29.12.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Iz keca u dvojku

Momčilo Pantelić: Iz keca u dvojku
Razlike između prirode i društva idu ka ekstremima – deset godina za nama bile su klimatski najtoplije uopšte, a politički najhladnije u ovom veku. Kao da smo se, u svetu i ovde, našli u ulozi pacijenta koga lomi visoka temperatura, a trese ga osećaj hladnoće.

Merodavne prognoze predočavaju da će se takvo “grozničavo” staje nastaviti. Još nema odgovarajućeg sporazuma o smanjivanju efekata “staklene bašte” niti uverljivih naznaka da će politički faktori prestati da deluju kao “slonovi u staklenoj bašti”.

Deceniju od koje se opraštamo karakterisala su podvajanja, od hladnoratovskih obrisa do unutarnacionalnih bura, uz nametanje “alternativnih činjenica” i vladarskih “rijaliti šoua”, pa bi godilo da sledeća dekada svemu tome udari kontru, ali… Odnosi među globalnim velikim silama, kao i između lokalnih vlasti i “podanika”, ne nagoveštavaju da bi prelazak iz “keca” u “dvojku” (prema brojčanim inicijalima desetleća) mogao da bude, bar ne brzo, okrepljujući.

Od 2010. do danas nakupilo se dovoljno razloga za slutnju da smo zabasali u novu vrstu Hladnog rata. Glavno obeležje mu je nadmetanje Amerike i Kine, kao brzorastuće sile. Njihov duel je po mnogo čemu originalan, a u najkraćem reč je o prvom pokušaju i otporu prema njemu da se autokratski sistem s KP na čelu ispostavi kao efikasniji kapitalista od klasičnih kapitalističkih i demokratski razvijenih uređenja i poskoči među glavne dobitnike globalizacije.
Odatle se nižu, takođe dosad neviđene, kombinacije i komplikacije. Kina i Rusija ulaze u “brak iz računa” zasnovan na težnji da se suprotstave američkoj “hegemoniji”, pod kojom obe trpe različite kaznene mere.

EU se, pritom, takoreći našla u obruču jer sve te tri spoljne sile rade na njenoj razgradnji, već početoj Bregzitom, ili bar na njenom eliminisanju iz trke za odlučivanje u preoblikovanju sveta. Istovremeno teži multilateralizmu, čemu se snažno suprotstavlja Donald Tramp. On bi, možda, da s Britanijom Borisa Džonsona pretvori anglo-američko “bratstvo” u tandemsku velesilu, s ciljem da vanredno ospori i težnje EU ka statusu osamostaljenog globalnog faktora i antiameričko paktiranje Kine i Rusije.

U takvom preganjanju velesila ovdašnji lider je ipak osetio potrebu da najavi dolazak Džonsona, pa Trampa u Srbiju, a ironičare bi to moglo da navede na slutnju da je Beogradu stalo da se nasloni i na tu udvostručenu snagu koja se protivi i EU, i Pekingu, i Moskvi. Pa da više ne trpi, prilično razrađivane, kritike da ide ka EU uz oslanjanje na autokratski dvojac ili da podleže njemu, dok fingira da mu je prioritet učlanjenje u zajednicu demokratske Evrope…

Žig odlazećoj deceniji udarilo je i širenje masovnih protesta protiv establišmenta, pogotovo zbog drastične socijalne nejednakosti, korupcije, nepostojanja vladavine zakona i nespremnosti da se preduzmu mere za smanjivanje zagađivanja životne sredine. Tresli su se i prosperitetni gradovi poput Pariza i Hongkonga, gde su demonstranti izdejstvovali “ustupke” vlasti, ali još nedovoljne za obustavu izliva nataloženog gneva. Ovde su pak pojedini istraživači i grupe posvećeni ciljevima ne baš masovnih, ali istrajnih demonstracija, kao i odbrani elementarne časti, doprineli da se jednom ministru poništi doktorat, da drugom preti oduzimanje i fakultetske diplome i prozivka za sukob interesa u trgovini naoružanjem...

Nepoverenje između različitih vlasti, kao i između njih i njihovih građana, rekordno je naraslo zahvaljujući dobrim delom izmišljotini zvanoj “alternativne činjenice”. Kao sprdnja sa davnim ironijama filozofa da “ukoliko se moje mišljenje razlikuje od činjenica, utoliko gore po činjenice” i “ne postoje informacije već samo interpretacije”, ali i kao dodatak seriji “Dosije iks”, čiji moto sugeriše da istina ne obitava među nama.

Danas je fabrikovanje alternativne stvarnosti, uz talas vladarskih rijaliti šoua, veće nego ikad, gotovo kao da smo u ratu, čija je prva žrtva istina. Konstatacija iz naslova knjige “Ništa nije istina i sve je moguće” Pitera Pomeranceva više ne važi samo za Rusiju, kojoj je delo posvećeno – i autokratije uopšte, pa i ovdašnje – već i za neke dugo usavršavane demokratije.

Postoje, naravno, i znalci koji tvrde da živimo u najboljim od svih vremena. Da su bitno smanjeni i siromaštvo i glad, da smo tehnološkim dostignućima povezaniji nego ikad, da predstoji oživljavanje pozitivnih faktora globalizacije koja neće mrviti nacionalne identitete i biti korišćena za raspirivanje populističkog nacionalizma…

To čak stvara probleme. Ideal da se proširi boljitak doveo je i do izrastanja novih sila i do neizvesnosti na šta sve može da izađe dramatično preoblikovanje odnosa snaga u svetu. Takođe, ostvareni ideal da budemo vanredno dobro povezani sve moćnijim i popularnijim telekomunikacijama omogućio je i da narastu neregularnosti, od prodornog ugrožavanja privatnosti do hakerskog uticaja na izbore.

Ispada da što se bolje upoznajemo, jedni drugima postajemo sve opasniji. Neću da verujem u to.

Srećan vam prelazak dekada iz “keca” u “dvojku”. Da bar zaliči na popravljanje đačkih ocena, od one zbog koje se ponavlja do one s kojom se provlači u viši razred.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side