Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni
17.11.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni

Momčilo Pantelić: I levi i desni – besni
Kao retko kad dva uspešna, a međusobno rivalska sistema istovremeno su primorana da se bitno promene. A to pod vanredno jakim pritiskom razgnevljenih podanika koje su vlasti, vrlo dokumentovano, uveravale da ih svakog dana, u svakom pogledu sve više usrećuju.

Takav paradoks odigrao se ovih dana u Boliviji i Čileu. Obe zemlje su važile za simbole izrazitog napretka i stabilnosti. Kao susedi prosto su se utrkivali da pokažu čije je ustrojstvo perspektivnije – socijalizam bolivijskog ili liberalizam čileanskog tipa.

Nekome je ovo čak moglo da zaliči i na neobjavljeni lokalni minijaturni Hladni rat između jednog od poslednjih funkcionalnih uporišta izrazite levice i perjanice moderne desnice u Južnoj Americi. Unutar i jednog i drugog poretka došlo je, međutim, do masovnog izliva gneva građana, pa su u La Pazu desničarske snage izdejstvovale pad levičarskog predsednika Eva Moralesa, dok su u Santjagu levičarski nastrojeni pokreti prinudili njegovog desničarskog kolegu Sebastijana Pinjeru da prihvati ispisivanje novog ustava.

Dve države izmiču kompletnom poređenju, uz ostalo i po ekonomskoj razvijenosti. Na lanjskoj MMF listi bruto nacionalnog dohotka po stanovniku Čile zauzima 51. a Bolivija 116. mesto (Srbija 80). Najviše su ih ujednačavali sadašnji potresi s prolivanjem krvi. A njihov zajednički imenitelj i detonator bilo je preterivanje vlasti u zamišljanju društvene prihvatljivosti njihovih mera.

U Čileu je eksploziju gneva izazvala mala varnica – poskupljenje karte metroa za svega 30 pezosa (četiri dolarska centa). Ali, 30 pezosa se ispostavilo samo kao povod za izlivanje nagomilanog nezadovoljstva u proteklih 30 godina, kako se izrazio često citirani demonstrant.

S njegovom računicom saglasilo se i još bar milion ljudi koji su se nedavno okupili na ulicama Santjaga u najvećim demonstracijama posle smenjivanja diktatora Augusta Pinočea 1990. Masovno su zamerili vlastima da su preterale u zapostavljanju opšteg za račun dobra uskog kruga ljudi. Tek posle krvoprolića, sa više od 20 mrtvih, i pretrpljene štete procenjene na više od milijardu dolara, na javnim i privatnim objektima, Pinjera je priznao da vlast nije dobro razumela potrebe za većom socijalnom pravdom i pristao da se, u dijalogu sa demonstrantima i političkom opozicijom, skroji novi ustav (sadašnji je još iz vremena diktature), koji bi se usvojio na referendumu.

Morales, koji je internacionalnu uvaženost stekao i po tome što je postao prvi predsednik Bolivije iz redova starosedelaca-indiosa, preterao je pak kad je umislio da rok njegove vlasti ne može da se oroči. Oglušio se o referendum kojim je odbačena mogućnost da se kandiduje za četvrti mandat, a onda je na nedavno izdejstvovanim izborima označen kao odgovoran za krađu glasova koji bi mu garantovali nastavak vladavine.

Tek kad su mu legitimnost osporili kontrolori iz Organizacije američkih država i predstavnici crkve i kad su se na udaru demonstranata našle imovine – njega lično, familije mu i saradnika – pristao je da se izbori ponove. Prekasno. Poslušnost mu je otkazala policija, a onda i vojska, na koju se najviše oslanjao. Po “preporuci” armijskog šefa podneo je ostavku i prihvatio ponuđeni politički azil u Meksiku.

Njegova ispovest da je bio žrtva državnog udara izazvala je polemike u svetu. Iako je izvesno da je svrgnut, da je njegova ostavka iznuđena, pa da je, dakle, bila neka vrsta puča, mnogi analitičari tvrde da je njegovim smenom samo odbranjen poredak koji je on narušio antireferendumskom kandidaturom za produženje lične vladavine.

Reagovanja u svetu su različita. Dok u pokajanje Pinjere i njegovu spremnost da uočena zanemarivanja otkloni kao da niko ne sumnja, ocene oko Moralesove smene oštro su podeljene. Podržala ga je, na primer, Rusija, dok je Tramp pozdravio njegov odlazak kao jačanje demokratije, za razliku od potencijalnog mu izbornog rivala Bernija Sandersa, koji je izrazio zabrinutost zbog uloge vojske u odstranjivanju Moralesa. EU se zalaže za nove “verodostojne izbore”.

Osim pomenutih preterivanja Moralesa i Pinjere, zajednička odlika im je, uz sve ideološke razlike, i to što su svojim postupcima izazvali najefikasnije proteste protiv sopstvenih establišmenta. U oba slučaja su te demonstracije dovele do prekomponovanja poredaka, pa će se njihovo iskustvo proučavati među svakojakim i sve rasprostranjenijim organizatorima bunta po svetu.

Podsetili su, uz ostalo, da su zbog postojećeg stanja širom sveta i levi i desni – besni. Pa da će vlastima biti sve teže da zauzimaju poziciju “negde između”, a ništa lakše ni da se priklone jednoj strani.

To potvrđuju i potezi ovdašnje vlasti, koja najčešće daje znak da ide na jednu stranu, a skreće na drugu. Formalno kaže da ide ka EU, a strateški je sve bliža Rusiji i Kini.

Kao, svi će se oni toliko jagmiti za našu naklonost, da nama ostaje samo da štrpkamo od svih po svom ćefu. To je takođe preterivanje u proceni snage sopstvenog sistema, kakvo je u iznudicu bacilo Pinjeru, a Moralesa čak i zbacilo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side