28.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija
Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

Zaključio je olako, po tamnijoj boji njihove kože, da su imigrantkinje koje ne umeju da zahvale za ukazano im gostoprimstvo, pa se još usuđuju da zakeraju predsedniku SAD. Omanuo je.

Morao je da zna bar da su tri od njih rođene Amerikanke (četvrta je kći izbeglica iz zaraćene Somalije), pa je njegov iskaz protiv tih dama mahom osuđen kao diskvalifikacija pripadnica rasne manjine. Čak i kao nagoveštaj da bi mogla da se zaoštri diferencijacija na poželjne i nepoželjne sugrađane, kakva ne priliči nigde, a pogotovo ne u uhodanoj demokratiji, iznikloj, inače, baš iz imigracije.

U toku je predizborna kampanja koja uvek forsira neodmerenosti, a rečnik Marijam Vebster registrovao je nove ekstreme u izboru reči. Među najčešće uzvikivanim su rasizam (protiv poteza predsednika), socijalizam (protiv dela opozicije), pa je i to navelo analitičara Njujorkera da konstatuje da duboke podele u društvu podsećaju na “politički građanski rat rečima, zasad, kao oružjem”.

U korenu tih podvajanja je i preispitivanje identiteta. Tramp je u novembru 2016. na predsedničkim izborima pobedio, dobrim delom, glasovima “ljutitih belaca”, koji smatraju da je njihov poredak vrednosti ugrožen “naletom” drugih rasa, što su “dokumentovali” činjenicom da su kao prethodnog šefa Bele kuće morali da “istrpe” crnca (zapravo meleza) Baraka Obamu.

Dotičnima teško pada i zvanična prognoza da će se 2044, kako se sada stvari kreću, belačka većina u SAD svesti na samo najveću manjinu, što doživljavaju kao neku vrstu prevrata. Opadajuća većina nije spremna da se odrekne dominacije niti da ustupa prostor rastućim manjinama (kao što su Afroamerikanci, Latinosi, Azijati), što prerasta u neposrednu borbu za vlast, precizira specijalistkinja na sajtu Konverzejšen.

Nije valjda da se zarad demografije sprema žrtvovanje demokratije. Nadam se da ne. Iako sadašnja gibanja u SAD liče na Tukididovu zamku po kojoj, pri smeni dominantne sile, obavezno dolazi do rata.

Ova antička pouka obično se pominje pri razmatranju budućih odnosa SAD i Kine, a na njih je, u sasvim drugom kontekstu, podsetila grupa američkih, švajcarskih i švedskih univerzitetskih eksperata. Oni tvrde da je šok Amerikanaca zbog nepovoljne trgovine s Kinom, u kojoj su se gasila njihova radna mesta, direktno doprineo uzletu Trampa do Bele kuće. Idu i dalje, pa nezadovoljstvo prodorom kineskog uvoza povezuju i sa Bregzitom i sa rastom ekstremne desnice u kontinentalnoj Evropi – prenosi njihov harvardski kolega Dani Rodrik.

Kad smo već kod Kineza, njihove vlasti se takođe suočavaju s demografskim izazovima (pored demokratskih u Hongkongu). Insistiraju, kako izveštava hongkonški Saut čajna morning post, da ih ima više nego što ih ima, samo da ne bi Indiji prepustili mesto najmnogoljudnije države. Istovremeno odbacuju i optužbe da maltretiraju ujgursku manjinu i pretenzije separatista da od pokrajine Sinđang stvore nezavisnu državu “istočni turkistan”.

Ujedno su se pojavile i teze da će se odlučujuće bitke za prevlast u svetu odigravati na polju demografije. Više nego na polju demokratije.

Otprilike ovako – pobeđivaće sila koja ima sposobniju radnu snagu, veću privlačnu moć za probrane imigrante i kojoj se neće bitno povećavati finansijska briga o ostarelim žiteljima. U tom pogledu, sugerišu američki izvori, SAD imaju prednost nad Rusijom (slab natalitet) i Kinom (sve starije stanovništvo). Primećuje se, takođe, da je Moskva liberalizovala prijem imigranata (naročito sa znanjem ruskog jezika) kako bi nadomestila pomanjkanje radne snage, delimično izazvano i zamašnim emigriranjem.

Demografska situacija ujedno je jedno od najpouzdanijih merila za vrednovanje sistema. Ne valja ni kad se stvaranje potomstva “ne isplati” ni kad se ono roji bez mogućnosti da zadovolji elementarne potrebe. Stoga će se nastaviti uravnotežavanje te dve mane migracijom viška ljudi ka višku dobara, uz sve teže doziranje tog talasa, povećanog i kolonama izbeglica iz ratom zahvaćenih područja.

Iako, prema vestima, deluje kao region izrazito pojačanih nacionalnih naboja, prostor bivše SFRJ se sve više prazni. Potraga za boljim životom napolju znatno je primamljivija od busanja u prsa kod kuće, i u Srbiji.

Ako ništa ne uradimo da nam ljudi ostaju i da se rađa više dece, nestaćemo kao nacija – stalno opominje ovdašnji državni vrh. Ali se onda lider obruši na elitu da je kvazielita, da mrzi svoju zemlju, da je on lično prezire i da mase treba da ga u tome slede.

S takvim predsednikovim grubim i učestalim etiketiranjima neistomišljenika malo kome je i da ostane u ovoj zemlji i da u njoj rađa. Ispada, prema ironičarima, da što je njega više, to je nas manje. Ako je tako, i on je sebi obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side