Momčilo Pantelić: Dva premijerna imigranta
17.07.2016 Beograd

Momčilo Pantelić: Dva premijerna imigranta

Momčilo Pantelić: Dva premijerna imigranta
Posle lavine nevoljnika koji su preko Srbije hitali dalje prema boljem životu, najzad smo doživeli i čudo – da pristignu dvojica migranata kojima je nastanjivanje u Srbiji ostvarenje dugogodišnjeg sna. Dotični, čak s razlogom, veruju i da će im boravak među nama biti ugodniji, pa i perspektivniji nego među Amerikancima, koji su ih ovamo i uputili.

Bajka? Nije baš. Ponuđeni opis jedan je od mogućnih prikaza drastičnih sudbina Tadžikistanca Muhamadija Davlatova i jemenskog državljanina Mansuraela Dajfija.

Ova dvojica vršnjaka (po 37 godina) proveli su, naime, poslednjih 14 leta, bez presude, u zatvoru američke vojne baze Gvantanamo na Kubi, pa im već odlazak iz tog “pakla”, takoreći bilo gde, deluje kao dolazak u “raj”. Prema izveštajima tamošnjih medija, obojica se nadaju da će se u Srbiji profesionalno osposobiti: Davlatov da postane lingvista (prema rečima njegovog advokata, pored maternjeg jezika, vlada i engleskim, arapskim i ruskim) ili prevodilac, a El Dajfi da napravi karijeru u informatičkoj tehnologiji.

Ovde bi prvi, nastavlja se, počeo “novi život”, a želi i da se oženi i da postane otac. Majami herald takođe prenosi da je drugi već bio “u šopingu, u pratnji dvojice Srba koji mu pomažu da se privikne na nove okolnosti”. A sve to uz snimak srpsko-englesko-srpskog rečnika koji će im biti najvažnija knjiga do daljnjeg.

Obojica su bili uhapšeni u Avganistanu 2001, a potom držani u Gvantanamu, osnovanom januara 2002. godine, gde su pod sumnjom da su teroristi, bez suđenja, bili viđeni za doživotno robijanje. Zbog takvih i drugih zastranjivanja (kao što je tortura) Gvantanamo je označavan kao kazamat u kojem se drastično krše međunarodne konvencije i osnovna ljudska prava.

U međuvremenu je njegovo postojanje, praktično izvan svih normi, postalo i dodatni element za deobe unutar američkog nacionalnog bića. Predsednik Barak Obama se od stupanja na dužnost, pre sedam i po godina, zalaže za zatvaranje tog zatvora, sa obrazloženjem da podriva demokratske tekovine SAD i šteti njihovom prestižu u svetu. Opozicioni republikanci, pak, parlamentarnom većinom blokiraju takve njegove pokušaje, kao narušavanje mera pojačane nacionalne bezbednosti zavedenih posle atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Da bi izbegao totalnu paralizu Obama je pribegao postepenom pražnjenju Gvantanama – preseljenjem neosuđenih u druge zemlje ili u njihove domovine. Trenutno je tamo još 76 muškaraca, od kojih je 27 na listama za preseljenje u druge zemlje, dok još nije izvesno šta će biti sa ostalima, koje bi šef Bele kuće hteo mahom da preseli u zatvore unutar SAD, ali ni za to nema neophodnu podršku.

Iako, dok je ovaj tekst išao u štampu, nisu bili obelodanjeni detalji prvog transfera iz gvantanamskih ćelija u Srbiju, već je moglo da se čuje da je to dosad najneobičniji prilog vezama Vašington – Beograd. Premijerno se, rekao bih, izvodi strateška tačka u kojoj se odavde supersili pruža neposredna podrška u rešavanju jednog njenog povećeg problema, koji joj remeti i unutrašnje i spoljne odnose.

Za takav postupak Srbija je dobila poene u Vašingtonu. Zahvalnost su joj uputili i Obama, kako je premijeru Aleksandru Vučiću prenela gostujuća pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland, i šef diplomatije Džon Keri, i Pentagon.

Ovim potezom Srbija se priključila skupini od još 29 zemalja koje su prihvatile više od 100 pritvorenika iz Gvantanama. Prema dostupnim podacima iz Majamija najviše su ih primili Oman (20), Saudijska Arabija (9), Slovačka (8), Gruzija i Urugvaj (po 6), dok su isti broj kao i mi udomili Francuska, Nemačka, Portugal, Irska i Crna Gora (po 2), za po jednog više nego Belgija, Italija, Mađarska, Bugarska, BiH.

Ovde se, naravno, već zahuktava polemika oko “podobnosti” pomenutog transfera. Pominje se i da bi mogao da nas uvali u nove nevolje jer bismo, navodno, zbog njega mogli da se nađemo na nišanu terorista.

Ako je aranžman napravljen kako valja, prema isprobanim standardima, ne vidim uvećavanje opasnosti po nas. Pražnjenje Gvantanama je u interesu svih kojima je stalo do ostvarivanja humanitarnog i prava uopšte.

U svakom slučaju, tu smo u solidnom društvu. Okolnost da u njemu nema Rusije, Kine, Indije i nekih drugih uticajnih država ne menja ništa u toj oceni. One sa Amerikom imaju drugačije, dalekosežnije, aranžmane.

Učiniti Americi malu uslugu svakako je bolje nego oglušiti se o njenu ponudu, pogotovu ako se i od nje očekuju raznorazne usluge. Prihvat dvojice premijernih imigranata iz Gvantanama nama predstavlja novi izazov: da ih priviknemo na naša još ne sasvim definisana pravila ponašanja.

U jedinstvenoj smo prilici da im pokažemo da smo bolji od Amerikanaca – bar od onih koji su ih (mal)tretirali u Gvantanamu. Ako nam i tolicno bude teško, kao što se ispostavilo u utvrđivanju odgovornosti za fantomsko rušenje u Savamali, sve ostalo biće nam još teže.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side