04.02.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Glasači na meti

Momčilo Pantelić: Glasači na meti
Za razliku od nas, koji se zvanično hvališemo da niko spolja ne može da utiče na našu izbornu volju, Amerikanci i Rusi se pribojavaju da su njihova birališta na meti stranih sila. Strepe – jedni od drugih.

Šef CIA Majk Pompeo je BBC-ju potvrdio obaveštajni nalaz da se Moskva mešala u američki predsednički dvoboj 2016. i procenio da će ona nastaviti sa sličnom rabotom i na novembarskim izborima za ceo sastav Predstavničkog doma i trećinu Senata. Istovremeno je iz Rusije saopšteno da objavljivanjem nove liste njenih funkcionera i oligarha koji bi mogli biti podvrgnuti specifičnim sankcijama Vašington pokazuje sklonost da joj bar donekle zakomplikuje izbore sledećeg 18. marta iako je kao pobednik “već viđen”, opet, Vladimir Putin.

Obe sile već imaju zavidan učinak u mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja, ali je, sudeći po službenim navodima, sada – premijerno otvoren njihov međusobni antiizborni front. Nikad u novijoj istoriji one se nisu istovremeno međusobno sumnjičile da jedna drugoj podrivaju izbore.

Povremeno su se, doduše, čule pritužbe Moskve, i jače nego danas, na račun Vašingtona. Novost donosi okolnost da se sada u Americi vodi prva pomna istraga povodom slutnji o “ruskom doprinosu” (koji Moskva poriče) jednom ishodu trke za Belu kuću (a u kojoj je pobedio “autsajder” Donald Tramp, čija je kampanja naglašavala potrebu da se poprave odnosi s Kremljem).

Iako je Vašington saopštio da Rusiji zasad neće uvoditi nove sankcije (dosad proglašene zbog amputacije dela Ukrajine), nju je ipak vanredno uzbudilo objavljivanje vašingtonskog spiska na kojem je 114 njenih visokih funkcionera i 96 oligarha (s pojedinačnom imovinom vrednom bar milijardu dolara) kao potencijalnih kandidata za kažnjavanje. Među njima su, prema dostupnim izveštajima, premijer Dmitrij Medvedev, šef diplomatije Sergej Lavrov, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kao i direktori Sberbanke, Gasproma, Roznjefta…

U prvim moskovskim reagovanjima sklonost ka dalekosežnosti ispoljio je samo senator Vladimir Džabarov. Stavljanje gotovo celog ruskog rukovodstva na pomenutu listu znači, po njegovom mišljenju, “automatski prekid odnosa” između dve zemlje. Ostali službeni komentari bili su u stilu – sačekajmo da vidimo šta će da se ispili.

Stiče se utisak da ni Amerikanci ni Rusi ne veruju da jedni drugima mogu da naude na predstojećim izborima. Prvi zato što smatraju da su izvukli pouke iz prethodnog “karambola” i zato što imaju “najbolju obaveštajnu službu”, sposobnu i za uzvraćanje, kako je sugerisao Pompeo, a drugi jer je, po rečima Peskova, Putin “bez pravih rivala” i “apsolutni vođa”.

Šef CIA je možda neke iznenadio kad je napomenuo da Americi i celom Zapadu Kina predstavlja još veći izazov nego Rusija. Dok se Rusi koriste hakerajem i internetskim dezinformacijama, kaže, Kinezi se direktno infiltriraju, špijuniraju i koriste naraslu ekonomsku moć za pridobijanje partnera. To se vidi, nastavlja, u “našim školama, bolnicama, korporacijama… kao i u drugim delovima sveta, uključujući i Evropu”.

Peking će svakako ovakvu prozivku odbaciti. Do slanja ovog teksta u štampu njegov odgovor mi još nije bio pri ruci, kao ni zakazano godišnje obraćanje naciji predsednika SAD, koji na Kinu često pogleduje, i to “čas ovako, čas onako”, to jest – i kao na rastućeg strateškog rivala i kao na velikog ekonomskog partnera.

A što se EU tiče, ona je pod pritiskom svih navedenih aktera. Da se odrekne svojih dobrobiti iako i Amerikanci i Rusi i Kinezi čeznu da jednog dana ostvare neku verziju njene “države blagostanja”.

Ali, vratimo se izbornim višestranačkim iskušenjima. Kad Amerikanci i Rusi strepe da će jedni drugima podrivati izborne procese – šta li tek mogu da očekuju birališta znatno podložnija spoljnim uticajima?

Možda baš u strepnji od odgovora na to pitanje, ovde su izbegnuti uobičajeno vanredni parlamentarni izbori. Nije ni bilo unutrašnjeg osnova da se zakazuju, ali je bilo spoljnih razloga da se ne zakažu, zasad.

Vlastima Amerikanaca i Rusa čak bi mogla da pogoduje činjenica da su odnosi između dve države pogoršani jer su u takvim situacijama vladari tradicionalno učvršćivali svoj položaj. Kad je Mihail Gorbačov unapredio odnose sa Zapadom, raspala mu se zemlja. Kad je Barak Obama prihvatio realnost da svet više nije unipolaran, izabran je Tramp s parolom “Amerika na prvom mestu”, koja je dobila i globalni prizvuk.

Nama, kao i sličnima, najviše bi pogodovalo da nestanu tenzije među velikim silama i da one prestanu da se mešaju u tuđe izborne procese s ciljem da druge oblikuju prema svom nahođenju. Ali, to bi bio svet harmonije, nalik tezi o “kraju istorije” koja se izjalovila. Delimično i zato što je svet od Balkana, baš kad je ovaj izabrao da ga sledi u najboljem, odabrao najgore – da proizvodi više istorije (pa i glasačkih zabluda) nego što može da podnese.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw