07.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Južni slučaj

Momčilo Pantelić: Južni slučaj
Donald Tramp i Kim Džong Un ponovo su se zaljubili. Ovog puta – jedan u drugog.

Tako je bar obznanio šef Bele kuće. Kao da opet učestvuje u nekakvom rijaliti šouu.

A hteo je, zapravo, da pokaže kako u njegovom slučaju još važi krilatica “ko se svađa, taj se voli”. Posle razmenjivanja niza uzajamnih pretnji da će jedan drugom razarati države, a možda i ceo svet uvaliti u nuklearnu katastrofu, njih dvojica su najednom počeli da nastupaju kao mirotvorci koji će čovečanstvo složno spasavati– od njih samih.

Iako, naravno, niko ne veruje u pomenuto “zaljubljivanje” ipak je Trampovo i Kimovo “intimiziranje” podstaklo na razmišljanje da bi bilo dobro kad bi se sličan preokret, u stilu “od mržnje do ljubavi samo korak nas deli”, dogodio i na drugim neuralgičnim tačkama međunarodnih odnosa. Na primer, na Balkanu.

Na ovim prostorima, trenutno, situacija više podseća na repriziranje korejske krize (bez nuklearnog priprećivanja) nego na vanredno, makar i egzibiciono, “zaljubljivanje”. Od Trampa i Kima preuzeta je zasad samo poslovična im sklonost ka “alternativnim činjenicama” (u koje se uklapa i “ljubavna izjava” vašingtonskog lidera”).

Makedonski referendum o promeni imena države uspeo je nemoguće – da se svi poraženi samoproglase za pobednike. Minimalni odziv (nešto više od trećine upisanih birača) inspirisao je opoziciju da sebe doživi kao trijumfatora, a takoreći jednoglasna podrška promeni naziva zemlje, među izašlima na birališta, dala je povoda vlastima da tvrde da su dobile dovoljnu potporu za predloženo preimenovanje države (u Severna Makedonija), koje bi joj omogućilo učlanjenje u EU i NATO. Predstoji nastavak preganjanja koje će verovatno dovesti do prevremenih izbora.

Neka južni nam susedi odluče šta im je činiti, kao i njima južne komšije Grci (koji osporavaju ime Makedonija jer se tako zove njihova severna oblast). Nadam se da će se najzad uskladiti...

Brine me, međutim, što taj “južni slučaj” predstavlja novi vrhunac nadmetanja Zapada i Rusije na Balkanu. Srbija pritom ostaje posvećena održavanju položaja između čekića i nakovnja.

U svim izjašnjavanjima oko istrajnih zavrzlama na prostorima bivše Jugoslavije, s kojima je u neposrednom dodiru, Srbija zauzima stavove slične ili identične viđenjima iz Rusije iako zvanično teži ulasku u EU, koja od nas traži distanciranje od Moskve. Pokazalo se to u različitim dozama, da sasvim sažmem, u reagovanjima na učlanjenje Crne Gore u NATO, oceni poteza Republike Srpske unutar BiH, pa i u tumačenju ishoda makedonskog referenduma, koji su i Zapad i Rusija doživeli kao pobedu svojih, međusobno suprotstavljenih, pretenzija.

Odavde su se s najvišeg mesta čule i teze da “bez Rusije ne postoji nikakvo rešenje za bilo koji problem koji tišti Srbe”. Aleksandar Vučić je takođe objasnio, kako su preneli izveštači o njegovoj poseti Moskvi, da se s Vladimirom Putinom često sreće zbog “komplikovane situacije u regionu iz koga dolazi”, kao i zbog “povećane pažnje ruskog predsednika za ono što se zbiva u Srbiji, oko Srbije i u vezi sa Srbijom”, na čemu mu je “zahvalan”.

Beograd je gotovo istovremeno zamerio Zapadu što nije reagovao na terenu kad je predsednik Kosova “upao” na sever do Gazivoda, a što je Moskva osudila i zaslužila pohvalu odavde jer je pokazala “rusku privrženost istini”. Vučić je prethodno našao za shodno da kaže da nije išao na godišnji samit u UN jer bi “tamo morao da razgovara sa albanskim, i evropskim, i svetskim predstavnicima”, a “ne želi da sluša iste priče”. Može se reći da je i prilikom posete Pekingu, kao i potom Moskvi, takođe slušao “iste priče”, ali koje mu uvek gode. I kad udaraju kontru Zapadu, ka kojoj Srbija službeno teži...

Malo je u savremenoj istoriji sličnih primera – da jedna zemlja stremi ka Zapadu oslanjajući se na njemu sporan Istok. Doduše, pojavile su se inovacije.

Rusija bi, tako, da popravi odnose sa EU, a pritom pomaže snage koje su za slabljenje, pa i rastakanje te kontinentalne zajednice. Tramp, istovremeno, poboljšava lične kontakte s Putinom i Si Đinpingom, a nadziđuje sankcije Rusiji i rasplamsava trgovinski rat s Kinom.

Iz Bele kuće stižu i nagoveštaji da se ona sa Briselom usaglašava uprkos protivljenju Nemačke – kako je izvestio Volstrit džornal, pozivajući se na uvid u “memorandum Evropske službe za spoljne poslove – oko “korekcije granica” Srbije s njenom južnom pokrajinom i da tako Kosovo stekne punu državnost. A prekrajanje granica bi, navodi se, pre pomoglo da se umiri nego da se rasplamsa regionalna nestabilnost...

Đavo bi ga znao, rekli bismo. Dok je ovaj tekst išao u štampu, Sputnjik je preneo izjavu Vučića, posle razgovora s Putinom, pod naslovom “Sve što sam tražio dobio sam”. Izveštava se i da je kazao da je bilo reči “i o nekim konkretnim koracima, o kojima ne može da govori.”

Čućemo i o njima, valjda, jednog dana. Zasad možemo da se zabavimo odgonetanjem – zašto je Tramp rekao Ani Brnabić da su “Srbi dobar narod”, a da nas je naš predsednik okarakterisao kao narod “koji voli da izgubi sve” i koji “više voli da plače nad nečim što ostane daleko nego da ima nešto u rukama”.

Kad se te dve izjave uporede, mogao bi da se stekne utisak da se Trampu pričinilo da je on taj za kojim plačemo na daljinu, pa da je pokušao da nas uteši zbog grdnje koju dobijamo izbliza, s vrha. Ako mu se tako i učinilo, manje je pogrešio nego kad se naš lider istresao na nama...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side