27.01.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Jednu voli, bez druge ne može

Momčilo Pantelić: Jednu voli, bez druge ne može
Masovka priređena Vladimiru Putinu ispred hrama Svetog Save bila je bremenita simbolikom gotovo kao beogradski kolovozi autobusima koji su dovezli mobilisane navijače za jačanje srpsko-ruske veze. Simbolika se nametala čak i u razmenama poklona dvojice lidera.

Naslućivalo se, tako, da je orden dodeljen domaćinu više bio podstrek na preduzimanje kooperativnih radnji koje se od njega tek očekuju nego za dosadašnji učinak. Istovremeno je darivanje šteneta šarplaninca gostu moglo da se doživi kao dvoznačna basna jer se ta sorta ne plaši medveda (metafora za Rusiju), a da je ujedno, budući da je nazvana po planini čiji se deo proteže Kosovom, podesna da se umiljava državniku koji podržava celovitost Srbije sve do Šare...

Ništa od toga, naravno, nije zvanično rečeno. A i sam skup je protekao bez govornika, što može da se upiše kao plus gostu koji se držao svog protokola i poštovao okolnost da je okupljanje sazvano pretežno iz unutrašnjopolitičkih pobuda domaćina.

Krajnje neuobičajeni, pomno organizovani, masovni izliv dobrodošlice jednom stranom lideru sadržao je takođe neizrečenu, ali još jaču i jasniju simboliku od razmene darova. U pogledu tako naciljanih, a neiskazanih dalekosežnosti, Aleksandar Vučić je vodio sa 3:2.

Prvo, poručio je Zapadu da Srbija uz sebe ima veliku silu koja je podržava. Drugo, skup je zamislio kao utuk protestnim šetnjama u Beogradu i još nekim gradovima, o čemu je svedočio transparent “Jedan od 300 miliona” (opet uz pogrešnu računicu jer je to broj stanovnika raspalog SSSR, a ne sadašnje Rusije, čijih je državljana dvostruko manje). I treće, dovoženjem mase iz raznih krajeva Srbije težio je zagrevanju glasačke baze za moguće vanredne izbore, a protiv kojih je opozicija dok se bitno ne promene sadašnji neravnopravni uslovi.

Šef Kremlja je, reklo bi se, imao samo dva takva neiskazana cilja. Prvo, da pokaže kako ima “strateškog partnera” među kandidatima za EU i postojano uporište na Balkanu koji je mahom u NATO ili teži ka njegovom članstvu. I drugo, da kratkom posetom inostranstvu, sa spektakularnim dočekom, popravi sankcijama oslabljeni (mada i dalje nadmoćni) rejting među zemljacima.

Da bi se izbegao utisak kako se Srbija udaljava od Zapada, o čemu govori da se stepen usklađenosti sa spoljnom politikom EU, što je jedan od bitnih kriterijuma za učlanjenje u kontinentalnu zajednicu, smanjio na svega 49 odsto, ovde su se odmah razigrale verzije kako nam uskoro doleću Emanuel Makron i Angela Merkel, a pojavila se i tabloidna verzija da ćemo domamiti i Donalda Trampa. Najavljuje se i dolazak Si Đinpinga...

Ko došao, ko ne došao, ali se pojačava utisak da bi Srbija mogla da se ispostavi kao retka prilika da velike sile dovrše bar jedan sporedan među njihovim mnogim velikim “nedovršenim poslovima”. Pa da, na primer, sazovu konferenciju poput dejtonske krajem 1995, kada je okončan rat u BiH, na kojoj bi i Beogradu i Prištini složno “zavrtali ruke” dok ne izdejstvuju kakav-takav opšteprihvatljiv ishod, bar sličan onome kakav je svojevremeno isposlovan između dve Nemačke.

U ovom trenutku mi se čini da se, uprkos službenom zaklinjanju da nam je prioritet učlanjenje u EU, sve više oslanjamo na snage izvan nje u potrazi za odgovorom na “pitanje Kosova”, koje je zajednički imenitelj za sve ključne poteze Srbije prema svetu. Rekao bih da se težište arbitriranja seli ka SAD i Rusiji.

Na to upućuju i izjave ovdašnjeg lidera, koji je u nekoliko navrata naglašavao da nema rešenja za Kosovo bez Vašingtona i Moskve. Značaj EU je, najblaže rečeno zabašurio prilikom javnih istupa sa gostujućim Putinom.

Činjenica jeste da je otcepljenje Kosova izdejstvovano akcijama Amerike i da je Rusija garant da ono neće biti primljeno u članstvo UN bez dogovora sa Srbijom. U tom pogledu kao da se na ovim prostorima reprizira neka vrsta mini-hladnog rata između Vašingtona i Moskve, preko njihovih “pulena”, s tim što je Priština apsolutno u tom svojstvu, a Beograd vrlo relativno.

Srbija je, zapravo, jedina zemlja na evropskom tlu koja suštinski balansira između Zapada i Rusije, čiji su odnosi, da stvar bude još neugodnija, vrlo zaoštreni. Povremeno liči na raspolućenu ličnost koja se jada što je pred izborom između dve strane. Jedne koju voli (Rusija) i druge bez koje ne može (EU i Zapad u celini) i koja je praktično sa svih strana okružuje.

Ne znam ni za jedan slučaj u svetu sličan našem. Da teži, kao ovdašnja zvanična politika, ka integraciji sa stranom (Zapadom) koja bi da je teritorijalno dezintegriše, a da se pritom oslanja na stranu koja joj podržava teritorijalni integritet, ali se suprotstavlja njenoj poželjnoj internacionalnoj integraciji.

Pred Srbijom je najveći izazov da sebi postane jasna. I odgonetne koje je realno mesto nje u svetu i sveta u njoj.

Na polaganju tog ispita više puta je padala, bar od poslednje decenije prošlog veka. Priređivanjem spektakularnog dočeka onome koga “voli”, sebi je povećala iskušenja.

Sada bi trebalo, bar u skladu s tzv. neutralnošću i sedenjem na dve stolice, da prikaže slično gostoljublje i onima “bez kojih ne može”. Verujem da bi to bilo moguće, pod uslovom da demantujemo krilaticu da “nikad ne propuštamo šansu da propustimo šansu”...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side