28.07.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

Momčilo Pantelić: Izazovna demografija
Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

Zaključio je olako, po tamnijoj boji njihove kože, da su imigrantkinje koje ne umeju da zahvale za ukazano im gostoprimstvo, pa se još usuđuju da zakeraju predsedniku SAD. Omanuo je.

Morao je da zna bar da su tri od njih rođene Amerikanke (četvrta je kći izbeglica iz zaraćene Somalije), pa je njegov iskaz protiv tih dama mahom osuđen kao diskvalifikacija pripadnica rasne manjine. Čak i kao nagoveštaj da bi mogla da se zaoštri diferencijacija na poželjne i nepoželjne sugrađane, kakva ne priliči nigde, a pogotovo ne u uhodanoj demokratiji, iznikloj, inače, baš iz imigracije.

U toku je predizborna kampanja koja uvek forsira neodmerenosti, a rečnik Marijam Vebster registrovao je nove ekstreme u izboru reči. Među najčešće uzvikivanim su rasizam (protiv poteza predsednika), socijalizam (protiv dela opozicije), pa je i to navelo analitičara Njujorkera da konstatuje da duboke podele u društvu podsećaju na “politički građanski rat rečima, zasad, kao oružjem”.

U korenu tih podvajanja je i preispitivanje identiteta. Tramp je u novembru 2016. na predsedničkim izborima pobedio, dobrim delom, glasovima “ljutitih belaca”, koji smatraju da je njihov poredak vrednosti ugrožen “naletom” drugih rasa, što su “dokumentovali” činjenicom da su kao prethodnog šefa Bele kuće morali da “istrpe” crnca (zapravo meleza) Baraka Obamu.

Dotičnima teško pada i zvanična prognoza da će se 2044, kako se sada stvari kreću, belačka većina u SAD svesti na samo najveću manjinu, što doživljavaju kao neku vrstu prevrata. Opadajuća većina nije spremna da se odrekne dominacije niti da ustupa prostor rastućim manjinama (kao što su Afroamerikanci, Latinosi, Azijati), što prerasta u neposrednu borbu za vlast, precizira specijalistkinja na sajtu Konverzejšen.

Nije valjda da se zarad demografije sprema žrtvovanje demokratije. Nadam se da ne. Iako sadašnja gibanja u SAD liče na Tukididovu zamku po kojoj, pri smeni dominantne sile, obavezno dolazi do rata.

Ova antička pouka obično se pominje pri razmatranju budućih odnosa SAD i Kine, a na njih je, u sasvim drugom kontekstu, podsetila grupa američkih, švajcarskih i švedskih univerzitetskih eksperata. Oni tvrde da je šok Amerikanaca zbog nepovoljne trgovine s Kinom, u kojoj su se gasila njihova radna mesta, direktno doprineo uzletu Trampa do Bele kuće. Idu i dalje, pa nezadovoljstvo prodorom kineskog uvoza povezuju i sa Bregzitom i sa rastom ekstremne desnice u kontinentalnoj Evropi – prenosi njihov harvardski kolega Dani Rodrik.

Kad smo već kod Kineza, njihove vlasti se takođe suočavaju s demografskim izazovima (pored demokratskih u Hongkongu). Insistiraju, kako izveštava hongkonški Saut čajna morning post, da ih ima više nego što ih ima, samo da ne bi Indiji prepustili mesto najmnogoljudnije države. Istovremeno odbacuju i optužbe da maltretiraju ujgursku manjinu i pretenzije separatista da od pokrajine Sinđang stvore nezavisnu državu “istočni turkistan”.

Ujedno su se pojavile i teze da će se odlučujuće bitke za prevlast u svetu odigravati na polju demografije. Više nego na polju demokratije.

Otprilike ovako – pobeđivaće sila koja ima sposobniju radnu snagu, veću privlačnu moć za probrane imigrante i kojoj se neće bitno povećavati finansijska briga o ostarelim žiteljima. U tom pogledu, sugerišu američki izvori, SAD imaju prednost nad Rusijom (slab natalitet) i Kinom (sve starije stanovništvo). Primećuje se, takođe, da je Moskva liberalizovala prijem imigranata (naročito sa znanjem ruskog jezika) kako bi nadomestila pomanjkanje radne snage, delimično izazvano i zamašnim emigriranjem.

Demografska situacija ujedno je jedno od najpouzdanijih merila za vrednovanje sistema. Ne valja ni kad se stvaranje potomstva “ne isplati” ni kad se ono roji bez mogućnosti da zadovolji elementarne potrebe. Stoga će se nastaviti uravnotežavanje te dve mane migracijom viška ljudi ka višku dobara, uz sve teže doziranje tog talasa, povećanog i kolonama izbeglica iz ratom zahvaćenih područja.

Iako, prema vestima, deluje kao region izrazito pojačanih nacionalnih naboja, prostor bivše SFRJ se sve više prazni. Potraga za boljim životom napolju znatno je primamljivija od busanja u prsa kod kuće, i u Srbiji.

Ako ništa ne uradimo da nam ljudi ostaju i da se rađa više dece, nestaćemo kao nacija – stalno opominje ovdašnji državni vrh. Ali se onda lider obruši na elitu da je kvazielita, da mrzi svoju zemlju, da je on lično prezire i da mase treba da ga u tome slede.

S takvim predsednikovim grubim i učestalim etiketiranjima neistomišljenika malo kome je i da ostane u ovoj zemlji i da u njoj rađa. Ispada, prema ironičarima, da što je njega više, to je nas manje. Ako je tako, i on je sebi obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side