trebalo da dođu i Bajden i njegov sin (u središtu “ukrajinske afere”). Kao i još anonimni “antitrampovski” insajderi. Čak i prethodni predsednik Barak Obama…

Ako se izbegnu zamke da proces zaliči na rijaliti šou, u kojem je Tramp nadmoćan, najznačajniji rezultat impičmenta mogao bi da dođe tek na predsedničkim i parlamentarnim izborima zakazanim za 3. novembar. Za Ameriku je to već cajtnot.

Dotad će se žestoko rasplamsavati odmeravanje snaga. Ponajviše u opredeljivanju za Trampa i protiv njega, a u prilog mu najviše idu dobri rezultati ekonomije. Njih, doduše, argumentovano relativizuju nobelovci Džozef Stiglic i Pol Krugman, ali ovo je vreme izjednačavanja znalaca s liferantima paralelne stvarnosti.

Ko će izaći na megdan Trampu? Mnogobrojni pretendenti demokrata za taj izazov će posle prvog izjašnjavanja pristalica 3. februara u Ajovi bar nazreti kakve su im realne šanse.

U prvi plan je, među njima, izbio jedini, samoproglašeni demokratski socijalista – Berni Sanders. Uprkos poodmakloj dobi (78), koja nagoni na pomisao da ćemo dobiti prvi gerijatrijski dvoboj (Tramp 73) za položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, on se oslanja na masovnu podršku mladih, željnih bitnih promena.

Glavnu prepreku mu, pritom, predstavlja establišment Demokratske partije, koji u njemu vidi nezavisnog uskoka (nije njen član, ali ga je ona prihvatila kao takmaca) i radikalnog remetioca stranačke inercije. Uspe li da prevlada tu “nepodobnost”, naići će na još veću jer ga Tramp već etiketira kao komunistu, u zemlji gde je i zvanje socijaliste “ružna reč”, mada sve manje među mladima.

Impičment i u toj trci odigrava ulogu kakvu dosad nije imao. Troje demokratskih senatora – uz Sandersa još takođe levo pozicionirana Elizabet Voren i centristkinja Ejmi Klobučar – razapeti su između prisustva na senatskom suđenju Trampu i potrebe da nastupaju na predizbornim mitinzima.

Učešće Klobučar vraća nas u naše krajeve. Poreklom Slovenka (po očevim roditeljima) podstiče na razmišljanje kako bi se Tramp proveo “pod pritiskom” još jedne slovenačke veze, pored supruge Melanije.

Kad smo već zabasali u ovo podneblje, vredi da se podsetimo da je Bolton važio za “srpskog aduta”, pošto je bio protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a da sada Tramp izrasta u lidera koji, posredstvom izaslanika Ričarda Grenela, insistira na ubrzanom rasplitanju čvora između Beograda i Prištine.

Žaljenje zbog pada Boltona ovde zvanično nije objavljeno. Nema ni oduševljavanja njegovim rukopisom koji tereti Trampa. To što smo istovremeno tipovali na Trampa i Boltona rezultiralo je gotovo isto onako kao i kad sada preko Moskve i Pekinga zvanično istrajno grabimo ka Briselu.

Boltonova knjiga može biti, čak nezavisno od njenog povoda, i briga ne samo Trampu nego i svakom, pa i ovdašnjem lideru sklonom samovoljnim i postavljenjima i otpuštanjima. Uz ostalo, i kao primer šta se može očekivati od bližnjih kada im dodija da budu tretirani kao lojalni autsajderi, pa postanu uzbunjivači – insajderi. A takav lični preokret uzima maha i kao da postaje sve širi buntovni pokret…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice Momčilo Pantelić: Magija prazne stolice

    Izborno nadmetanje u Americi dodatno se rasplamsalo gašenjem života legendarne članice Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg (87). Predsednik Donald Tramp i njegov izazivač Džo Bajden u izvesnoj meri su postali taoci njene zaostavštine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side