03.02.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu
Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Taj grad je ovih dana vanredno izrastao u simbol dva nova toka globalizacije: i širećeg osporavanja nacionalnih vlasti i obnove nadmetanja velikih sila nalik Hladnom ratu. Gotovo bez modernog presedana, u njemu su se istovremeno ustoličila dva domaća šefa države, od kojih novopečenog Huana Gvaida (35), podržavaju Zapad na čelu sa SAD i većina južnoameričkih zemalja, među kojima Argentina, Brazil, Kolumbija, a zatečenog Nikolasa Madura (56) Orijent – Rusija, Kina, Turska...

Slučaj je višestruko poučan. U najkraćem, svedoči da jedno svojevremeno vrlo prosperitetno društvo može da zapadne u duboku krizu, zatim da se uprkos propadanju sistema održava vlast i, najzad, kako se zbog oba ta zastranjivanja prosto “namešta” za spoljno mešanje.

Venecuela je decenijama važila za oličenje uspešne demokratije, naftašku silu (s najvećim zalihama “tečnog zlata” na svetu) i zemlju s najvišim dohotkom po stanovniku u Južnoj Americi, da bi danas bila na glasu kao poredak u kojem je godišnja inflacija premašila milion odsto, iz koje je izbegao gotovo svaki deseti od njenih 30 miliona stanovnika, u kojoj je gotovo dve trećine življa u krajnjem siromaštvu, gde izvršna vlast obesnažuje i parlament i pravosuđe i gde nadležni posmatrači konstatuju velike izborne neregularnosti.

Do sunovrata je došlo, čini se, pre svega zbog politizacije ekonomije u bar tri čina. Prvo, suprotstavljanjem multinacionalama uz postavljanje nekvalifikovanih partijaca na rukovodeća mesta u privredi. Drugo, maštanjem da će povezivanjem s komunističkom Kubom pokazati da je prevaziđen kapitalizam. I treće, da je lična vlast efikasnija od sadejstva institucija.

Usred plaćanja cehova za takva zanošenja, vlast se održavala populističkim obećanjima da se sve radi u prilog masama. A da su za sve nedaće krivi drugi, od domaće elite do američkog “imperijalizma”, uprkos činjenici da je Venecuela veliki izvoznik nafte u SAD. A sve to uz izrazito jačanje veza sa udaljenim silama, Rusijom i Kinom.

Jedno vreme je samopouzdanost Venecuele toliko odmakla da se njen ondašnji lider Ugo Čaves nije libio da tadašnjeg šefa Bele kuće Džordža Buša mlađeg sa govornice UN nazove “đavolom” i da deli besplatno lož-ulje siromašnima u SAD. Od tada, kao i sada, pod Madurom, Venecuela se programirala na stratešku saradnju s Rusijom i Kinom, otplaćujući naftom isporuke oružja od prve i kredite od druge, pri čemu su oba aranžmana dostizala ukupnu vrednost od oko 80 milijardi dolara.

Ovakva “skretanja” Amerika je doživela kao otvaranje polja za upad “neprijateljskih sila” u prostor koji ona smatra svojim “dvorištem”. Izvesno je da su na takvu vajdu na različite načine računali i Peking i Moskva, dok isto to prebacuju Amerikancima kad “buše” po njihovim “dvorištima”, kao što su bivše sovjetske republike i pacifička Azija.

Situacija u kojoj Rusi i Kinezi brane Madura, a SAD, i verovatno evropske sile kad se usaglase, Gvaida, ne sluti na dobro. Nameće se utisak da bi Venecuela mogla da se izvitoperi u južnoameričku varijantu proširenog Bliskog istoka, takoreći kao u Siriji. Kamermanski uvid u beleške Džona Boltona, savetnika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, u kojima se pominje “5.000 vojnika za Kolumbiju”, što je protumačeno kao nagoveštaj slanja trupa Amerike u savezničku joj državu za eventualnu intervenciju u Venecueli, kao i vesti da su Maduru u pomoć stigli neformalni ruski komandosi, povećavaju zabrinutost.

U skorašnjim insistiranjima za smenjivanje ili održavanje ugroženih lidera rezultati su vrlo različiti. Zapadne sile su uspele da smene Sadama Huseina i Moamera Gadafija, ali ne i da svojevremeno sačuvaju šaha Rezu Pahlavija, a Rusiji je pošlo za rukom da odbrani Bašara el Asada, ali ne i ukrajinskog lidera Viktora Janukoviča niti svog makedonskog favorita Nikolu Gruevskog...

Postoje, doduše, dvovlašća, ali nijedno slično venecuelanskom. Karambol u Karakasu premijerno otvara mogućnost da se tranzicija na vlasti ostvari udvajanjem predsedničke funkcije. U Moskvi taj fenomen poistovećuju s “neregularnim pokušajem promene režima u verziji Vašingtona”, odakle pak uveravaju da je red da se rukovođenje Venecuelom prenese na predstavnika legalne opozicije nelegitimnom lideru, osumnjičenom da se manipulacijama održava na čelu države.

Ishod nadmetanja je neizvestan dok ovaj tekst ide u štampu. Po svemu sudeći, u prvoj fazi će odlučiti vojska, njena lojalnost Maduru ili svrstavanje uz Gvaida.

Na karikaturi Njujork tajmsa prvi je prikazan golih nogu, a drugi golih grudi. Reklo bi se da niko u tom dvoboju ne može da zabeleži brz i ubedljiv trijumf (pogotovo ne onakav kakav je bio Đokovićev protiv Nadala u Melburnu).

Sva je prilika da će venecuelanska kriza potrajati. Bude li tako, uvaliće Srbiju u još delikatnija spoljnopolitička iskušenja. Neće moći lako ni da se odrekne Madura, koji ne priznaje nezavisnost Kosova, ali ni Gvaida, koga podržavaju demokratije s kojima bi da se “orodimo”. Ali to je već druga i poznata priča o vajkanju što svet nije po našoj meri...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.02.2019, 10:31h realitičar

    AMERIKA SA SVOJOM "DEMOKRATIJOM" OSTAVILA JE KRVAVI PEČAT DILJEM ZEMALJSKE KUGLE

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side