10.02.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Duboka i plitka vlast

Momčilo Pantelić: Duboka i plitka vlast
Hroničari su upravo našli za shodno da kažu da je američki filozof Hari Frankfurt baš bio u pravu kad je, još poodavno, sugerisao da su baljezganje, lupetanje, “pričam ti priču” (što sve, i još ponešto, obuhvata reč bullshit) među glavnim karakteristikama savremene komunikacije. Posebno priznanje mu odaju za tvrdnju da su ovakva zastranjivanja postala opasnija i od lažnih vesti.

Lažovi znaju šta je istina, ali je izvrdavaju, objašnjava se, dok je laprdalima bitno samo da svojim blebetanjem privuku svekoliku pažnju i naklonost, a da, zapravo, ne vladaju materijom iako o njoj govore s maksimalnim uverenjem, niti ih se uopšte tiče šta je istina, a šta ne. Prođa ovih drugih je znatno veća jer javni prostor okupiraju neprestanim koještarijama kao “otkrovenjima” koja se ne mogu dokazivati ni pobijati jer su izvan realnosti, a iz koje bi mase nezadovoljnika ionako da se odmetnu, pa nebuloze prihvataju kao melem za rane i inspiraciju za glasanje.

Sijaset toga smo se i ovde naslušali, na svašta nasedali i još nasedamo. Već bezmalo dve decenije, na primer, prija nam kad čujemo da je Kosovo naše iako praktično nije, kao i da smo stub stabilnosti u regionu iako nam se pogoršavaju odnosi sa državama proisteklim iz raspada SFRJ. Ujedno zvanično hrlimo da se integrišemo u EU, pod uslovom da ne kvarimo veze s Moskvom iako se iz Brisela insistira da uskladimo spoljnu politiku s njim, što podrazumeva otklon prema Rusiji, koja nam štiti teritorijalni integritet, gotovo isto onako predano kao što je narušila ukrajinski.

Pamtimo, takođe, da su vrhovi sadašnje vlasti bili i u vlasti koja je ratom izgubila kontrolu nad Kosovom, a da za taj gubitak krivi vlast u međuvremenu. Da su se zaklinjale da će penzioneri biti poslednja, a da su bili prva žrtva (još nedovršenih reformi), kao i da će mediji biti slobodni, a da su potisnuti u još nezavidniji položaj, pa i da će pravosuđe biti nezavisno, a da je izloženo povećanim pritiscima, čak i da sudije, bar selektivno, odmene poligrafi.

Ništa građane ne podbunjuje više nego kad se političari prave važnijim i saosećajnijim nego što jesu. Zato se ovih subota protestno šeta Beogradom i mnogim drugim gradovima Srbije, uz zahteve da vlast prestane s nebulozama, a da opozicija izloži plan koji će uveriti buntovne građane da neće izneveravati njihove nade kao kad je bila na vlasti...

Nekako istovremeno se širom sveta rasplamsala polemika oko pitanja ko je doista na vlasti i na koji način vlada. I na ovom poprištu prednjače priče o Americi.

Prvi put u novijoj istoriji ispostavila su se dva istovremena vrhunska paradoksa. Predsednik Donald Tramp se žali na “duboku državu”, koja je oličena u stubovima poretka (kao što su parlament, pravosuđe, obaveštajne službe, mediji), kao i u birokratiji koja se drži običaja da ništa bitno ne menja prilikom smena na čelu Bele kuće. Ali, njemu neistomišljenici prebacuju da vlada pomoću “plitke države”, to jest da krši niz pravila, po sistemu “država, to sam ja” i da se u administraciji, takoreći, ne zna ko pije, a ko plaća, osim u slučaju nesumnjivog (ne)povinovanja njegovoj promenljivoj ćudi, zbog čega dolazi do ubrzanih smenjivanja i unapređivanja.

O “dubokoj državi” smo se naslušali, da ona predstavlja neku vrstu mešavine – sada nazvane “stabilokratije”, “države u državi”, koja često ume da se nametne izabranoj vlasti. Manje je obrađena “plitka država”, koju je kao savremenu pojavu najdetaljnije opisao tamošnji ekspert Dejvid Rotkopf. Po njegovom mišljenju, nju “odlikuje” ne samo to što ne uvažava osnovna pravila upravljanja zemljom nego se i diči time što ih ne poznaje i što ih potcenjuje.

Tezu razrađuju drugi analitičari, uz ilustrovanje da se vladar okružuje “klimoglavcima” koje postavlja za kormilo najvažnijih resora, već prema tome koliko mogu da se saglase s njim. Pa podsećaju kad je Tramp na čelo diplomatije stavio čoveka “koji nije za diplomatiju”, finansije poverio “rasipniku”, a prosvetu kadru “nesklonom javnom obrazovanju”...

Zvuči poznato? I pride – da je dotičnom važnije neprestano pojavljivanje na televizijama nego da se upušta u dogovore sa opozicijom (iako je ona tamo upravo ojačala osvojivši većinu u Predstavničkom domu Kongresa).

“Duboka država” se podrazumeva u autokratskim, a naročito u diktatorskim režimima. Ona je, na primer, obezbedila (doduše uz rusku potporu, nasuprot pobunjenicima koje je podržavala Amerika) da Bašar el Asad ostane na vlasti u zaraćenoj Siriji i održava (dok ovaj tekst ide u štampu) Nikolasa Madura u “dvovlašću” Venecuele.

Ali, njoj često doaka kombinacija s “plitkom državom”, sa samovoljom vlastodršca koji na sebe preuzima sve dok se ne ispostavi da je ostao sam. Kako se dogodilo Sadamu Huseinu, Slobodanu Miloševiću, Moameru Gadafiju...

Dok se slični nadaju da će izbeći njihovu sudbinu, jedno je izvesno – kakva god nesreća da stekne podanike, ona se kompletira i postaje nepodnošljiva i buntovna tek kad ih pored “duboke države” strefi i “plitka država”. Amerika to izdržava, ali ona je veliki izuzetak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side