Momčilo Pantelić: Građani protiv prestonice
05.07.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Građani protiv prestonice

Momčilo Pantelić: Građani protiv prestonice
Vremenska koincidencija ume da spoji nespojivo, pa da istovremeno i otkaže i zakaže susrete sa istorijom. Samo što je prošlog četvrtka otkazan “istorijski sastanak” u Beloj kući za nastavak dijaloga Beograd – Priština, već sutradan je američki Predstavnički dom izglasao “istorijski predlog zakona” da grad Vašington postane 51. savezna država SAD.

Osim tajminga, ova dva događaja nadovezivala su se i u načelu zajedničkom temom. Oba su obrađivala specifične separatizme. U prvom slučaju da se nekako unapredi proces izdvajanja Kosova od Srbije. A u drugom da se građani otcepe od prestonice, znatno veći deo njene sadašnje teritorije proglase za svoju (saveznu) državu, a status glavnog grada svedu na prostor koji zauzimaju Bela kuća, zdanja Kongresa (parlamenta), Vrhovnog suda i drugih obližnjih nacionalnih institucija.

U čeprkanju za otkrivanjem veza između dva ničim povezana dešavanja, slede još samo dve napomene. Ishodi oba dodira sa istorijom su “na dugom štapu” i u funkciji su zahuktale izborne kampanje usred pandemije za predsedničke i parlamentarne izbore u SAD.

Odavde počinje priča o originalnostima pokušaja za dupliranje vašingtonskog identiteta. Decenijama se građani prestonice zalažu da dobiju svoju državu, ali su prošlog petka prvi put u istoriji dugoj 219 godina za to dobili potporu zakonodavaca. Odnosom glasova 232-180 Predstavnički dom, u kojem dominiraju opozicione demokrate, usvojio je predlog zakona da stanovnici Vašingtona formiraju 51. saveznu državu SAD.

I dalje su mali izgledi da se tako nešto uskoro dogodi. Vladajući republikanci, koji imaju većinu u Senatu, i lično predsednik Donald Tramp rešeni su da odbiju tu inicijativu, za čiju je prođu neophodan njihov pristanak.

Demokrate su znale za ovu zasad neprobojnu prepreku, ali su ih naglo promenjene okolnosti objedinile i prosto obavezale na “prevratničko” delovanje. U najkraćem – antirasni protesti uzeli su maha i, sa širenjem pandemije koja masovno odnosi živote i povećava svakojake muke, uzdrmali Trampa, pa se opoziciji ukazala vanredna šansa da se uključi u akciju građana kojom bi da se od Bele kuće ograde sopstvenom državom.

Takva vrsta secesije je, takoreći, pionirska. Ne pamti se da su igde, a pogotovo u demokratskim zemljama, građani krenuli u akciju amputiranja teritorijalnog integriteta sopstvene prestonice.

Vašington je, doduše, po još mnogo čemu specifičan, čak toliko da nije ni čudno što mu se sve ovo događa. Njegovi stanovnici, njih 705.000 na 176 kvadratnih kilometara, politički su građani drugog reda. Pošto prestonica nije savezna država već distrikt nazvan Distrikt Kolumbija, oni nisu zastupljeni u odlučivanju nacionalnog parlamenta, a koji im ograničava i lokalni suverenitet, toliko da bez njegovog odobrenja ne mogu ni da usvoje gradski budžet.

Oporezovani su kao i ostali Amerikanci, čak i više, a kače ih i ostale nacionalne dužnosti, ali im je uskraćeno pravo da odlučuju o politici zemlje. SAD su jedina država na svetu u kojoj građani prestonice nisu zastupljeni u njenom zakonodavnom telu, tvrde tamošnji poznavaoci.

Stoga čak i na registracionim tablicama automobila nose protestni natpis da su oporezovani, a politički nezastupljeni (“taxation without representation”). Paradoks je svoje vrste da je istim geslom počinjala borba protiv britanske krune za stvaranje SAD, pa cinici nalaze da je sada reč o sličnom okršaju za stvaranje nove države otcepljenjem od teritorije pod nacionalnom “krunom”.

Koreni drame su dvostruki. Prvo, glavni grad je konstituisan kao poseban entitet. Drugo, promena njegovog statusa poodavno je stvar međustranačkog nadmetanja.

Demokratama odgovara da on postane država jer bi tako, s obzirom na to da stalno beleže ubedljive izborne pobede u njemu, dobili još dva mesta u Senatu i jedno mesto u Predstavničkom domu. Republikanci su baš zbog toga protiv.
Otpora državnosti Vašingtona ima i među “besnim belcima”, koji su bitno doprineli usponu Trampa do Bele kuće koju je prethodno, na njihovo zgražavanje, vodio crnac (melez) Barak Obama. Ne bi da federalna vlast bude samo enklava unutar savezne države s najvećim postotkom crnačkog stanovništva (46 odsto, koliko je i belaca).

Procenjuje se da bi šanse za izrastanje distrikta u saveznu državu bile veće ako Džo Bajden pobedi Trampa i demokrati osvoje većinu i u Senatu. A onda bi reč verovatno dobio Vrhovni sud, s većinom sklonom republikanskim nazorima.
Pobornici statusnog unapređenja grada Vašingtona, uz minimiziranje teritorije za nacionalni glavni grad, već nose maske s konturama željene države i brojkom 51. Svoju državu nazvali bi “Vašington, Daglas Komonvelt”. Ako već veličamo Džordža Vašingtona koji je bio robovlasnik, pridodajemo mu i Frederika Daglasa, koji se zalagao za ukidanje ropstva, objašnjavaju.

Kad se sve navedeno pretoči u svetske odnose, opet nastaju nedoumice. Većina članica EU, reklo bi se, navija za Bajdena jer smatraju da bi bio kooperativniji na međunarodnom planu. Srbija pak navija za Trampa jer sluti da bi bio, bar donekle, kooperativniji oko Kosova.

Oba pristupa su realna. Što znači da će usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, ka kojoj formalno hita, biti još teže. I ako pobedi Tramp i ako ga smeni Bajden. Zvaničnom Beogradu se naročito ne bi svidelo da jedan Vašington dobije dva imena jer bi to moglo da navede na pomisao da i ovdašnja prestonica, pa i cela zemlja, ne mora da robuje samo jednom, i to ličnom, imenu.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side