Momčilo Pantelić: Dve drame
29.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dve drame

Momčilo Pantelić: Dve drame
Scene kao da su izvučene iz scenarija za zasmejavanje publike do suza. O sudbini sveta jednim delom će odlučivati otkrivanje detalja između bivšeg voditelja rijalitija i komičara, kao i da li ćemo se više prikloniti upozorenjima tinejdžerke-aktivistkinje ili nonšalanciji lidera kome zli jezici prebacuju da se ponaša hirovito kao neki pubertetlija.

Sve je i u stvarnosti ovako kako je prikazano, s tom razlikom što svedoči da je globalna situacija toliko ozbiljna, da jedino možemo da se razgalimo ako je tretiramo kao neozbiljnu. Ili bar, kako reče Jesenjin: “Smej se i kad plakati bi hteo…”

Reč je, prepoznaće naši dobro obavešteni čitaoci, o dve drame sa Donaldom Trampom. U najkraćem, dok je ovaj tekst išao u štampu svekolika javnost je s nestrpljenjem očekivala da joj šef Bele kuće otkrije da li je navaljivao na novopečenog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da mu pomogne u blaćenju potencijalnog mu izbornog rivala Džozefa Bajdena i da li će se opet oglušiti o vapaje da je krajnje vreme da se preduzmu akcije za smanjivanje klimatskih lomova, kako je to argumentovano i emotivno u UN apelovala Šveđanka Greta Tunberg (16).

Sva je prilika da će Tramp ostati pri stavu da je zalaganje za smanjivanje zagađivanja atmosfere samo izmišljotina koja bi zarad navodno ugroženog opšteg opstanka prikočila napredak čovečanstva. Mnogo je neizvesnije koliko će ga se ticati “ukrajinski slučaj”.

Da se podsetimo, sažeto. Trampov štab nastoji da uveri da je Bajden, dok je bio potpredsednik Baraka Obame, ucenom izdejstvovao povlašćeni status za svog sina Hantera kod ondašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je zbog toga smenio tamošnjeg tužioca. Dokazi za to nisu ponuđeni.

Sa druge strane, prema iskazu uzbunjivača, Tramp je nekoliko puta insistirao da Zelenski pospeši istragu protiv Bajdenovog sina. Računao je da će tako dezavuisati Bajdena kao mogućnog protivkandidata. Ovu verziju niko, u suštini, ne poriče, ali se potez obrazlaže borbom protiv korupcije.

Prema nalazima istraživačkih novinara, Tramp je u julu uslovljavao slanje 250 miliona dolara vredne vojne pomoći Ukrajini rezultatima istrage protiv Bajdenovog sina, a“odobrovoljio” se posle telefonskog razgovora sa Zelenskim. Predsednik SAD demantuje ovu verziju, a njegov pravni savetnik Rudi Đulijani obrazlaže da je od Kijeva “samo” traženo da se posveti takvoj istrazi.

Prema navodima te strane, Bajden je kao potpredsednik zapretio da će zaustaviti obećani kredit Kijevu u iznosu od milijardu dolara ako se tamo ošteti interes njegovog sina, koji je kao član borda direktora firme Burisima holdings zarađivao 50.000 dolara mesečno. Specijalista agencije Blumberg iznosi podatke da se takva trampa nije dogodila i da je ondašnji ukrajinski tužilac smenjen iz drugih razloga.

Tekuća afera višestruko je zanimljiva. Moguće je više ishoda – da se ovajdi Tramp ili Bajden, da obojica uberu poene, da jedan od njih “prsne”, pa i da se obojici sve ovo obije o glavu. Opozicioni demokrati su sve skloniji pokretanju impičmenta (parlamentarnog postupka za smenjivanje šefa države) zbog predsednikovog traženja strane pomoći u domaćim izborima iako su im šanse za željeni ishod minimalne pošto Senat čvrsto drže Trampovi republikanci.

Ništa manje intrigantna nije ni rastuća uloga Ukrajine u izbornim i postizbornim procesima Amerikanaca. Pre ovog zapleta, u finišu Trampove izborne kampanje 2016. smenjen je njen šef Pol Manafort zbog svojevremenog tajnog lobiranja za proruske snage u Ukrajini, iz čega su proizišla otkrića o drugim njegovim nepočinstvima, zbog kojih je osuđen na višegodišnju robiju.

Ni za jednu zemlju, takoreći, nije dobro da bude tema žustrih nadgornjavanja u američkim izborima, ali sve više to nije dobro ni za Ameriku. Još nosi ožiljke od prošlih predsedničkih izbora, čijem su ishodu doprineli hakeri iz Rusije u prilog Trampu, ali duga istraga nije pronašla dokaze da je on bio u dosluhu s njima.

Oštre podele tim povodom nisu prestale, a sada su “ukrajinskim slučajem” dobile nov podstrek. Ispada da Amerika nema volje, a možda ni snage, da reši svoje specifično izborno “istočno pitanje”.

Jeste vic da je “najbolje živeti u zemlji izbornih obećanja” kada se nutkaju brda i doline, ali je, bez šale, sve neprijatnije živeti u zemljama izbornih skandalizacija, sračunatog otkrivanja državnih i privatnih tajni, pljuvanja po protivnicima (znatno češće zarad očuvanja nego osvajanja vlasti), uz zanemarivanje pregalaštva za opšte dobro. Čega je ovde i više nego u Americi.

Kao da su glavni akteri izbore premetnuli od garanta demokratije u njenog podrivača, zbog čega se birači sve energičnije “gade politike” i traže izlaz u nečemu “vedrijem”. Pa tako dobiju šoumena i komičara za predsednike, tinejdžerku zreliju od matoraca ili ovde lidere koji olovna vremena prikazuju kao zlatno doba. Da se smejemo kad bismo plakati – morali.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side