10.02.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Duboka i plitka vlast

Momčilo Pantelić: Duboka i plitka vlast
Hroničari su upravo našli za shodno da kažu da je američki filozof Hari Frankfurt baš bio u pravu kad je, još poodavno, sugerisao da su baljezganje, lupetanje, “pričam ti priču” (što sve, i još ponešto, obuhvata reč bullshit) među glavnim karakteristikama savremene komunikacije. Posebno priznanje mu odaju za tvrdnju da su ovakva zastranjivanja postala opasnija i od lažnih vesti.

Lažovi znaju šta je istina, ali je izvrdavaju, objašnjava se, dok je laprdalima bitno samo da svojim blebetanjem privuku svekoliku pažnju i naklonost, a da, zapravo, ne vladaju materijom iako o njoj govore s maksimalnim uverenjem, niti ih se uopšte tiče šta je istina, a šta ne. Prođa ovih drugih je znatno veća jer javni prostor okupiraju neprestanim koještarijama kao “otkrovenjima” koja se ne mogu dokazivati ni pobijati jer su izvan realnosti, a iz koje bi mase nezadovoljnika ionako da se odmetnu, pa nebuloze prihvataju kao melem za rane i inspiraciju za glasanje.

Sijaset toga smo se i ovde naslušali, na svašta nasedali i još nasedamo. Već bezmalo dve decenije, na primer, prija nam kad čujemo da je Kosovo naše iako praktično nije, kao i da smo stub stabilnosti u regionu iako nam se pogoršavaju odnosi sa državama proisteklim iz raspada SFRJ. Ujedno zvanično hrlimo da se integrišemo u EU, pod uslovom da ne kvarimo veze s Moskvom iako se iz Brisela insistira da uskladimo spoljnu politiku s njim, što podrazumeva otklon prema Rusiji, koja nam štiti teritorijalni integritet, gotovo isto onako predano kao što je narušila ukrajinski.

Pamtimo, takođe, da su vrhovi sadašnje vlasti bili i u vlasti koja je ratom izgubila kontrolu nad Kosovom, a da za taj gubitak krivi vlast u međuvremenu. Da su se zaklinjale da će penzioneri biti poslednja, a da su bili prva žrtva (još nedovršenih reformi), kao i da će mediji biti slobodni, a da su potisnuti u još nezavidniji položaj, pa i da će pravosuđe biti nezavisno, a da je izloženo povećanim pritiscima, čak i da sudije, bar selektivno, odmene poligrafi.

Ništa građane ne podbunjuje više nego kad se političari prave važnijim i saosećajnijim nego što jesu. Zato se ovih subota protestno šeta Beogradom i mnogim drugim gradovima Srbije, uz zahteve da vlast prestane s nebulozama, a da opozicija izloži plan koji će uveriti buntovne građane da neće izneveravati njihove nade kao kad je bila na vlasti...

Nekako istovremeno se širom sveta rasplamsala polemika oko pitanja ko je doista na vlasti i na koji način vlada. I na ovom poprištu prednjače priče o Americi.

Prvi put u novijoj istoriji ispostavila su se dva istovremena vrhunska paradoksa. Predsednik Donald Tramp se žali na “duboku državu”, koja je oličena u stubovima poretka (kao što su parlament, pravosuđe, obaveštajne službe, mediji), kao i u birokratiji koja se drži običaja da ništa bitno ne menja prilikom smena na čelu Bele kuće. Ali, njemu neistomišljenici prebacuju da vlada pomoću “plitke države”, to jest da krši niz pravila, po sistemu “država, to sam ja” i da se u administraciji, takoreći, ne zna ko pije, a ko plaća, osim u slučaju nesumnjivog (ne)povinovanja njegovoj promenljivoj ćudi, zbog čega dolazi do ubrzanih smenjivanja i unapređivanja.

O “dubokoj državi” smo se naslušali, da ona predstavlja neku vrstu mešavine – sada nazvane “stabilokratije”, “države u državi”, koja često ume da se nametne izabranoj vlasti. Manje je obrađena “plitka država”, koju je kao savremenu pojavu najdetaljnije opisao tamošnji ekspert Dejvid Rotkopf. Po njegovom mišljenju, nju “odlikuje” ne samo to što ne uvažava osnovna pravila upravljanja zemljom nego se i diči time što ih ne poznaje i što ih potcenjuje.

Tezu razrađuju drugi analitičari, uz ilustrovanje da se vladar okružuje “klimoglavcima” koje postavlja za kormilo najvažnijih resora, već prema tome koliko mogu da se saglase s njim. Pa podsećaju kad je Tramp na čelo diplomatije stavio čoveka “koji nije za diplomatiju”, finansije poverio “rasipniku”, a prosvetu kadru “nesklonom javnom obrazovanju”...

Zvuči poznato? I pride – da je dotičnom važnije neprestano pojavljivanje na televizijama nego da se upušta u dogovore sa opozicijom (iako je ona tamo upravo ojačala osvojivši većinu u Predstavničkom domu Kongresa).

“Duboka država” se podrazumeva u autokratskim, a naročito u diktatorskim režimima. Ona je, na primer, obezbedila (doduše uz rusku potporu, nasuprot pobunjenicima koje je podržavala Amerika) da Bašar el Asad ostane na vlasti u zaraćenoj Siriji i održava (dok ovaj tekst ide u štampu) Nikolasa Madura u “dvovlašću” Venecuele.

Ali, njoj često doaka kombinacija s “plitkom državom”, sa samovoljom vlastodršca koji na sebe preuzima sve dok se ne ispostavi da je ostao sam. Kako se dogodilo Sadamu Huseinu, Slobodanu Miloševiću, Moameru Gadafiju...

Dok se slični nadaju da će izbeći njihovu sudbinu, jedno je izvesno – kakva god nesreća da stekne podanike, ona se kompletira i postaje nepodnošljiva i buntovna tek kad ih pored “duboke države” strefi i “plitka država”. Amerika to izdržava, ali ona je veliki izuzetak.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side