18.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Jeza sa jezika

Momčilo Pantelić: Jeza sa jezika
Sve, pa i nas, raspamećuju visoke temperature vazduha, ali ne samo one. Više od vreline zbog koje meteorolozi pale crveni alarm, opštu atmosferu usijavaju zapaljivi govori lidera.

Za razliku od vrućinštine koja dođe i prođe, politika žari bez prestanka. U Americi se upravo zaoštrila polemika o posledicama verbalnog ključanja po raspodelu života i smrti.

Opozicioni demokrati, kao i niz eksperata, skloni su da masakr u El Pasu, gde je antiimigrantski fanatik ubio 22 i ranio 25 ljudi, delimično pripišu predsedniku Donaldu Trampu. Po njihovom mišljenju, njegova retorika je inspirisala zločinca, koji je u svom amanetu takođe sugerisao, kao i šef Bele kuće, da je Amerika izložena “invaziji” nezvanih došljaka.

Predstavnici vlasti to demantuju i uzvraćaju. Pošto se zlikovac, koji je u Dejtonu usmrtio devetoro i ranio 27 građana, deklarisao kao nestrpljivi pobornik socijalizma i podržavalac predsedničke pretendentkinje Elizabet Voren, iz tabora republikanaca je ta demokratkinja promptno etiketirana kao mogućna inspiratorka masakra, u stilu – kako vi sumnjičite našeg, tako i mi vašu.
Ujednačavanje je nategnuto. Vorenova se zalaže za “humanije lice kapitalizma”, nikako i za socijalizam. Tramp se pak ne libi da oko pristupa imigrantima deli sunarodnike na one koji opravdavaju njegovo dizanje zida na južnoj granici i one koji “ne vide” da im domovinu ugrožava “invazija” ilegalaca iz zemalja nalik “septičkim jamama”.

Krvoprolića u Teksasu i Ohaju podstakla su jednu novu i oživela jednu staru unutrašnju diferencijaciju. Novina se ogleda u nedoumici kako domaći masovni ubica može da bude okarakterisan kao terorista (što je status mahom rezervisan za islamiste). Večita dilema pak vlada oko posedovanja privatnih arsenala.

Pre bi moglo da se dogodi da se usvoji novost nego da se izmeni tradicija. Iako čine manje od pet odsto stanovništva planete, Amerikanci po kućama i džepovima poseduju gotovo 50 odsto ličnog naoružanja – izračunao je i bivši ministar domovinske bezbednosti Majkl Čertof. Ujedno, prednjače po lokalnim likvidacijama vatrenim oružjem, ali nikako nema nacionalne saglasnosti oko veze između te dve činjenice. Možda će sada ipak nekako prevladati stav da treba ograničiti prodaju oružja bar proverom psihičke podobnosti, a svakako zabranom prodaje poluautomatskih pušaka, čija se namena ne može podvesti pod potrebe lične samoodbrane i lova.

Bilo je već sličnih pokušaja, ali bez uspeha. Većina anketiranih danas je, doduše, za pomenute restrikcije. Ali, društvo krutih podržavalaca drugog ustavnog amandmana, koji “od iskona” garantuje pravo na posedovanje oružja, toliko je kompaktno i lobistički uticajno, da sprečava modernizaciju u skladu sa izmenjenim okolnostima. Pomenute teze o “invaziji” idu mu u prilog.
Računica je jednostavna: više oružja – više ubistava, manje oružja – manje ubistava, i to znaju svi osim Amerikanaca, konstatuje specijalista u vašingtonskom Atlantiku. Više ljudi je ubijeno u El Pasu tog kobnog dana nego što je naših vojnika ove godine poginulo (14) na bojištima Avganistana, Iraka i Sirije – dodaje autor u njujorškom Tajmu.

Tramp se vanredno angažovao da dokaže kako su neopravdana sumnjičenja da on ima “rasistički i pristup koji pogoduje prekomernom civilnom naoružavanju”. Obećao je, tako, da će se založiti za veću kontrolu, sada rekordno liberalne, prodaje oružja i najavio pomoć postradalima u antiimgrantskom masakru.

Zvuči ohrabrujuće. Podaci, međutim, zabrinjavaju. U prvoj godini njegove vladavine, navodi madridski Pais podatke FBI, kriminal podstaknut mržnjom prema “drugačijima porastao je 17 odsto, a broj grupa belih nacionalista povećao se, prema evidenciji specijalizovane agencije, 48 procenata”.
Ova druga statistika aludira na Trampovu biračku bazu, samodefinisanu kao “gnevni belci”. Otkako je 2008. za šefa države izabran melez (od oca crnca i majke belkinje) Barak Obama, oni se vanredno osećaju kao soj čija je dominacija ugrožena i da će se, po demografskim kretanjima, njihova belačka većina kroz nekoliko decenija svesti samo na najveću manjinu, što je za njih neprihvatljivo “izopačavanje” nacionalnog identiteta. Njihov neostvarljiv cilj je zemlja samo za belce.

Zaoštravanja unutrašnjih podela sejanjem jeze sa jezika širi se na raznim stranama. Neke od zajedničkih crta naslućuju im se u studiji američke specijalistkinje za analiziranje govora mržnje Lin Tirel. Iako piše isključivo o Trampu, ona u londonskom Gardijanu ističe manipulatorsku karakteristiku u kojoj je mogućno prepoznati i lidere drugih zemalja.

Takav i takvi potpaljuju verbalnu vatru, dovoljnu da pristalice potera na agresiju, a da se oni kao inspiratori ispostave kao nedužni. Uglavnom pritom agituju protiv medija i “lažne elite”, a za zbijanje redova protiv “spoljne opasnosti” i unutrašnjih “nepodobnika”. Sve da bi sopstvenu “neprikosnovenost” afirmisali kao jedino moguće rešenje za probleme koje sami stvaraju.

Samo u širenju jeze sa jezika, nažalost, Srbija je slična Americi. U takvoj manjkavosti pade mi na pamet da bi bilo dobro da se pred nastupe političara istakne natpis kao pred neke televizijske emisije – “nije preporučljivo” za određeni sloj gledalaca. Ili da se uključi crveni alarm kao upozorenje da sledi atak na zdrav razum.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side