22.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta
Prođoše dani vanredno velikih belosvetskih uzbuđenja. Mnogi se pitaju u šta sada da trošimo vreme kad više nema ni Mundijala, ni Vimbldona, niti napetog očekivanja rezultata dugo najavljivanog američko-ruskog samita.

Uporedno praćenje ta tri različita savremena epa potvrdilo je prednosti sporta nad politikom. Posle finala Mundijala i Vimbldona radovali su se, pored pobednika, i poraženi, dok strateški derbi Tramp – Putin nije uspeo nikoga doista da razgali...

Povratak francuskih fudbalera i Đokovića na šampionska postolja nije sprečio ni hrvatsku reprezentaciju ni Južnoafrikanca Andersona da slave svoje rekordne uspehe, titule vicešampiona. I Zagreb je, poput Pariza, najavio odlikovanja slavodobitnicima, iz Pretorije je njihov teniser preporučen kao uzor mladima, a ovde je naslov “Nole nas nikada nije izneverio” izazvao kajanja (krajnje redak, a često poželjan lokalni fenomen) zbog toga što smo mi njega izneveravali sve dok se nije ponovo vinuo ka vrhovima, nedostižnim nam u drugim visoko rangiranim aktivnostima.

I dok su se sportski dueli ovog puta pretvarali u slavljeničke duete, dugo iščekivani duel Trampa i Putina u Helsinkiju pretvorio se u duet nadmetanja u uzajamnim komplimentima, koji nije izmamio aplauze osim, koliko se razaznaje, mestimično u Rusiji i njenim pojedinim spoljnim sledbenicima. Amerikanci su čak nastup svog lidera mahom dočekali “na nož”, kao gubitnika u suočavanju sa “glavnim neprijateljem”.

Teško je prisetiti se slučaja sličnog Trampovom. Sa svih strana, pa i iz redova njegove Republikanske partije, zamera mu se što je prednost dao iskazima partnera iz Kremlja nad nalazima američkih obaveštajaca. I što je teret za krizu u odnosima Vašington – Moskva pretežno prebacio na leđa američkog “bivšeg režima”, ondašnjih im “gluposti”, kao i na domaće istražne organe, čiji nalazi sugerišu da su se ruski opunomoćenici upleli u izbore koji su njega doveli na čelo Bele kuće.

Putin je sve optužbe na račun ruske države hladno odbacio, kao i glasine da Moskva poseduje nekakav materijal koji kompromituje Trampa i da ga njime “drži na uzici”. Nije, međutim, krio da mu je Tramp bio više po volji nego Hilari Klinton jer se u predizbornoj kampanji zalagao, za razliku od nje, za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Posredno se saglasio s Trampom da odnosi između dve sile ne treba da budu žrtva, što navodno jesu, “unutrašnjih političkih preganjanja” u SAD...

Zapad je posebno zabrinut što je lider njegove najveće sile potvrdio najavu da će mu susret s Putinom biti lakši nego ijedan drugi u evropskoj turneji. Sijaset oštrih zamerki prethodno je uputio i članicama NATO, posebno Nemačkoj i Britaniji, dok se s Putinom ophodio u stilu “ruka ruku mije”.

Takvim pristupom Tramp je podrio vrednosti zapadne politike posle poraza Hitlera – konstatuje londonski Gardijan. U uvodniku izražava i bojazan da se vraća era u kojoj su male zemlje nebitne i velike sile slede samo sopstvene interese, ne obazirući se na saveznike. Kao i da se međunarodni standardi podvrgavaju vojnoj moći, i da to Tramp uvažava kod Rusije više nego srodnost Amerike s tradicionalno bližnjim zapadnim Evropljanima.

Slagati se s Rusijom je dobra, a ne loša stvar, to od nas očekuje ceo svet – poručuje Tramp. Složnost je uopšte dobra stvar. Ali opstaju zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine.

Dobro je i slagati se sa EU i Kinom, s kojima je Amerika u preračunavanju nalik trgovinskom ratu, a koje su upravo s njihovog samita u Pekingu poslale “uvijeno” upozorenje Trampu i Putinu da treba da doprinose, a ne da odmažu, usklađeno reformisanje međunarodnog poretka. Zajednički zadatak Evrope i Kine, Amerike i Rusije, jeste da poboljšaju, a ne da razore postojeći multilateralni (trgovinski, a i svaki drugi) poredak i tako spreče konflikte i haos –poručio je odande predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Zajedništvo, međutim, danas izgleda kao najugroženija kategorija ne samo međunarodnog nego i gotovo svakog unutrašnjeg poretka. Zabasali smo u doba totalne polarizacije. I nepredvidljive kombinatorike. Trampu sklona televizija Foks objavila je analizu koja ne isključuje da se Amerika i Rusija povežu protiv Kine, kao što su se svojevremeno Vašington i Peking uortačili (pobedonosno) protiv Moskve.

Što se nas tiče, promene u svetu, kao i uvek, ne nagoveštavaju bolja vremena. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Tramp i Putin nas nisu ni pomenuli, a bezmalo ni EU ka kojoj, bar zvanično, težimo.

Potražimo rasplet u – fudbalu. Putin je Trampu poklonio loptu kao lideru zemlje koja će s Kanadom i Meksikom organizovati svetsko prvenstvo 2026. Mogla je pritom da se nazre i ironija jer će dotad Tramp morati da se iseli iz Bele kuće.

Drugačija simbolika nametala se pri prelasku titule svetskog prvaka iz nemačkih u francuske ruke. Tako izgleda i tranzicija u vođenju reformskih poslova EU.

Reklo bi se da je, stoga, predsednik Srbije stigao u Pariz – u pravi čas. Ali, opet, iz objektivnih razloga malo kasno.

Dva dana pre njega predsednica Hrvatske promarširala je uzdignutih ruku sa Makronom i izgrlila ne samo svoje ljubimce nego i pobednike, pribavivši sebi vanprotokolarni rekordni publicitet. Kakav nijedan protokolarni posetilac neće moći da priušti...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side