18.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Jeza sa jezika

Momčilo Pantelić: Jeza sa jezika
Sve, pa i nas, raspamećuju visoke temperature vazduha, ali ne samo one. Više od vreline zbog koje meteorolozi pale crveni alarm, opštu atmosferu usijavaju zapaljivi govori lidera.

Za razliku od vrućinštine koja dođe i prođe, politika žari bez prestanka. U Americi se upravo zaoštrila polemika o posledicama verbalnog ključanja po raspodelu života i smrti.

Opozicioni demokrati, kao i niz eksperata, skloni su da masakr u El Pasu, gde je antiimigrantski fanatik ubio 22 i ranio 25 ljudi, delimično pripišu predsedniku Donaldu Trampu. Po njihovom mišljenju, njegova retorika je inspirisala zločinca, koji je u svom amanetu takođe sugerisao, kao i šef Bele kuće, da je Amerika izložena “invaziji” nezvanih došljaka.

Predstavnici vlasti to demantuju i uzvraćaju. Pošto se zlikovac, koji je u Dejtonu usmrtio devetoro i ranio 27 građana, deklarisao kao nestrpljivi pobornik socijalizma i podržavalac predsedničke pretendentkinje Elizabet Voren, iz tabora republikanaca je ta demokratkinja promptno etiketirana kao mogućna inspiratorka masakra, u stilu – kako vi sumnjičite našeg, tako i mi vašu.
Ujednačavanje je nategnuto. Vorenova se zalaže za “humanije lice kapitalizma”, nikako i za socijalizam. Tramp se pak ne libi da oko pristupa imigrantima deli sunarodnike na one koji opravdavaju njegovo dizanje zida na južnoj granici i one koji “ne vide” da im domovinu ugrožava “invazija” ilegalaca iz zemalja nalik “septičkim jamama”.

Krvoprolića u Teksasu i Ohaju podstakla su jednu novu i oživela jednu staru unutrašnju diferencijaciju. Novina se ogleda u nedoumici kako domaći masovni ubica može da bude okarakterisan kao terorista (što je status mahom rezervisan za islamiste). Večita dilema pak vlada oko posedovanja privatnih arsenala.

Pre bi moglo da se dogodi da se usvoji novost nego da se izmeni tradicija. Iako čine manje od pet odsto stanovništva planete, Amerikanci po kućama i džepovima poseduju gotovo 50 odsto ličnog naoružanja – izračunao je i bivši ministar domovinske bezbednosti Majkl Čertof. Ujedno, prednjače po lokalnim likvidacijama vatrenim oružjem, ali nikako nema nacionalne saglasnosti oko veze između te dve činjenice. Možda će sada ipak nekako prevladati stav da treba ograničiti prodaju oružja bar proverom psihičke podobnosti, a svakako zabranom prodaje poluautomatskih pušaka, čija se namena ne može podvesti pod potrebe lične samoodbrane i lova.

Bilo je već sličnih pokušaja, ali bez uspeha. Većina anketiranih danas je, doduše, za pomenute restrikcije. Ali, društvo krutih podržavalaca drugog ustavnog amandmana, koji “od iskona” garantuje pravo na posedovanje oružja, toliko je kompaktno i lobistički uticajno, da sprečava modernizaciju u skladu sa izmenjenim okolnostima. Pomenute teze o “invaziji” idu mu u prilog.
Računica je jednostavna: više oružja – više ubistava, manje oružja – manje ubistava, i to znaju svi osim Amerikanaca, konstatuje specijalista u vašingtonskom Atlantiku. Više ljudi je ubijeno u El Pasu tog kobnog dana nego što je naših vojnika ove godine poginulo (14) na bojištima Avganistana, Iraka i Sirije – dodaje autor u njujorškom Tajmu.

Tramp se vanredno angažovao da dokaže kako su neopravdana sumnjičenja da on ima “rasistički i pristup koji pogoduje prekomernom civilnom naoružavanju”. Obećao je, tako, da će se založiti za veću kontrolu, sada rekordno liberalne, prodaje oružja i najavio pomoć postradalima u antiimgrantskom masakru.

Zvuči ohrabrujuće. Podaci, međutim, zabrinjavaju. U prvoj godini njegove vladavine, navodi madridski Pais podatke FBI, kriminal podstaknut mržnjom prema “drugačijima porastao je 17 odsto, a broj grupa belih nacionalista povećao se, prema evidenciji specijalizovane agencije, 48 procenata”.
Ova druga statistika aludira na Trampovu biračku bazu, samodefinisanu kao “gnevni belci”. Otkako je 2008. za šefa države izabran melez (od oca crnca i majke belkinje) Barak Obama, oni se vanredno osećaju kao soj čija je dominacija ugrožena i da će se, po demografskim kretanjima, njihova belačka većina kroz nekoliko decenija svesti samo na najveću manjinu, što je za njih neprihvatljivo “izopačavanje” nacionalnog identiteta. Njihov neostvarljiv cilj je zemlja samo za belce.

Zaoštravanja unutrašnjih podela sejanjem jeze sa jezika širi se na raznim stranama. Neke od zajedničkih crta naslućuju im se u studiji američke specijalistkinje za analiziranje govora mržnje Lin Tirel. Iako piše isključivo o Trampu, ona u londonskom Gardijanu ističe manipulatorsku karakteristiku u kojoj je mogućno prepoznati i lidere drugih zemalja.

Takav i takvi potpaljuju verbalnu vatru, dovoljnu da pristalice potera na agresiju, a da se oni kao inspiratori ispostave kao nedužni. Uglavnom pritom agituju protiv medija i “lažne elite”, a za zbijanje redova protiv “spoljne opasnosti” i unutrašnjih “nepodobnika”. Sve da bi sopstvenu “neprikosnovenost” afirmisali kao jedino moguće rešenje za probleme koje sami stvaraju.

Samo u širenju jeze sa jezika, nažalost, Srbija je slična Americi. U takvoj manjkavosti pade mi na pamet da bi bilo dobro da se pred nastupe političara istakne natpis kao pred neke televizijske emisije – “nije preporučljivo” za određeni sloj gledalaca. Ili da se uključi crveni alarm kao upozorenje da sledi atak na zdrav razum.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side