07.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Južni slučaj

Momčilo Pantelić: Južni slučaj
Donald Tramp i Kim Džong Un ponovo su se zaljubili. Ovog puta – jedan u drugog.

Tako je bar obznanio šef Bele kuće. Kao da opet učestvuje u nekakvom rijaliti šouu.

A hteo je, zapravo, da pokaže kako u njegovom slučaju još važi krilatica “ko se svađa, taj se voli”. Posle razmenjivanja niza uzajamnih pretnji da će jedan drugom razarati države, a možda i ceo svet uvaliti u nuklearnu katastrofu, njih dvojica su najednom počeli da nastupaju kao mirotvorci koji će čovečanstvo složno spasavati– od njih samih.

Iako, naravno, niko ne veruje u pomenuto “zaljubljivanje” ipak je Trampovo i Kimovo “intimiziranje” podstaklo na razmišljanje da bi bilo dobro kad bi se sličan preokret, u stilu “od mržnje do ljubavi samo korak nas deli”, dogodio i na drugim neuralgičnim tačkama međunarodnih odnosa. Na primer, na Balkanu.

Na ovim prostorima, trenutno, situacija više podseća na repriziranje korejske krize (bez nuklearnog priprećivanja) nego na vanredno, makar i egzibiciono, “zaljubljivanje”. Od Trampa i Kima preuzeta je zasad samo poslovična im sklonost ka “alternativnim činjenicama” (u koje se uklapa i “ljubavna izjava” vašingtonskog lidera”).

Makedonski referendum o promeni imena države uspeo je nemoguće – da se svi poraženi samoproglase za pobednike. Minimalni odziv (nešto više od trećine upisanih birača) inspirisao je opoziciju da sebe doživi kao trijumfatora, a takoreći jednoglasna podrška promeni naziva zemlje, među izašlima na birališta, dala je povoda vlastima da tvrde da su dobile dovoljnu potporu za predloženo preimenovanje države (u Severna Makedonija), koje bi joj omogućilo učlanjenje u EU i NATO. Predstoji nastavak preganjanja koje će verovatno dovesti do prevremenih izbora.

Neka južni nam susedi odluče šta im je činiti, kao i njima južne komšije Grci (koji osporavaju ime Makedonija jer se tako zove njihova severna oblast). Nadam se da će se najzad uskladiti...

Brine me, međutim, što taj “južni slučaj” predstavlja novi vrhunac nadmetanja Zapada i Rusije na Balkanu. Srbija pritom ostaje posvećena održavanju položaja između čekića i nakovnja.

U svim izjašnjavanjima oko istrajnih zavrzlama na prostorima bivše Jugoslavije, s kojima je u neposrednom dodiru, Srbija zauzima stavove slične ili identične viđenjima iz Rusije iako zvanično teži ulasku u EU, koja od nas traži distanciranje od Moskve. Pokazalo se to u različitim dozama, da sasvim sažmem, u reagovanjima na učlanjenje Crne Gore u NATO, oceni poteza Republike Srpske unutar BiH, pa i u tumačenju ishoda makedonskog referenduma, koji su i Zapad i Rusija doživeli kao pobedu svojih, međusobno suprotstavljenih, pretenzija.

Odavde su se s najvišeg mesta čule i teze da “bez Rusije ne postoji nikakvo rešenje za bilo koji problem koji tišti Srbe”. Aleksandar Vučić je takođe objasnio, kako su preneli izveštači o njegovoj poseti Moskvi, da se s Vladimirom Putinom često sreće zbog “komplikovane situacije u regionu iz koga dolazi”, kao i zbog “povećane pažnje ruskog predsednika za ono što se zbiva u Srbiji, oko Srbije i u vezi sa Srbijom”, na čemu mu je “zahvalan”.

Beograd je gotovo istovremeno zamerio Zapadu što nije reagovao na terenu kad je predsednik Kosova “upao” na sever do Gazivoda, a što je Moskva osudila i zaslužila pohvalu odavde jer je pokazala “rusku privrženost istini”. Vučić je prethodno našao za shodno da kaže da nije išao na godišnji samit u UN jer bi “tamo morao da razgovara sa albanskim, i evropskim, i svetskim predstavnicima”, a “ne želi da sluša iste priče”. Može se reći da je i prilikom posete Pekingu, kao i potom Moskvi, takođe slušao “iste priče”, ali koje mu uvek gode. I kad udaraju kontru Zapadu, ka kojoj Srbija službeno teži...

Malo je u savremenoj istoriji sličnih primera – da jedna zemlja stremi ka Zapadu oslanjajući se na njemu sporan Istok. Doduše, pojavile su se inovacije.

Rusija bi, tako, da popravi odnose sa EU, a pritom pomaže snage koje su za slabljenje, pa i rastakanje te kontinentalne zajednice. Tramp, istovremeno, poboljšava lične kontakte s Putinom i Si Đinpingom, a nadziđuje sankcije Rusiji i rasplamsava trgovinski rat s Kinom.

Iz Bele kuće stižu i nagoveštaji da se ona sa Briselom usaglašava uprkos protivljenju Nemačke – kako je izvestio Volstrit džornal, pozivajući se na uvid u “memorandum Evropske službe za spoljne poslove – oko “korekcije granica” Srbije s njenom južnom pokrajinom i da tako Kosovo stekne punu državnost. A prekrajanje granica bi, navodi se, pre pomoglo da se umiri nego da se rasplamsa regionalna nestabilnost...

Đavo bi ga znao, rekli bismo. Dok je ovaj tekst išao u štampu, Sputnjik je preneo izjavu Vučića, posle razgovora s Putinom, pod naslovom “Sve što sam tražio dobio sam”. Izveštava se i da je kazao da je bilo reči “i o nekim konkretnim koracima, o kojima ne može da govori.”

Čućemo i o njima, valjda, jednog dana. Zasad možemo da se zabavimo odgonetanjem – zašto je Tramp rekao Ani Brnabić da su “Srbi dobar narod”, a da nas je naš predsednik okarakterisao kao narod “koji voli da izgubi sve” i koji “više voli da plače nad nečim što ostane daleko nego da ima nešto u rukama”.

Kad se te dve izjave uporede, mogao bi da se stekne utisak da se Trampu pričinilo da je on taj za kojim plačemo na daljinu, pa da je pokušao da nas uteši zbog grdnje koju dobijamo izbliza, s vrha. Ako mu se tako i učinilo, manje je pogrešio nego kad se naš lider istresao na nama...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side