Momčilo Pantelić: Klimatski huškač
08.09.2013 Beograd

Momčilo Pantelić: Klimatski huškač

Momčilo Pantelić: Klimatski huškač
U EU se trenutno vodi 13 ratova, većinom u graničnim područjima. Zbog zatvaranja američke granice, meksički narkokarteli su lansirali raketne napade na Los Anđeles i San Dijego. Kina i Indija su zaratile oko himalajskih zaliha vode. Vatrena stihija u Amazoniji ne može da se ugasi. Broj klimatskih izbeglica na planeti se kreće između 650 i 800 miliona. Prete pandemije tuberkuloze, kuge...

Ovakve vesti ispisane su, srećom, samo na naučno-fantastičnom početku romana Iscelitelj, finskog pisca Antija Tuomainena. Iako je radnja smeštena u budućnost, literarni kritičar madridskog Paisa ocenjuje da iz nje proizlazi da budućnost iščezava, da je satiru klimatski lomovi, da svet srlja ka samouništenju...

Daleko bilo. Ali, možda nije...

Gotovo istovremeno sa Isceliteljem, u američkom časopisu Sajens objavljena je studija istraživača s kalifornijskog univeziteta Berkli po kojoj ekstremne vremenske prilike, kakvih je i ove godine bilo širom globusa pa i ovde, doprinose da krenemo jedni protiv drugih, nacionalno, kolektivno i individualno. Ne upuštajući se u dokazane klasične uzroke konflikata- etničke i ideološke netrpeljivosti, teritorijalni sporovi, narasle ekonomske i socijalne nejednakosti, težnje za preraspodelom vlasti i dobara, osvajačke ambicije - oni tvrde da su u svim društvima, od vajkada i danas, teško podnošljive žege i kiše dovodile do povećavanja broja svakojakih sukoba. U proseku: za 14 odsto među grupama i za četiri procenta među pojedincima.

Navode da su ustanovili da su drastično visoke temperature vazduha povećale nasilnički kriminal u SAD i Australiji, da je pomanjkanje kiša doprinelo rastu kućnog nasilja i etničkih obračunavanja u južnoj Aziji, da su u Brazilu preobilne padavine podstakle masovnije pohode bezemljaša a previsoke temperature i sukobe oko prava na zemljište. Podsećaju i da su klimatska tumbanja doprinela urušavanju ili rušenju niza drevnih imperija - Maja (u sadašnjem Meksiku), Kmera u (Kambodži), na prostorima Bliskog istoka, kao i pojedinih dinastija u Kini...

Pozivajući se na prognoze da će u narednih pola veka, globalna temperatura porasti za dva celzijusa, autori studije Solomon Sijang, Maršal Berk i Edvard Migel predviđaju da će se u tim okolnostima, stopa sukoba nalik građanskim ratovima, u mnogim područjima povećati čak za 50 procenata.

Kada se tome dodaju dokazi (UN im daju 95 procenata uverljivosti) da je globalno zagrevanje dobrim delom posledica ljudskih aktivnosti i neobuzdane eksploatacije prirode, ispada da civilizacija, neuravnoteženim potezima, deluje kao specifični huškač na rat, u kome će tek morati da nađe način za odbranu od same sebe.

Ovakav sukob unutar civilizacije izgleda dalekosežniji od niza sukoba civilizacija, jer mu se ne vidi kraj. Duboko je ukorenjen u način života, nacionalne i internacionalne državne i poslovne sisteme, što retko ko pomišlja da radikalno menja.

Postojeće stanje se, međutim, održava iscrpljivanjem Zemlje, do te mere da kalifornijski Global futprint netvork računa da sada “globalni razvoj troši kapacitete jedne i po naše planete”, što će reći da “žderemo budućnost”. Kao što slično činimo i preteranim zaduživanjem, s tom razlikom što planeta nije budžet pa da se rupe načinjene u njoj krpe doštampavanjem novca i obveznica.

Da bi smo se prestrojili ka održivom razvoju, potrebno je da stvorimo novi poredak vrednovanja i da se za to “mobilišemo kao za rat”,smatra australijski ekolog Pol Gilding. Ministarstva odbrane SAD i Britanije su među onima koji su krenuli u takvu tranziciju.

Funkcioneri Pentagona su, na primer, već u više navrata potvrdili da pomno proučavaju klimatske izazove. U tu svrhu su naručili, kako prenosi autor na sajtu Lajv sajens, trogodišnje univerzitetsko istraživanje (plaćeno sa blizu dva miliona dolara) koje bi trebalo da generalima predoči najpozdaniji model predviđanja konflikata - podstaknutih sušama, poplavama i sličnim katastrofama - i kako vojno i politički treba intervenisati da bi takvih sukoba bilo manje.

Recept za uspeh postoji, ali je toliko jednostavan da odudara od realnosti koja ne trpi pojednostavljivanja. U najkraćem: trebalo bi da sve zemlje obavežu da će, zarad ne samo napretka nego i opstanka, svesti zagađivanje na najmanju moguću meru.

Od glavnih sila se očekuje da i u tome da prednjače. One su, međutim, istrajno- glavni emiteri ugljen dioksida, na čelu s “Kimerikom” (Kinom i Amerikom). Mnogim drugima se predviđa, kako u imitaciji vremenske prognoze duhovito asocira londonski Ekonomist, “oblačno sa izgledima za rat”.

A gde smo mi u svemu tome? Ekološki napredujemo, reklo bi se, samo u dve oblasti. U spoljnoj politici, jer nastavljamo da se usklađujemo sa okolinom, pošto se približavamo EU čije nas članice i pretendentkinje potpuno okružuju. I u izostanku fabričkih dimova, pošto smo industriju gotovo uništili. U gotovo svemu ostalom nas još čeka veliko, unutrašnje, pročišćavanje.

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side