09.02.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Haos zvani kokus

Momčilo Pantelić: Haos zvani kokus
Demokratska opozicija Donaldu Trampu rešena je da ga na izborima skine s vlasti, ali je na samom startu sebi odmogla, a njemu pomogla. Uobičajena potraga za sopstvenim kandidatom koji bi mogao da preuzme kormilo Bele kuće načinila je pravi rusvaj u sopstvenoj kući.

Organizacija unutarstranačkog nadmetanja, tradicionalno u Ajovi, omanula je toliko da se predugo nije znalo, pa ni kad je ovaj tekst išao u štampu, kakve je rezultate postiglo 11 njenih pretendenata za izlazak na finalni dvoboj s Trampom. Pa kako biste vi da vladate državom kad ne umete da vladate ni samim sobom, brzometno su im prebacili vladajući republikanci.

Vasceli svet se našao u zabezeku. Kako je moguće da najmoćnija zemlja sveta iznova upada u izborne peripetije nalik samo nekim tranzicionim demokratijama i banana republikama?

Prema prvim zvaničnim verzijama iz štaba Demokratske partije, do zastoja je došlo zato što je izborni proces postao žrtva modernizacije i težnje da se sve pojednostavi, ubrza i postane transparentnije. Tehnološko unapređenje je zakazalo ili je bilo previše komplikovano za nedovoljno utrenirani kadar u izbornim komisijama, tako da je komuniciranje bilo otežano, pa čak i pravilo zbrku.

Godinu dana priprema i milioni dolara utrošenih da start maratona ka Beloj kući bude besprekoran bukvalno su se preko noći izjalovili. Kiksu u organizaciji pridaje se dalekosežniji značaj nego pobednicima na startu duge predizborne trke, u kojoj su za favorite važili veterani Berni Sanders, Džo Bajden i Elizabet Voren, kao i mlađani Pit Butidžidž, a i međugeneracijska Ejmi Klobučar…

Ajova je, inače, jedna od malobrojnih saveznih država Amerike u kojoj izborna trka počinje kokusima. Za razliku od klasičnih glasanja, kokusi su okupljanja komšija na kojima se opredeljivanje javno ispoljava i debatuje. Kandidat koji pretenduje da dobije delegate za složeni elektorski sistem daljeg odlučivanja mora da osvoji bar 15 odsto glasova. Pristalice gubitnika mogu da se u drugom krugu priključe nekome, na primer sapatniku, i izdejstvuju mu naknadnu kvalifikaciju, kažu dostupni poznavaoci.

Raportiranje o svim tim kombinacijama su, navodno, uz tehnološke i mobilizacione nedovoljno isprobavane novotarije, doprinela da kokus zaliči na haos, pa se čuju zahtevi da se takav oblik izjašnjavanja ukine. Demokrate bi tako izgubile polemičnu sklonost ka inerciji. Jesu poslednja četiri predsednička im kandidata svoje uspone počeli baš pobedama na kokusima u Ajovi, ali se Bele kuće domogao samo jedan – Barak Obama.

Startna izborna smutnja među demokratama došla je Trampu u pravi čas. Nekoliko sati pred predsedničku godišnju poruku naciji i dan pre nego što mu njegovi republikanci u Senatu izglasaju nevinost u procesu impičmenta. A koji su pokrenuli demokrati, optužujući ga da je od Ukrajine tražio da dostavi kompromitujuće podatke o bivšem potpredsedniku, a sadašnjem potencijalnom izbornom rivalu Bajdenu.

Te koincidencije će lagodno ubeležiti sebi kao tri plusa, bitna bar za održavanje klimave podrške među biračima. Oni i dalje anketnom većinom nemaju povoljno mišljenje o njemu, ali se on već iskazao (pobedom nad favorizovanom Hilari Klinton 2016) kao antianketno biće.

Povodom traumatizacije demokrata u Ajovi već se raspredaju svakojaka nagađanja, koja prevazilaze peripetije s tehnologijom i karakterom kokusa. Prema jednoj priči, možda je opet reč o hakeraju, kakvim su ruski specijalisti naškodili demokratama na prošlim predsedničkim izborima, ali takvu mogućnost demokratski štab u Ajovi (kojom, inače, vladaju republikanci) odbacuje, zasad.

Postavlja se i pitanje zašto je finalizacija impičmenta koincidirala s kokusima u Ajovi. Zbog takvog podudaranja senatori Sanders, Voren i Klobučar bili su primorani da odsustvuju iz završnice izglednih im kampanja zarad učestvovanja u bezizglednom postupku impičmenta. Dužnosti za koje su već izabrani nisu im dale da se do kraja posvete izborima za sopstvenu novu, višu funkciju.

Tramp je, naravno, ubedljivo pobedio na republikanskom kokusu u Ajovi. Pred njim su se isprsila dvojica rivala čija logika nije bila dovoljna da teatralnom i autoritarnom lideru uzmu ukupno više od tri procenta.

Do predsedničkih izbora 3. novembra još se štošta može promeniti. Izvesno je da će demokrate prevazići šok i izabrati protivkandidata Trampu, čiju su trku ka reizboru prosto, u Ajovi, počastili “pucnjima u sopstvene noge”. Slutim da će se presabrati već do nadmetanja 11. februara u Nju Hempširu, koji bez kokusa ubrzava raslojavanje na stranačke favorite i autsajdere.

Ajova, inače, nije tipična savezna država Amerike. Uz ostalo, zato što su joj 90 odsto stanovnika belci i što se 2013. posestrimila s “Republikom Kosovo”, toliko da ono tamo ima i konzulat.

Atipična je bila i po kokusnoj, izbornoj premijeri. Kako sada stvari gmižu, teže će njoj biti da održi taj status nego Trampu da sačuva gazdovanje u Beloj kući. Pod uslovom da se on opet dokaže kao antianketno biće jer istraživanja mnjenja ponovo daju prednost njegovim potencijalnim izazivačima, kojih je bar pola tuceta…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side