Momčilo Pantelić: Iz keca u dvojku
29.12.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Iz keca u dvojku

Momčilo Pantelić: Iz keca u dvojku
Razlike između prirode i društva idu ka ekstremima – deset godina za nama bile su klimatski najtoplije uopšte, a politički najhladnije u ovom veku. Kao da smo se, u svetu i ovde, našli u ulozi pacijenta koga lomi visoka temperatura, a trese ga osećaj hladnoće.

Merodavne prognoze predočavaju da će se takvo “grozničavo” staje nastaviti. Još nema odgovarajućeg sporazuma o smanjivanju efekata “staklene bašte” niti uverljivih naznaka da će politički faktori prestati da deluju kao “slonovi u staklenoj bašti”.

Deceniju od koje se opraštamo karakterisala su podvajanja, od hladnoratovskih obrisa do unutarnacionalnih bura, uz nametanje “alternativnih činjenica” i vladarskih “rijaliti šoua”, pa bi godilo da sledeća dekada svemu tome udari kontru, ali… Odnosi među globalnim velikim silama, kao i između lokalnih vlasti i “podanika”, ne nagoveštavaju da bi prelazak iz “keca” u “dvojku” (prema brojčanim inicijalima desetleća) mogao da bude, bar ne brzo, okrepljujući.

Od 2010. do danas nakupilo se dovoljno razloga za slutnju da smo zabasali u novu vrstu Hladnog rata. Glavno obeležje mu je nadmetanje Amerike i Kine, kao brzorastuće sile. Njihov duel je po mnogo čemu originalan, a u najkraćem reč je o prvom pokušaju i otporu prema njemu da se autokratski sistem s KP na čelu ispostavi kao efikasniji kapitalista od klasičnih kapitalističkih i demokratski razvijenih uređenja i poskoči među glavne dobitnike globalizacije.
Odatle se nižu, takođe dosad neviđene, kombinacije i komplikacije. Kina i Rusija ulaze u “brak iz računa” zasnovan na težnji da se suprotstave američkoj “hegemoniji”, pod kojom obe trpe različite kaznene mere.

EU se, pritom, takoreći našla u obruču jer sve te tri spoljne sile rade na njenoj razgradnji, već početoj Bregzitom, ili bar na njenom eliminisanju iz trke za odlučivanje u preoblikovanju sveta. Istovremeno teži multilateralizmu, čemu se snažno suprotstavlja Donald Tramp. On bi, možda, da s Britanijom Borisa Džonsona pretvori anglo-američko “bratstvo” u tandemsku velesilu, s ciljem da vanredno ospori i težnje EU ka statusu osamostaljenog globalnog faktora i antiameričko paktiranje Kine i Rusije.

U takvom preganjanju velesila ovdašnji lider je ipak osetio potrebu da najavi dolazak Džonsona, pa Trampa u Srbiju, a ironičare bi to moglo da navede na slutnju da je Beogradu stalo da se nasloni i na tu udvostručenu snagu koja se protivi i EU, i Pekingu, i Moskvi. Pa da više ne trpi, prilično razrađivane, kritike da ide ka EU uz oslanjanje na autokratski dvojac ili da podleže njemu, dok fingira da mu je prioritet učlanjenje u zajednicu demokratske Evrope…

Žig odlazećoj deceniji udarilo je i širenje masovnih protesta protiv establišmenta, pogotovo zbog drastične socijalne nejednakosti, korupcije, nepostojanja vladavine zakona i nespremnosti da se preduzmu mere za smanjivanje zagađivanja životne sredine. Tresli su se i prosperitetni gradovi poput Pariza i Hongkonga, gde su demonstranti izdejstvovali “ustupke” vlasti, ali još nedovoljne za obustavu izliva nataloženog gneva. Ovde su pak pojedini istraživači i grupe posvećeni ciljevima ne baš masovnih, ali istrajnih demonstracija, kao i odbrani elementarne časti, doprineli da se jednom ministru poništi doktorat, da drugom preti oduzimanje i fakultetske diplome i prozivka za sukob interesa u trgovini naoružanjem...

Nepoverenje između različitih vlasti, kao i između njih i njihovih građana, rekordno je naraslo zahvaljujući dobrim delom izmišljotini zvanoj “alternativne činjenice”. Kao sprdnja sa davnim ironijama filozofa da “ukoliko se moje mišljenje razlikuje od činjenica, utoliko gore po činjenice” i “ne postoje informacije već samo interpretacije”, ali i kao dodatak seriji “Dosije iks”, čiji moto sugeriše da istina ne obitava među nama.

Danas je fabrikovanje alternativne stvarnosti, uz talas vladarskih rijaliti šoua, veće nego ikad, gotovo kao da smo u ratu, čija je prva žrtva istina. Konstatacija iz naslova knjige “Ništa nije istina i sve je moguće” Pitera Pomeranceva više ne važi samo za Rusiju, kojoj je delo posvećeno – i autokratije uopšte, pa i ovdašnje – već i za neke dugo usavršavane demokratije.

Postoje, naravno, i znalci koji tvrde da živimo u najboljim od svih vremena. Da su bitno smanjeni i siromaštvo i glad, da smo tehnološkim dostignućima povezaniji nego ikad, da predstoji oživljavanje pozitivnih faktora globalizacije koja neće mrviti nacionalne identitete i biti korišćena za raspirivanje populističkog nacionalizma…

To čak stvara probleme. Ideal da se proširi boljitak doveo je i do izrastanja novih sila i do neizvesnosti na šta sve može da izađe dramatično preoblikovanje odnosa snaga u svetu. Takođe, ostvareni ideal da budemo vanredno dobro povezani sve moćnijim i popularnijim telekomunikacijama omogućio je i da narastu neregularnosti, od prodornog ugrožavanja privatnosti do hakerskog uticaja na izbore.

Ispada da što se bolje upoznajemo, jedni drugima postajemo sve opasniji. Neću da verujem u to.

Srećan vam prelazak dekada iz “keca” u “dvojku”. Da bar zaliči na popravljanje đačkih ocena, od one zbog koje se ponavlja do one s kojom se provlači u viši razred.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja