07.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Južni slučaj

Momčilo Pantelić: Južni slučaj
Donald Tramp i Kim Džong Un ponovo su se zaljubili. Ovog puta – jedan u drugog.

Tako je bar obznanio šef Bele kuće. Kao da opet učestvuje u nekakvom rijaliti šouu.

A hteo je, zapravo, da pokaže kako u njegovom slučaju još važi krilatica “ko se svađa, taj se voli”. Posle razmenjivanja niza uzajamnih pretnji da će jedan drugom razarati države, a možda i ceo svet uvaliti u nuklearnu katastrofu, njih dvojica su najednom počeli da nastupaju kao mirotvorci koji će čovečanstvo složno spasavati– od njih samih.

Iako, naravno, niko ne veruje u pomenuto “zaljubljivanje” ipak je Trampovo i Kimovo “intimiziranje” podstaklo na razmišljanje da bi bilo dobro kad bi se sličan preokret, u stilu “od mržnje do ljubavi samo korak nas deli”, dogodio i na drugim neuralgičnim tačkama međunarodnih odnosa. Na primer, na Balkanu.

Na ovim prostorima, trenutno, situacija više podseća na repriziranje korejske krize (bez nuklearnog priprećivanja) nego na vanredno, makar i egzibiciono, “zaljubljivanje”. Od Trampa i Kima preuzeta je zasad samo poslovična im sklonost ka “alternativnim činjenicama” (u koje se uklapa i “ljubavna izjava” vašingtonskog lidera”).

Makedonski referendum o promeni imena države uspeo je nemoguće – da se svi poraženi samoproglase za pobednike. Minimalni odziv (nešto više od trećine upisanih birača) inspirisao je opoziciju da sebe doživi kao trijumfatora, a takoreći jednoglasna podrška promeni naziva zemlje, među izašlima na birališta, dala je povoda vlastima da tvrde da su dobile dovoljnu potporu za predloženo preimenovanje države (u Severna Makedonija), koje bi joj omogućilo učlanjenje u EU i NATO. Predstoji nastavak preganjanja koje će verovatno dovesti do prevremenih izbora.

Neka južni nam susedi odluče šta im je činiti, kao i njima južne komšije Grci (koji osporavaju ime Makedonija jer se tako zove njihova severna oblast). Nadam se da će se najzad uskladiti...

Brine me, međutim, što taj “južni slučaj” predstavlja novi vrhunac nadmetanja Zapada i Rusije na Balkanu. Srbija pritom ostaje posvećena održavanju položaja između čekića i nakovnja.

U svim izjašnjavanjima oko istrajnih zavrzlama na prostorima bivše Jugoslavije, s kojima je u neposrednom dodiru, Srbija zauzima stavove slične ili identične viđenjima iz Rusije iako zvanično teži ulasku u EU, koja od nas traži distanciranje od Moskve. Pokazalo se to u različitim dozama, da sasvim sažmem, u reagovanjima na učlanjenje Crne Gore u NATO, oceni poteza Republike Srpske unutar BiH, pa i u tumačenju ishoda makedonskog referenduma, koji su i Zapad i Rusija doživeli kao pobedu svojih, međusobno suprotstavljenih, pretenzija.

Odavde su se s najvišeg mesta čule i teze da “bez Rusije ne postoji nikakvo rešenje za bilo koji problem koji tišti Srbe”. Aleksandar Vučić je takođe objasnio, kako su preneli izveštači o njegovoj poseti Moskvi, da se s Vladimirom Putinom često sreće zbog “komplikovane situacije u regionu iz koga dolazi”, kao i zbog “povećane pažnje ruskog predsednika za ono što se zbiva u Srbiji, oko Srbije i u vezi sa Srbijom”, na čemu mu je “zahvalan”.

Beograd je gotovo istovremeno zamerio Zapadu što nije reagovao na terenu kad je predsednik Kosova “upao” na sever do Gazivoda, a što je Moskva osudila i zaslužila pohvalu odavde jer je pokazala “rusku privrženost istini”. Vučić je prethodno našao za shodno da kaže da nije išao na godišnji samit u UN jer bi “tamo morao da razgovara sa albanskim, i evropskim, i svetskim predstavnicima”, a “ne želi da sluša iste priče”. Može se reći da je i prilikom posete Pekingu, kao i potom Moskvi, takođe slušao “iste priče”, ali koje mu uvek gode. I kad udaraju kontru Zapadu, ka kojoj Srbija službeno teži...

Malo je u savremenoj istoriji sličnih primera – da jedna zemlja stremi ka Zapadu oslanjajući se na njemu sporan Istok. Doduše, pojavile su se inovacije.

Rusija bi, tako, da popravi odnose sa EU, a pritom pomaže snage koje su za slabljenje, pa i rastakanje te kontinentalne zajednice. Tramp, istovremeno, poboljšava lične kontakte s Putinom i Si Đinpingom, a nadziđuje sankcije Rusiji i rasplamsava trgovinski rat s Kinom.

Iz Bele kuće stižu i nagoveštaji da se ona sa Briselom usaglašava uprkos protivljenju Nemačke – kako je izvestio Volstrit džornal, pozivajući se na uvid u “memorandum Evropske službe za spoljne poslove – oko “korekcije granica” Srbije s njenom južnom pokrajinom i da tako Kosovo stekne punu državnost. A prekrajanje granica bi, navodi se, pre pomoglo da se umiri nego da se rasplamsa regionalna nestabilnost...

Đavo bi ga znao, rekli bismo. Dok je ovaj tekst išao u štampu, Sputnjik je preneo izjavu Vučića, posle razgovora s Putinom, pod naslovom “Sve što sam tražio dobio sam”. Izveštava se i da je kazao da je bilo reči “i o nekim konkretnim koracima, o kojima ne može da govori.”

Čućemo i o njima, valjda, jednog dana. Zasad možemo da se zabavimo odgonetanjem – zašto je Tramp rekao Ani Brnabić da su “Srbi dobar narod”, a da nas je naš predsednik okarakterisao kao narod “koji voli da izgubi sve” i koji “više voli da plače nad nečim što ostane daleko nego da ima nešto u rukama”.

Kad se te dve izjave uporede, mogao bi da se stekne utisak da se Trampu pričinilo da je on taj za kojim plačemo na daljinu, pa da je pokušao da nas uteši zbog grdnje koju dobijamo izbliza, s vrha. Ako mu se tako i učinilo, manje je pogrešio nego kad se naš lider istresao na nama...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side