Momčilo Pantelić: Haos zvani kokus
09.02.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Haos zvani kokus

Momčilo Pantelić: Haos zvani kokus
Demokratska opozicija Donaldu Trampu rešena je da ga na izborima skine s vlasti, ali je na samom startu sebi odmogla, a njemu pomogla. Uobičajena potraga za sopstvenim kandidatom koji bi mogao da preuzme kormilo Bele kuće načinila je pravi rusvaj u sopstvenoj kući.

Organizacija unutarstranačkog nadmetanja, tradicionalno u Ajovi, omanula je toliko da se predugo nije znalo, pa ni kad je ovaj tekst išao u štampu, kakve je rezultate postiglo 11 njenih pretendenata za izlazak na finalni dvoboj s Trampom. Pa kako biste vi da vladate državom kad ne umete da vladate ni samim sobom, brzometno su im prebacili vladajući republikanci.

Vasceli svet se našao u zabezeku. Kako je moguće da najmoćnija zemlja sveta iznova upada u izborne peripetije nalik samo nekim tranzicionim demokratijama i banana republikama?

Prema prvim zvaničnim verzijama iz štaba Demokratske partije, do zastoja je došlo zato što je izborni proces postao žrtva modernizacije i težnje da se sve pojednostavi, ubrza i postane transparentnije. Tehnološko unapređenje je zakazalo ili je bilo previše komplikovano za nedovoljno utrenirani kadar u izbornim komisijama, tako da je komuniciranje bilo otežano, pa čak i pravilo zbrku.

Godinu dana priprema i milioni dolara utrošenih da start maratona ka Beloj kući bude besprekoran bukvalno su se preko noći izjalovili. Kiksu u organizaciji pridaje se dalekosežniji značaj nego pobednicima na startu duge predizborne trke, u kojoj su za favorite važili veterani Berni Sanders, Džo Bajden i Elizabet Voren, kao i mlađani Pit Butidžidž, a i međugeneracijska Ejmi Klobučar…

Ajova je, inače, jedna od malobrojnih saveznih država Amerike u kojoj izborna trka počinje kokusima. Za razliku od klasičnih glasanja, kokusi su okupljanja komšija na kojima se opredeljivanje javno ispoljava i debatuje. Kandidat koji pretenduje da dobije delegate za složeni elektorski sistem daljeg odlučivanja mora da osvoji bar 15 odsto glasova. Pristalice gubitnika mogu da se u drugom krugu priključe nekome, na primer sapatniku, i izdejstvuju mu naknadnu kvalifikaciju, kažu dostupni poznavaoci.

Raportiranje o svim tim kombinacijama su, navodno, uz tehnološke i mobilizacione nedovoljno isprobavane novotarije, doprinela da kokus zaliči na haos, pa se čuju zahtevi da se takav oblik izjašnjavanja ukine. Demokrate bi tako izgubile polemičnu sklonost ka inerciji. Jesu poslednja četiri predsednička im kandidata svoje uspone počeli baš pobedama na kokusima u Ajovi, ali se Bele kuće domogao samo jedan – Barak Obama.

Startna izborna smutnja među demokratama došla je Trampu u pravi čas. Nekoliko sati pred predsedničku godišnju poruku naciji i dan pre nego što mu njegovi republikanci u Senatu izglasaju nevinost u procesu impičmenta. A koji su pokrenuli demokrati, optužujući ga da je od Ukrajine tražio da dostavi kompromitujuće podatke o bivšem potpredsedniku, a sadašnjem potencijalnom izbornom rivalu Bajdenu.

Te koincidencije će lagodno ubeležiti sebi kao tri plusa, bitna bar za održavanje klimave podrške među biračima. Oni i dalje anketnom većinom nemaju povoljno mišljenje o njemu, ali se on već iskazao (pobedom nad favorizovanom Hilari Klinton 2016) kao antianketno biće.

Povodom traumatizacije demokrata u Ajovi već se raspredaju svakojaka nagađanja, koja prevazilaze peripetije s tehnologijom i karakterom kokusa. Prema jednoj priči, možda je opet reč o hakeraju, kakvim su ruski specijalisti naškodili demokratama na prošlim predsedničkim izborima, ali takvu mogućnost demokratski štab u Ajovi (kojom, inače, vladaju republikanci) odbacuje, zasad.

Postavlja se i pitanje zašto je finalizacija impičmenta koincidirala s kokusima u Ajovi. Zbog takvog podudaranja senatori Sanders, Voren i Klobučar bili su primorani da odsustvuju iz završnice izglednih im kampanja zarad učestvovanja u bezizglednom postupku impičmenta. Dužnosti za koje su već izabrani nisu im dale da se do kraja posvete izborima za sopstvenu novu, višu funkciju.

Tramp je, naravno, ubedljivo pobedio na republikanskom kokusu u Ajovi. Pred njim su se isprsila dvojica rivala čija logika nije bila dovoljna da teatralnom i autoritarnom lideru uzmu ukupno više od tri procenta.

Do predsedničkih izbora 3. novembra još se štošta može promeniti. Izvesno je da će demokrate prevazići šok i izabrati protivkandidata Trampu, čiju su trku ka reizboru prosto, u Ajovi, počastili “pucnjima u sopstvene noge”. Slutim da će se presabrati već do nadmetanja 11. februara u Nju Hempširu, koji bez kokusa ubrzava raslojavanje na stranačke favorite i autsajdere.

Ajova, inače, nije tipična savezna država Amerike. Uz ostalo, zato što su joj 90 odsto stanovnika belci i što se 2013. posestrimila s “Republikom Kosovo”, toliko da ono tamo ima i konzulat.

Atipična je bila i po kokusnoj, izbornoj premijeri. Kako sada stvari gmižu, teže će njoj biti da održi taj status nego Trampu da sačuva gazdovanje u Beloj kući. Pod uslovom da se on opet dokaže kao antianketno biće jer istraživanja mnjenja ponovo daju prednost njegovim potencijalnim izazivačima, kojih je bar pola tuceta…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side