Momčilo Pantelić: Istočna veza
16.06.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Istočna veza

Momčilo Pantelić: Istočna veza
Eto novog vrhunskog paradoksa – dok unosi pometnju na tradicionalno savezničkom Zapadu, Donald Tramp doprinosi jačanju, ranije kolebljivih, veza na rivalskom mu istoku. Vladimir Putin i Si Đinping upravo su ojačali saradnju Rusije i Kine do “sveobuhvatnog strateškog kooperativnog partnerstva u novoj eri”, koje je dobrim delom udaranje kontre šefu Bele kuće.

Šta bi sve mogla da znači ovako definisana ambicija, utanačena u Moskvi istovremeno s prošlonedeljnim zapadnim obeležavanjem 75. godišnjice iskrcavanja u Normandiji, pitanje je na koje još nema pouzdanog odgovora. Sijaset eksperata mahom se slaže samo u jednom – da dve nezapadne sile međusobnim zbližavanjem uzvraćaju kaznenim merama Vašingtona – sankcije Rusiji (zbog Ukrajine) i povećavanje taksi na robu iz “profiterske” Kine, uz izopštavanje njenog tehnološkog giganta Huaveja.

Iz zajedničkog saopštenja, koje su parafirali Si i Putin, proizlaze dalekosežnije naznake. Prepoznajući da se međunarodna bezbednost danas suočava sa ozbiljnim izazovima, Kina i Rusija nastoje da prodube poverenje i koordinaciju za očuvanje globalne i regionalne stabilnosti, citira pekinški Bejđing rivju. Poentu opsežne analize nedeljnik prepušta moskovskom profesoru Juriju Tavrovskom, koji ističe da će “razvoj globalnih poslova zavisiti od toga kako će biti povezani Rusija i Kina, koje moraju još delotvornije da odgovore hegemoniji i unilateralizmu”. Obe etikete identifikuju se sa SAD.

Vašington je pak označio Kinu i Rusiju kao revizionističke sile koje bi da se ovajde slabljenjem Amerike. Svaki od ta dva rivala je opasan, a udruženi predstavljaju istinsku globalnu opasnost, precizira bivši komandant NATO u Evropi Džejms Stavridis. U napisu za agenciju Blumberg on sluti da bi ubrzano srastanje Kine i Rusije moglo da dovede do stvaranja “bloka koji dominira evroazijskim kontinentom i da bi to moglo da postane najvažniji geopolitički trend u 21. veku”.

Logiku u tom sparivanju on nalazi najpre u različitostima između Kine, koja je rastuća globalna sila sa ogromnom populacijom, ali s nedovoljno prirodnog blaga, i Rusije, kojoj su u opadanju i ekonomija i stanovništvo, dok obiluje u rudama i energentima. Pridodaje im i sličnost – autoritarne režime sa antipatijom prema Zapadu, koji nastoji da širi demokratiju i ljudska prava. A sve zajedno je, zaključuje, dovoljno da dižu nivo saradnje, možda čak do vojne alijanse.

Pretera ga? Franc Štefan Gadi iz instituta Ist-Vest daje razloge i za “ne” i za “da”. Prvo, Moskva se pribojava da bi Kina mogla da joj ospori dominaciju u centralnoj Aziji, a Peking izbegava da javno podrži rusku amputaciju dela Ukrajine. A drugo, nastavlja, iako dva sporazuma ne pominju odbrambeni savez, ipak ostavljaju utisak da bi jednog dana moglo da dođe do zajedničkih vojnih operacija.

Ako Amerika označi Rusiju i Kinu kao pretnju i odluči da se konfrontira sa obe istovremeno, onda će alijansa te dve zemlje biti neminovna, procenjuje portugalski politikolog Bruno Makaeš. U Moskou tajmsu on sugeriše da bi za sve tri zemlje bilo najbolje da do takve alijanse ne dođe. Valjda zato što bi njeno formiranje predstavljalo novu varijantu Hladnog rata, sa znatno dalekosežnijim posledicama u doba digitalizacije, hakeraja, robotizacije, čak i oružanih snaga…

Već se ustalila reč – rat. Amerikanci i Kinezi svoja preganjanja nazivaju trgovinski rat. A u izveštaju madridskog Paisa sa foruma u Sankt Peterburgu navodi se i da je Putin rekao da Tramp “teži beskonačnim konfliktima, trgovinskim ratovima i možda ne samo trgovinskim”.

Prošle nedelje je jedva, kažu, izbegnut vojni incident. Zamalo se nisu sudarila dva ratna broda, američki i ruski, i to u vodama koje Kina smatra svojim strateškim priobaljem. Obostrano su zapljuštale optužbe.

Razigranoj velikoj trojci kao da je i Pacifik postao tesan. Pa i mali za napinjanje pogolemih mišića.

Si i Putin su nagovestili saradnju dva njihova internacionalna poduhvata – novog puta svile zvanog „Jedan pojas, jedan put“ i Evroazijske unije u kojoj Rusija okuplja nekolicinu bivših sovjetskih republika. Cilj im je, navodno, da se ta dva poduhvata skladno prožimaju.

Ujedno je Amerika izmenila svoj pristup i kao svoj primarni strateški teatar proglasila Indo-pacifički region. Toliko se ukršta s kineskim projektom, da bi nastajuća situacija mogla da se nazove “mnogo pojaseva, mnogo puteva”. Kombinacija u kojoj se povećava rizik od svakojakih sudara.

Mali su ipak izgledi da Kina i Rusija otvore zajednički front prema Americi. Nikome u tom triju nije do međusobnog ratovanja. Nadgornjavanje će se nastaviti preko leđa malih. Naročito neopredeljenih u vremenu koje iziskuje jasno svrstavanje.

Ne želim da budem zloslutan već samo da skrenem pažnju na višeslojnu činjenicu. Srbija je jedna od sasvim retkih zemalja Evrope koje nisu jasno opredeljene. Dok zvanično tvrdi da ide na Zapad, oslanja se na istočnu vezu. Da joj u integraciji sa EU teritorijalni integritet čuvaju Rusija i Kina. A i jedno i drugo uz priznanje da rešenja nema bez Amerike.

Svaka situacija nam izgleda lakše rešiva od naše. Zato će se, slutim, rešiti pre nego bilo koja drugde. Kao što je već bivalo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side