Momčilo Pantelić: Dve drame
29.09.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dve drame

Momčilo Pantelić: Dve drame
Scene kao da su izvučene iz scenarija za zasmejavanje publike do suza. O sudbini sveta jednim delom će odlučivati otkrivanje detalja između bivšeg voditelja rijalitija i komičara, kao i da li ćemo se više prikloniti upozorenjima tinejdžerke-aktivistkinje ili nonšalanciji lidera kome zli jezici prebacuju da se ponaša hirovito kao neki pubertetlija.

Sve je i u stvarnosti ovako kako je prikazano, s tom razlikom što svedoči da je globalna situacija toliko ozbiljna, da jedino možemo da se razgalimo ako je tretiramo kao neozbiljnu. Ili bar, kako reče Jesenjin: “Smej se i kad plakati bi hteo…”

Reč je, prepoznaće naši dobro obavešteni čitaoci, o dve drame sa Donaldom Trampom. U najkraćem, dok je ovaj tekst išao u štampu svekolika javnost je s nestrpljenjem očekivala da joj šef Bele kuće otkrije da li je navaljivao na novopečenog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da mu pomogne u blaćenju potencijalnog mu izbornog rivala Džozefa Bajdena i da li će se opet oglušiti o vapaje da je krajnje vreme da se preduzmu akcije za smanjivanje klimatskih lomova, kako je to argumentovano i emotivno u UN apelovala Šveđanka Greta Tunberg (16).

Sva je prilika da će Tramp ostati pri stavu da je zalaganje za smanjivanje zagađivanja atmosfere samo izmišljotina koja bi zarad navodno ugroženog opšteg opstanka prikočila napredak čovečanstva. Mnogo je neizvesnije koliko će ga se ticati “ukrajinski slučaj”.

Da se podsetimo, sažeto. Trampov štab nastoji da uveri da je Bajden, dok je bio potpredsednik Baraka Obame, ucenom izdejstvovao povlašćeni status za svog sina Hantera kod ondašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je zbog toga smenio tamošnjeg tužioca. Dokazi za to nisu ponuđeni.

Sa druge strane, prema iskazu uzbunjivača, Tramp je nekoliko puta insistirao da Zelenski pospeši istragu protiv Bajdenovog sina. Računao je da će tako dezavuisati Bajdena kao mogućnog protivkandidata. Ovu verziju niko, u suštini, ne poriče, ali se potez obrazlaže borbom protiv korupcije.

Prema nalazima istraživačkih novinara, Tramp je u julu uslovljavao slanje 250 miliona dolara vredne vojne pomoći Ukrajini rezultatima istrage protiv Bajdenovog sina, a“odobrovoljio” se posle telefonskog razgovora sa Zelenskim. Predsednik SAD demantuje ovu verziju, a njegov pravni savetnik Rudi Đulijani obrazlaže da je od Kijeva “samo” traženo da se posveti takvoj istrazi.

Prema navodima te strane, Bajden je kao potpredsednik zapretio da će zaustaviti obećani kredit Kijevu u iznosu od milijardu dolara ako se tamo ošteti interes njegovog sina, koji je kao član borda direktora firme Burisima holdings zarađivao 50.000 dolara mesečno. Specijalista agencije Blumberg iznosi podatke da se takva trampa nije dogodila i da je ondašnji ukrajinski tužilac smenjen iz drugih razloga.

Tekuća afera višestruko je zanimljiva. Moguće je više ishoda – da se ovajdi Tramp ili Bajden, da obojica uberu poene, da jedan od njih “prsne”, pa i da se obojici sve ovo obije o glavu. Opozicioni demokrati su sve skloniji pokretanju impičmenta (parlamentarnog postupka za smenjivanje šefa države) zbog predsednikovog traženja strane pomoći u domaćim izborima iako su im šanse za željeni ishod minimalne pošto Senat čvrsto drže Trampovi republikanci.

Ništa manje intrigantna nije ni rastuća uloga Ukrajine u izbornim i postizbornim procesima Amerikanaca. Pre ovog zapleta, u finišu Trampove izborne kampanje 2016. smenjen je njen šef Pol Manafort zbog svojevremenog tajnog lobiranja za proruske snage u Ukrajini, iz čega su proizišla otkrića o drugim njegovim nepočinstvima, zbog kojih je osuđen na višegodišnju robiju.

Ni za jednu zemlju, takoreći, nije dobro da bude tema žustrih nadgornjavanja u američkim izborima, ali sve više to nije dobro ni za Ameriku. Još nosi ožiljke od prošlih predsedničkih izbora, čijem su ishodu doprineli hakeri iz Rusije u prilog Trampu, ali duga istraga nije pronašla dokaze da je on bio u dosluhu s njima.

Oštre podele tim povodom nisu prestale, a sada su “ukrajinskim slučajem” dobile nov podstrek. Ispada da Amerika nema volje, a možda ni snage, da reši svoje specifično izborno “istočno pitanje”.

Jeste vic da je “najbolje živeti u zemlji izbornih obećanja” kada se nutkaju brda i doline, ali je, bez šale, sve neprijatnije živeti u zemljama izbornih skandalizacija, sračunatog otkrivanja državnih i privatnih tajni, pljuvanja po protivnicima (znatno češće zarad očuvanja nego osvajanja vlasti), uz zanemarivanje pregalaštva za opšte dobro. Čega je ovde i više nego u Americi.

Kao da su glavni akteri izbore premetnuli od garanta demokratije u njenog podrivača, zbog čega se birači sve energičnije “gade politike” i traže izlaz u nečemu “vedrijem”. Pa tako dobiju šoumena i komičara za predsednike, tinejdžerku zreliju od matoraca ili ovde lidere koji olovna vremena prikazuju kao zlatno doba. Da se smejemo kad bismo plakati – morali.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19 Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

    Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side