22.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta
Prođoše dani vanredno velikih belosvetskih uzbuđenja. Mnogi se pitaju u šta sada da trošimo vreme kad više nema ni Mundijala, ni Vimbldona, niti napetog očekivanja rezultata dugo najavljivanog američko-ruskog samita.

Uporedno praćenje ta tri različita savremena epa potvrdilo je prednosti sporta nad politikom. Posle finala Mundijala i Vimbldona radovali su se, pored pobednika, i poraženi, dok strateški derbi Tramp – Putin nije uspeo nikoga doista da razgali...

Povratak francuskih fudbalera i Đokovića na šampionska postolja nije sprečio ni hrvatsku reprezentaciju ni Južnoafrikanca Andersona da slave svoje rekordne uspehe, titule vicešampiona. I Zagreb je, poput Pariza, najavio odlikovanja slavodobitnicima, iz Pretorije je njihov teniser preporučen kao uzor mladima, a ovde je naslov “Nole nas nikada nije izneverio” izazvao kajanja (krajnje redak, a često poželjan lokalni fenomen) zbog toga što smo mi njega izneveravali sve dok se nije ponovo vinuo ka vrhovima, nedostižnim nam u drugim visoko rangiranim aktivnostima.

I dok su se sportski dueli ovog puta pretvarali u slavljeničke duete, dugo iščekivani duel Trampa i Putina u Helsinkiju pretvorio se u duet nadmetanja u uzajamnim komplimentima, koji nije izmamio aplauze osim, koliko se razaznaje, mestimično u Rusiji i njenim pojedinim spoljnim sledbenicima. Amerikanci su čak nastup svog lidera mahom dočekali “na nož”, kao gubitnika u suočavanju sa “glavnim neprijateljem”.

Teško je prisetiti se slučaja sličnog Trampovom. Sa svih strana, pa i iz redova njegove Republikanske partije, zamera mu se što je prednost dao iskazima partnera iz Kremlja nad nalazima američkih obaveštajaca. I što je teret za krizu u odnosima Vašington – Moskva pretežno prebacio na leđa američkog “bivšeg režima”, ondašnjih im “gluposti”, kao i na domaće istražne organe, čiji nalazi sugerišu da su se ruski opunomoćenici upleli u izbore koji su njega doveli na čelo Bele kuće.

Putin je sve optužbe na račun ruske države hladno odbacio, kao i glasine da Moskva poseduje nekakav materijal koji kompromituje Trampa i da ga njime “drži na uzici”. Nije, međutim, krio da mu je Tramp bio više po volji nego Hilari Klinton jer se u predizbornoj kampanji zalagao, za razliku od nje, za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Posredno se saglasio s Trampom da odnosi između dve sile ne treba da budu žrtva, što navodno jesu, “unutrašnjih političkih preganjanja” u SAD...

Zapad je posebno zabrinut što je lider njegove najveće sile potvrdio najavu da će mu susret s Putinom biti lakši nego ijedan drugi u evropskoj turneji. Sijaset oštrih zamerki prethodno je uputio i članicama NATO, posebno Nemačkoj i Britaniji, dok se s Putinom ophodio u stilu “ruka ruku mije”.

Takvim pristupom Tramp je podrio vrednosti zapadne politike posle poraza Hitlera – konstatuje londonski Gardijan. U uvodniku izražava i bojazan da se vraća era u kojoj su male zemlje nebitne i velike sile slede samo sopstvene interese, ne obazirući se na saveznike. Kao i da se međunarodni standardi podvrgavaju vojnoj moći, i da to Tramp uvažava kod Rusije više nego srodnost Amerike s tradicionalno bližnjim zapadnim Evropljanima.

Slagati se s Rusijom je dobra, a ne loša stvar, to od nas očekuje ceo svet – poručuje Tramp. Složnost je uopšte dobra stvar. Ali opstaju zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine.

Dobro je i slagati se sa EU i Kinom, s kojima je Amerika u preračunavanju nalik trgovinskom ratu, a koje su upravo s njihovog samita u Pekingu poslale “uvijeno” upozorenje Trampu i Putinu da treba da doprinose, a ne da odmažu, usklađeno reformisanje međunarodnog poretka. Zajednički zadatak Evrope i Kine, Amerike i Rusije, jeste da poboljšaju, a ne da razore postojeći multilateralni (trgovinski, a i svaki drugi) poredak i tako spreče konflikte i haos –poručio je odande predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Zajedništvo, međutim, danas izgleda kao najugroženija kategorija ne samo međunarodnog nego i gotovo svakog unutrašnjeg poretka. Zabasali smo u doba totalne polarizacije. I nepredvidljive kombinatorike. Trampu sklona televizija Foks objavila je analizu koja ne isključuje da se Amerika i Rusija povežu protiv Kine, kao što su se svojevremeno Vašington i Peking uortačili (pobedonosno) protiv Moskve.

Što se nas tiče, promene u svetu, kao i uvek, ne nagoveštavaju bolja vremena. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Tramp i Putin nas nisu ni pomenuli, a bezmalo ni EU ka kojoj, bar zvanično, težimo.

Potražimo rasplet u – fudbalu. Putin je Trampu poklonio loptu kao lideru zemlje koja će s Kanadom i Meksikom organizovati svetsko prvenstvo 2026. Mogla je pritom da se nazre i ironija jer će dotad Tramp morati da se iseli iz Bele kuće.

Drugačija simbolika nametala se pri prelasku titule svetskog prvaka iz nemačkih u francuske ruke. Tako izgleda i tranzicija u vođenju reformskih poslova EU.

Reklo bi se da je, stoga, predsednik Srbije stigao u Pariz – u pravi čas. Ali, opet, iz objektivnih razloga malo kasno.

Dva dana pre njega predsednica Hrvatske promarširala je uzdignutih ruku sa Makronom i izgrlila ne samo svoje ljubimce nego i pobednike, pribavivši sebi vanprotokolarni rekordni publicitet. Kakav nijedan protokolarni posetilac neće moći da priušti...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side