22.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta
Prođoše dani vanredno velikih belosvetskih uzbuđenja. Mnogi se pitaju u šta sada da trošimo vreme kad više nema ni Mundijala, ni Vimbldona, niti napetog očekivanja rezultata dugo najavljivanog američko-ruskog samita.

Uporedno praćenje ta tri različita savremena epa potvrdilo je prednosti sporta nad politikom. Posle finala Mundijala i Vimbldona radovali su se, pored pobednika, i poraženi, dok strateški derbi Tramp – Putin nije uspeo nikoga doista da razgali...

Povratak francuskih fudbalera i Đokovića na šampionska postolja nije sprečio ni hrvatsku reprezentaciju ni Južnoafrikanca Andersona da slave svoje rekordne uspehe, titule vicešampiona. I Zagreb je, poput Pariza, najavio odlikovanja slavodobitnicima, iz Pretorije je njihov teniser preporučen kao uzor mladima, a ovde je naslov “Nole nas nikada nije izneverio” izazvao kajanja (krajnje redak, a često poželjan lokalni fenomen) zbog toga što smo mi njega izneveravali sve dok se nije ponovo vinuo ka vrhovima, nedostižnim nam u drugim visoko rangiranim aktivnostima.

I dok su se sportski dueli ovog puta pretvarali u slavljeničke duete, dugo iščekivani duel Trampa i Putina u Helsinkiju pretvorio se u duet nadmetanja u uzajamnim komplimentima, koji nije izmamio aplauze osim, koliko se razaznaje, mestimično u Rusiji i njenim pojedinim spoljnim sledbenicima. Amerikanci su čak nastup svog lidera mahom dočekali “na nož”, kao gubitnika u suočavanju sa “glavnim neprijateljem”.

Teško je prisetiti se slučaja sličnog Trampovom. Sa svih strana, pa i iz redova njegove Republikanske partije, zamera mu se što je prednost dao iskazima partnera iz Kremlja nad nalazima američkih obaveštajaca. I što je teret za krizu u odnosima Vašington – Moskva pretežno prebacio na leđa američkog “bivšeg režima”, ondašnjih im “gluposti”, kao i na domaće istražne organe, čiji nalazi sugerišu da su se ruski opunomoćenici upleli u izbore koji su njega doveli na čelo Bele kuće.

Putin je sve optužbe na račun ruske države hladno odbacio, kao i glasine da Moskva poseduje nekakav materijal koji kompromituje Trampa i da ga njime “drži na uzici”. Nije, međutim, krio da mu je Tramp bio više po volji nego Hilari Klinton jer se u predizbornoj kampanji zalagao, za razliku od nje, za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Posredno se saglasio s Trampom da odnosi između dve sile ne treba da budu žrtva, što navodno jesu, “unutrašnjih političkih preganjanja” u SAD...

Zapad je posebno zabrinut što je lider njegove najveće sile potvrdio najavu da će mu susret s Putinom biti lakši nego ijedan drugi u evropskoj turneji. Sijaset oštrih zamerki prethodno je uputio i članicama NATO, posebno Nemačkoj i Britaniji, dok se s Putinom ophodio u stilu “ruka ruku mije”.

Takvim pristupom Tramp je podrio vrednosti zapadne politike posle poraza Hitlera – konstatuje londonski Gardijan. U uvodniku izražava i bojazan da se vraća era u kojoj su male zemlje nebitne i velike sile slede samo sopstvene interese, ne obazirući se na saveznike. Kao i da se međunarodni standardi podvrgavaju vojnoj moći, i da to Tramp uvažava kod Rusije više nego srodnost Amerike s tradicionalno bližnjim zapadnim Evropljanima.

Slagati se s Rusijom je dobra, a ne loša stvar, to od nas očekuje ceo svet – poručuje Tramp. Složnost je uopšte dobra stvar. Ali opstaju zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine.

Dobro je i slagati se sa EU i Kinom, s kojima je Amerika u preračunavanju nalik trgovinskom ratu, a koje su upravo s njihovog samita u Pekingu poslale “uvijeno” upozorenje Trampu i Putinu da treba da doprinose, a ne da odmažu, usklađeno reformisanje međunarodnog poretka. Zajednički zadatak Evrope i Kine, Amerike i Rusije, jeste da poboljšaju, a ne da razore postojeći multilateralni (trgovinski, a i svaki drugi) poredak i tako spreče konflikte i haos –poručio je odande predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Zajedništvo, međutim, danas izgleda kao najugroženija kategorija ne samo međunarodnog nego i gotovo svakog unutrašnjeg poretka. Zabasali smo u doba totalne polarizacije. I nepredvidljive kombinatorike. Trampu sklona televizija Foks objavila je analizu koja ne isključuje da se Amerika i Rusija povežu protiv Kine, kao što su se svojevremeno Vašington i Peking uortačili (pobedonosno) protiv Moskve.

Što se nas tiče, promene u svetu, kao i uvek, ne nagoveštavaju bolja vremena. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Tramp i Putin nas nisu ni pomenuli, a bezmalo ni EU ka kojoj, bar zvanično, težimo.

Potražimo rasplet u – fudbalu. Putin je Trampu poklonio loptu kao lideru zemlje koja će s Kanadom i Meksikom organizovati svetsko prvenstvo 2026. Mogla je pritom da se nazre i ironija jer će dotad Tramp morati da se iseli iz Bele kuće.

Drugačija simbolika nametala se pri prelasku titule svetskog prvaka iz nemačkih u francuske ruke. Tako izgleda i tranzicija u vođenju reformskih poslova EU.

Reklo bi se da je, stoga, predsednik Srbije stigao u Pariz – u pravi čas. Ali, opet, iz objektivnih razloga malo kasno.

Dva dana pre njega predsednica Hrvatske promarširala je uzdignutih ruku sa Makronom i izgrlila ne samo svoje ljubimce nego i pobednike, pribavivši sebi vanprotokolarni rekordni publicitet. Kakav nijedan protokolarni posetilac neće moći da priušti...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side