Momčilo Pantelić: Dvoboj protiv trećeg
03.05.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Dvoboj protiv trećeg

Momčilo Pantelić: Dvoboj protiv trećeg
Tramp i Bajden se prosto utrkuju ko će jače da “nagazi” Kinu.

Pomna istraživanja dva suprotstavljena izborna štaba u Americi došla su do zaključka da njihovi favoriti imaju jednu zajedničku slabu, bolnu tačku – Kinu. Pa istovremeno i naizmenično pljušte udarci po njoj, čak toliko da unose dodatnu neizvesnost u procene o šansama i predsednika Donalda Trampa za reizbor i izazivača (još neozvaničenog) mu Džoa Bajdena da se domogne Bele kuće.

Kao da su obojica podvrgnuta mučenju da priznaju grehe u odnosima s Kinom. Pa ko ih ima manje, zadržaće ili zadobiti vlast.

Izrastanje Kine u faktor odlučivanja o budućoj američkoj vlasti posledica je, pogađate, pandemije koronavirusa, koji se iz Kine raširio svetom i dosad najviše ljudi i zarazio i usmrtio u SAD.

Takva seoba namah je izazvala slutnje da ona potvrđuje transfer globalne premoći iz Vašingtona ka Pekingu. Pogotovo što je kineski strateški “izvozni” suficit, rekli bi cinici, delikatno uvećan – za globalizovanim virusom usledila je isporuka pomoći zaraženima u nizu drugih zemalja.

Odnosi između Kine i Amerike počeli su tim povodom evolucionarno, da bi se nastavili revolucionarno. Tramp je najpre hvalio svog “ličnog prijatelja” kineskog lidera Si Đinpinga za uspešno obuzdavanje epidemije, da bi kasnije bilo utvrđeno da su obojica zakasnelim reagovanjima doprinela njenom širenju. Pri čemu je startno reagovanje šefa Bele kuće ličilo na ovdašnje zbijanje šege s “najsmešnijim virusom”. Trampu je, takođe, odgovaralo što je agresivni virus onemogućio i opoziciona okupljanja, tako da je on uvećao dominaciju izbornom scenom.

A kad je “vrag odneo šalu”, ta dominacija se okrenula protiv njenog nosioca. Rekordni gubici života – približni (dok je ovaj tekst pisan) pogibijama u dugom Vijetnamskom ratu – i radnih mesta, uz podsećanje na Veliku depresiju pre devedesetak godina, uzdrmali su predsednikov autoritet.

Dotad prilično smušena opozicija brzo se osokolila i optužila Trampa da je olakostima i kontradiktornim nastupima strmoglavio naciju u katastrofu, koju sada pokušava da ublaži stimulansom od dve hiljade milijardi dolara. Prebačeno mu je i da je bio suviše snishodljiv prema Kini. Zamereno mu je i što je prethodno poveo “trgovinski rat” protiv nje, pošto je tim drastičnim potezom uvećao tumbanja o svetu.

Uhvaćen u raskoraku, pribegao je kontraofanzivi. Optužio je Kinu za neblagovremeno obaveštavanje o koronavirusu, pa za netačne podatke o tamošnjim žrtvama, kao i da je virus možda izleteo iz njene laboratorije u Vuhanu, uz nagoveštaj da će od Pekinga tražiti naknadu štete (gotovo nemoguć poduhvat). Odande mu je uzvraćeno demantijima i kontrainsinuacijama, među kojima je bila i ona da su koronu u Kinu uneli gostujući američki vojnici i da Amerika pribegava izmišljotinama na račun drugog efikasnog poretka.

A onda je krenulo unutarameričko preganjanje: ko je bio popustljiviji prema Kini – sada Tramp ili Bajden dok je bio potpredsednik Baraka Obame (2009 -2017). Prethodna administracija je promovisala kurs strateškog prioriteta ka Pacifiku da bi zaustavila širenje uticaja Kine po okolini, a sadašnja je odustajanjem od Transpacifičkog trgovinskog pakta prepustila vođstvo Kini u regionalnim aranžmanima.

Raspištoljile su se i verzije na temu čija se porodica više omrsila o ranije poslovne veze s Kinezima. Ali to je druga priča…

Tek, sada se Tramp i Bajden prosto utrkuju ko će jače da “nagazi” Kinu. Na to ih podstiču i ankete koje pokazuju da je s naletom Covid-19 vrtoglavo poraslo nepoverenje sunarodnika prema azijskom džinu. Istraživački centar Pju saopštava da blizu 90 odsto Amerikanaca vidi Kinu kao pretnju.

“Kimerika”, kako se donedavno nazivalo projektovano tandemiziranje Kine i Amerike u preoblikovanju sveta, sada sve više podseća na “čemeriku”, pošto su im odnosi čemerni. Takav preokret ne sluti na dobro. Ni po te dve sile ni po ostatak čovečanstva jer bi se, vrlo verovatno svi zajedno, našli između čekića i nakovnja, nemila i nedraga, nekonvencionalnih konflikata i ekonomskih koprcanja.

U ovom trenutku nije preporučljivo da se prognozira kako će ko proći u izbornom dvoboju (Trampa i Bajdena) protiv trećeg (Kine). Meni se izvesnom ipak čini dijagnoza da je sada na najvećem iskušenju ispitivanje otpornosti organizma jedine supersile prema “stranom telu”, bilo ono samo virus, konkurentska sila ili i jedno i drugo. Izvesnost bi svakako povećao i pristanak Kine da omogući nezavisnu međunarodnu istragu o poreklu koronavirusa, proveru njenih podataka o lokalnim žrtvama kao i o stepenu angažovanosti nadležnih da se zaraza ne prelije na druge zemlje.

Šta dočekali, šta ne dočekali. Zasad mi se čini najpodesniji opis kao u basni. Slon (simbol Trampove Republikanske partije) i magarac (simbol Bajdenove Demokratske partije) iznuruju se u trci da jedan drugog uhvate kao kolaboracionistu – pacova (kineski horoskopski znak za ovu godinu).

Ni Trampu ni Bajdenu nije preporučljiv toliki napor jer su obojica u pandemijski “rizičnoj grupi”, prvi u svojoj 74. a drugi u 78. godini života. Da su ovde, bili bi kao deo “zaštićenog” uzrasta mesec i po dana saterani u “mišju rupu”.

Ali tamo gde su ostaju da se kako znaju i umeju nadmeću za položaj najmoćnijeg čoveka na svetu, za kakvog i dalje važi šef Bele kuće, pa bio on “slon” ili “magarac”. Čak i kad ga strefi “godina pacova”…

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side