22.07.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta

Momčilo Pantelić: Dueli veseliji od dueta
Prođoše dani vanredno velikih belosvetskih uzbuđenja. Mnogi se pitaju u šta sada da trošimo vreme kad više nema ni Mundijala, ni Vimbldona, niti napetog očekivanja rezultata dugo najavljivanog američko-ruskog samita.

Uporedno praćenje ta tri različita savremena epa potvrdilo je prednosti sporta nad politikom. Posle finala Mundijala i Vimbldona radovali su se, pored pobednika, i poraženi, dok strateški derbi Tramp – Putin nije uspeo nikoga doista da razgali...

Povratak francuskih fudbalera i Đokovića na šampionska postolja nije sprečio ni hrvatsku reprezentaciju ni Južnoafrikanca Andersona da slave svoje rekordne uspehe, titule vicešampiona. I Zagreb je, poput Pariza, najavio odlikovanja slavodobitnicima, iz Pretorije je njihov teniser preporučen kao uzor mladima, a ovde je naslov “Nole nas nikada nije izneverio” izazvao kajanja (krajnje redak, a često poželjan lokalni fenomen) zbog toga što smo mi njega izneveravali sve dok se nije ponovo vinuo ka vrhovima, nedostižnim nam u drugim visoko rangiranim aktivnostima.

I dok su se sportski dueli ovog puta pretvarali u slavljeničke duete, dugo iščekivani duel Trampa i Putina u Helsinkiju pretvorio se u duet nadmetanja u uzajamnim komplimentima, koji nije izmamio aplauze osim, koliko se razaznaje, mestimično u Rusiji i njenim pojedinim spoljnim sledbenicima. Amerikanci su čak nastup svog lidera mahom dočekali “na nož”, kao gubitnika u suočavanju sa “glavnim neprijateljem”.

Teško je prisetiti se slučaja sličnog Trampovom. Sa svih strana, pa i iz redova njegove Republikanske partije, zamera mu se što je prednost dao iskazima partnera iz Kremlja nad nalazima američkih obaveštajaca. I što je teret za krizu u odnosima Vašington – Moskva pretežno prebacio na leđa američkog “bivšeg režima”, ondašnjih im “gluposti”, kao i na domaće istražne organe, čiji nalazi sugerišu da su se ruski opunomoćenici upleli u izbore koji su njega doveli na čelo Bele kuće.

Putin je sve optužbe na račun ruske države hladno odbacio, kao i glasine da Moskva poseduje nekakav materijal koji kompromituje Trampa i da ga njime “drži na uzici”. Nije, međutim, krio da mu je Tramp bio više po volji nego Hilari Klinton jer se u predizbornoj kampanji zalagao, za razliku od nje, za poboljšanje odnosa sa Rusijom. Posredno se saglasio s Trampom da odnosi između dve sile ne treba da budu žrtva, što navodno jesu, “unutrašnjih političkih preganjanja” u SAD...

Zapad je posebno zabrinut što je lider njegove najveće sile potvrdio najavu da će mu susret s Putinom biti lakši nego ijedan drugi u evropskoj turneji. Sijaset oštrih zamerki prethodno je uputio i članicama NATO, posebno Nemačkoj i Britaniji, dok se s Putinom ophodio u stilu “ruka ruku mije”.

Takvim pristupom Tramp je podrio vrednosti zapadne politike posle poraza Hitlera – konstatuje londonski Gardijan. U uvodniku izražava i bojazan da se vraća era u kojoj su male zemlje nebitne i velike sile slede samo sopstvene interese, ne obazirući se na saveznike. Kao i da se međunarodni standardi podvrgavaju vojnoj moći, i da to Tramp uvažava kod Rusije više nego srodnost Amerike s tradicionalno bližnjim zapadnim Evropljanima.

Slagati se s Rusijom je dobra, a ne loša stvar, to od nas očekuje ceo svet – poručuje Tramp. Složnost je uopšte dobra stvar. Ali opstaju zapadne sankcije Rusiji zbog amputacije dela Ukrajine.

Dobro je i slagati se sa EU i Kinom, s kojima je Amerika u preračunavanju nalik trgovinskom ratu, a koje su upravo s njihovog samita u Pekingu poslale “uvijeno” upozorenje Trampu i Putinu da treba da doprinose, a ne da odmažu, usklađeno reformisanje međunarodnog poretka. Zajednički zadatak Evrope i Kine, Amerike i Rusije, jeste da poboljšaju, a ne da razore postojeći multilateralni (trgovinski, a i svaki drugi) poredak i tako spreče konflikte i haos –poručio je odande predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Zajedništvo, međutim, danas izgleda kao najugroženija kategorija ne samo međunarodnog nego i gotovo svakog unutrašnjeg poretka. Zabasali smo u doba totalne polarizacije. I nepredvidljive kombinatorike. Trampu sklona televizija Foks objavila je analizu koja ne isključuje da se Amerika i Rusija povežu protiv Kine, kao što su se svojevremeno Vašington i Peking uortačili (pobedonosno) protiv Moskve.

Što se nas tiče, promene u svetu, kao i uvek, ne nagoveštavaju bolja vremena. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Tramp i Putin nas nisu ni pomenuli, a bezmalo ni EU ka kojoj, bar zvanično, težimo.

Potražimo rasplet u – fudbalu. Putin je Trampu poklonio loptu kao lideru zemlje koja će s Kanadom i Meksikom organizovati svetsko prvenstvo 2026. Mogla je pritom da se nazre i ironija jer će dotad Tramp morati da se iseli iz Bele kuće.

Drugačija simbolika nametala se pri prelasku titule svetskog prvaka iz nemačkih u francuske ruke. Tako izgleda i tranzicija u vođenju reformskih poslova EU.

Reklo bi se da je, stoga, predsednik Srbije stigao u Pariz – u pravi čas. Ali, opet, iz objektivnih razloga malo kasno.

Dva dana pre njega predsednica Hrvatske promarširala je uzdignutih ruku sa Makronom i izgrlila ne samo svoje ljubimce nego i pobednike, pribavivši sebi vanprotokolarni rekordni publicitet. Kakav nijedan protokolarni posetilac neće moći da priušti...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

  • Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

    Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side