07.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Južni slučaj

Momčilo Pantelić: Južni slučaj
Donald Tramp i Kim Džong Un ponovo su se zaljubili. Ovog puta – jedan u drugog.

Tako je bar obznanio šef Bele kuće. Kao da opet učestvuje u nekakvom rijaliti šouu.

A hteo je, zapravo, da pokaže kako u njegovom slučaju još važi krilatica “ko se svađa, taj se voli”. Posle razmenjivanja niza uzajamnih pretnji da će jedan drugom razarati države, a možda i ceo svet uvaliti u nuklearnu katastrofu, njih dvojica su najednom počeli da nastupaju kao mirotvorci koji će čovečanstvo složno spasavati– od njih samih.

Iako, naravno, niko ne veruje u pomenuto “zaljubljivanje” ipak je Trampovo i Kimovo “intimiziranje” podstaklo na razmišljanje da bi bilo dobro kad bi se sličan preokret, u stilu “od mržnje do ljubavi samo korak nas deli”, dogodio i na drugim neuralgičnim tačkama međunarodnih odnosa. Na primer, na Balkanu.

Na ovim prostorima, trenutno, situacija više podseća na repriziranje korejske krize (bez nuklearnog priprećivanja) nego na vanredno, makar i egzibiciono, “zaljubljivanje”. Od Trampa i Kima preuzeta je zasad samo poslovična im sklonost ka “alternativnim činjenicama” (u koje se uklapa i “ljubavna izjava” vašingtonskog lidera”).

Makedonski referendum o promeni imena države uspeo je nemoguće – da se svi poraženi samoproglase za pobednike. Minimalni odziv (nešto više od trećine upisanih birača) inspirisao je opoziciju da sebe doživi kao trijumfatora, a takoreći jednoglasna podrška promeni naziva zemlje, među izašlima na birališta, dala je povoda vlastima da tvrde da su dobile dovoljnu potporu za predloženo preimenovanje države (u Severna Makedonija), koje bi joj omogućilo učlanjenje u EU i NATO. Predstoji nastavak preganjanja koje će verovatno dovesti do prevremenih izbora.

Neka južni nam susedi odluče šta im je činiti, kao i njima južne komšije Grci (koji osporavaju ime Makedonija jer se tako zove njihova severna oblast). Nadam se da će se najzad uskladiti...

Brine me, međutim, što taj “južni slučaj” predstavlja novi vrhunac nadmetanja Zapada i Rusije na Balkanu. Srbija pritom ostaje posvećena održavanju položaja između čekića i nakovnja.

U svim izjašnjavanjima oko istrajnih zavrzlama na prostorima bivše Jugoslavije, s kojima je u neposrednom dodiru, Srbija zauzima stavove slične ili identične viđenjima iz Rusije iako zvanično teži ulasku u EU, koja od nas traži distanciranje od Moskve. Pokazalo se to u različitim dozama, da sasvim sažmem, u reagovanjima na učlanjenje Crne Gore u NATO, oceni poteza Republike Srpske unutar BiH, pa i u tumačenju ishoda makedonskog referenduma, koji su i Zapad i Rusija doživeli kao pobedu svojih, međusobno suprotstavljenih, pretenzija.

Odavde su se s najvišeg mesta čule i teze da “bez Rusije ne postoji nikakvo rešenje za bilo koji problem koji tišti Srbe”. Aleksandar Vučić je takođe objasnio, kako su preneli izveštači o njegovoj poseti Moskvi, da se s Vladimirom Putinom često sreće zbog “komplikovane situacije u regionu iz koga dolazi”, kao i zbog “povećane pažnje ruskog predsednika za ono što se zbiva u Srbiji, oko Srbije i u vezi sa Srbijom”, na čemu mu je “zahvalan”.

Beograd je gotovo istovremeno zamerio Zapadu što nije reagovao na terenu kad je predsednik Kosova “upao” na sever do Gazivoda, a što je Moskva osudila i zaslužila pohvalu odavde jer je pokazala “rusku privrženost istini”. Vučić je prethodno našao za shodno da kaže da nije išao na godišnji samit u UN jer bi “tamo morao da razgovara sa albanskim, i evropskim, i svetskim predstavnicima”, a “ne želi da sluša iste priče”. Može se reći da je i prilikom posete Pekingu, kao i potom Moskvi, takođe slušao “iste priče”, ali koje mu uvek gode. I kad udaraju kontru Zapadu, ka kojoj Srbija službeno teži...

Malo je u savremenoj istoriji sličnih primera – da jedna zemlja stremi ka Zapadu oslanjajući se na njemu sporan Istok. Doduše, pojavile su se inovacije.

Rusija bi, tako, da popravi odnose sa EU, a pritom pomaže snage koje su za slabljenje, pa i rastakanje te kontinentalne zajednice. Tramp, istovremeno, poboljšava lične kontakte s Putinom i Si Đinpingom, a nadziđuje sankcije Rusiji i rasplamsava trgovinski rat s Kinom.

Iz Bele kuće stižu i nagoveštaji da se ona sa Briselom usaglašava uprkos protivljenju Nemačke – kako je izvestio Volstrit džornal, pozivajući se na uvid u “memorandum Evropske službe za spoljne poslove – oko “korekcije granica” Srbije s njenom južnom pokrajinom i da tako Kosovo stekne punu državnost. A prekrajanje granica bi, navodi se, pre pomoglo da se umiri nego da se rasplamsa regionalna nestabilnost...

Đavo bi ga znao, rekli bismo. Dok je ovaj tekst išao u štampu, Sputnjik je preneo izjavu Vučića, posle razgovora s Putinom, pod naslovom “Sve što sam tražio dobio sam”. Izveštava se i da je kazao da je bilo reči “i o nekim konkretnim koracima, o kojima ne može da govori.”

Čućemo i o njima, valjda, jednog dana. Zasad možemo da se zabavimo odgonetanjem – zašto je Tramp rekao Ani Brnabić da su “Srbi dobar narod”, a da nas je naš predsednik okarakterisao kao narod “koji voli da izgubi sve” i koji “više voli da plače nad nečim što ostane daleko nego da ima nešto u rukama”.

Kad se te dve izjave uporede, mogao bi da se stekne utisak da se Trampu pričinilo da je on taj za kojim plačemo na daljinu, pa da je pokušao da nas uteši zbog grdnje koju dobijamo izbliza, s vrha. Ako mu se tako i učinilo, manje je pogrešio nego kad se naš lider istresao na nama...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side