15.12.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: “Kimerika” kao čemerika

Momčilo Pantelić: “Kimerika” kao čemerika
Bar se jedno dalekosežno predviđanje ostvarilo, doduše ne sa baš očekivanom posledicom. Odnosi Kine i Amerike već daju prognozirani pečat ovom veku, ali na način koji ubrzano podjaruje opšte nespokojstvo.

Početkom stoleća njihova veza krstila se kao “Kimerika”, da bi se takvim koktelom njihovih imena iskazalo jako prožimanje dveju ekonomija, uz nadu da bi i vasceli raznoliki svet mogao na sličan način da se premreži. Danas liči, međutim, na čemeriku, biljku čiji ubistveni otrov može i da leči, ali samo ako je brižljivo doziran i iskombinovan sa drugim sastojcima.

Brižljivost, nažalost, više nije na ceni. Amerika i Kina su već poduže u trgovinskom ratu, čije predoziranosti dovode i do prekombinovanja, s naznakama nove vrste hladnog rata. Dan posle odlaska ovog teksta u štampu, zakazane su bile rasprave o rastućim nuklearnim i pretnjama po globalnu trgovinu, u kojima se nazirao i nastavak nadmetanja Vašingtona i Pekinga.

Obnovljeno testiranje raketa u Severnoj Koreji i njeno upozorenje da denuklearizacija više nije tema, izazvalo je Ameriku da sazove sednicu Saveta bezbednosti UN, dok je pekinški Čajna dejli u uvodniku obrazlagao da je Pjongjang besan zato što od Vašingtona “ne dobija ništa osim praznih reči” za svoju dosad iskazanu uzdržanost. Istovremeno je i Svetska trgovinska organizacija zapala u krizu u koju ju je bacila administracija Donalda Trampa odlukom da blokira rad ključnog joj Apelacionog tela zaduženog za rešavanje sporova, zamerajući toj organizaciji, uz ostalo, što gleda “kroz prste” Kini, a koja Americi uzvraća da ne haje za usvojena pravila igre.

U međuvremenu se zaoštravaju i bilateralni odnosi kratkotrajno optimističke “Kimerike”. Amerika je zakonom pokazala solidarnost sa demonstrantima koji traže veću autonomiju Hongkonga od Pekinga, a nacrtom zakona i sa Ujgurima, kojima se “ispira mozak” po “logorima” u pretežno muslimanskoj severozapadnoj provinciji Sinđijang, što Kina sve doživljava kao “zlonamernosti” zarad “mešanja u njene unutrašnje stvari”.

Ujedno se Kinezima zamera da hakerski, kao i Rusi 2016, smeraju da utiču na tekuću izbornu kampanju u Americi. Istovetnu primedbu uputio im je Tramp i lane, pred parlamentarne izbore, na kojima su njegovi republikanci morali demokratama da prepuste prevlast u Predstavničkom domu Kongresa, u kojem se potom traži jače opiranje širećem uticaju Kine.

Nastavila se i saga oko Huaveja, osumnjičenog da obaveštajno doprinosi širenju kineskog uticaja. Uz poricanje te teze, Peking odgovara postepenim odstranjivanjem zapadnih, pre svega američkih kompjutera iz nacionalnih službi. Tako trgovinski rat prerasta i u tehnološki, uz ranije usvojenu ocenu u Americi da je Kina, uz Rusiju, rival koji bi da “revidira” postojeći globalni poredak. Slične poruke su, zatim, iznijansirano i premijerno, Pekingu uputili i NATO i EU.

Prepucavanje će se nastaviti unedogled. Suština je u tome što se prvi put u novijoj istoriji pojavila sila s jednopartijskim, autokratskim sistemom i državnim kapitalizmom, koja uspeva da se pozicionira kao bitan faktor u globalnom odlučivanju, u kojem dominiraju liberalne demokratije.

Privikavanje na tu činjenicu doneće svakojaka iskušenja, pogotovo što Kina više ne krije ni pretenzije da dokaže kako je njen model konkurentan iako je malo ko spreman da ga usvoji. Uspon Kine ka statusu globalne sile najznačajniji je novi faktor, nezabeležen vekovima, u međunarodnom sistemu i treba ga kao takvog priznati, ekspertski konstatuje Farid Zakarija u uticajnom njujorškom časopisu Forin afers.

U tom “revizionizmu” Kina sve izrazitije nastupa s Rusijom. Nastupe im sinhronizuje postojanje zajedničkog neprijatelja Amerike, pod čijim su svojevrsnim kaznenim merama obe, ceni hongkonški Saut Čajna morning post. Saradnja im je toliko uznapredovala, pa su izgradili i gigantski gasovod iz Sibira i usavršili strateško partnerstvo da samo fali da proglase vojnu alijansu, slute i drugi poznavaoci. Pozivaju se i na reči predsednika Si Đinpinga da “SAD i neke druge zemlje Zapada povećavaju mešanje u unutrašnje poslove Kine i Rusije”… pa da one moraju da sarađuju za “očuvanje svojih glavnih interesa i održavanje mira i stabilnosti u regionu i svetu”.

Hroničari pak podsećaju da je Kina počela da se oslobađa siromaštva i da se modernizuje tek kad se sedamdesetih preorijentisala na saradnju sa Zapadom, dajući prednost Vašingtonu nad dotad ortačkom Moskvom. Dogurala je dotle da joj je sada Rusija ekonomski znatno slabiji partner, a da konkuriše vrhu moći, koji i dalje drži njen ondašnji uzor – Amerika.

Ovako ili onako, tek sve je izvesnije da će zaista odnosi SAD – Kina udariti žig ovom veku. Ostaje oprezna nada da takvo žigosanje neće biti previše bolno i da naš kontinent neće biti “kolateralna žrtva”.

Ako se ispostavi nekakva obnova Hladnog rata, najviše bi trebalo da strepe oni koji ne umeju da se opredele ili smatraju da će neopredeljivanjem nadigrati velike sile. Ovdašnje vlasti, koje se diče balansiranjem, treba da imaju u vidu da su u jeku prohujalog Hladnog rata najviše stradali baš takvi, čak i u zenitu Pokreta nesvrstanih. Ko se još oslanja na izreku “umiljato jagnje dve majke sisa”, danas bi još lakše mogao da se nađe “između čekića i nakovnja”…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side