Momčilo Pantelić: Drame pored drame
05.04.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Drame pored drame

Momčilo Pantelić: Drame pored drame
Iako niko ne zna tačno kad će ova avetinja zvana COVID-19 prestati da kidiše na naša pluća, mogli bismo da se kladimo da će trajati kraće od konkurentskog joj davitelja – zagađenog vazduha u Beogradu. Prestonica nam je već gotovo pola godine u vrhovima crne liste svetskih metropola, u kojima je opasno raditi ono od čega se živi – disati.


Čak smo sada globalni izuzetak. Zbog vanrednih antivirusnih stanja svuda vazduh mahom postaje čistiji jer se rekordno smanjuju industrijska proizvodnja, saobraćaj i dejstva ostalih zagađivača – ali ne i ovde. Razlozi za takvu našu izuzetnost još su bez uverljivog obrazloženja. Samo uz još jedno obećanje vlasti da će se ovom temom ozbiljnije pozabaviti kad se otarasimo pandemije, kad budu imali više vremena.

Već smo, međutim, u cajtnotu, što bi rekli šahisti. Prema međunarodnim merodavnim evidencijama, Srbija je na devetom mestu u svetu po preuranjenim smrtima zbog zagađenosti, pre svega vazduha koji, kao takav, ovde odnese oko 3.600 života godišnje.

Svakodnevno udisanje ubrzava večno izdisanje i drugde. Velika je “emigracija” sa ovog na onaj svet – oko sedam miliona ljudi skončava širom planete iz navedenog razloga, od kojih pola miliona u Evropi, nedavno je saopšteno iz Svetske zdravstvene organizacije, preneli su mediji.

Zasad velika razlika u broju žrtava, kako registrovanih tako i projektovanih, rasplamsala je rasprave o dometima rastuće pandemije i hroničnih katastrofa, kao i o mogućnim delikatnim vezama među njima. A među povodima bila im je sugestija da su ljudi štetna pojava i po prirodu i po sebe jer čim su oni smanjili aktivnosti u borbi protiv virusa, odmah su smanjeni i zagađenje vazduha i smrtnost od hroničnog nezdravog udisanja. (Prema stenfordskom specijalisti Maršalu Berku, u Kini su, tako, za samo dva meseca, pošteđeni životi 4.000 dece do petogodišnjeg uzrasta i 73.000 osoba starijih od 70 leta).

Ova drama ostala je u senci drame oko virusa. Ekolozi istrajno ukazuju da je pandemija ipak prolazna pojava, za razliku od svakojakih pretnji opstanku čovečanstva.

Šansa da se postojanje ljudskog roda okonča do kraja ovog veka iznosi jedan prema šest, takoreći kao u ruskom ruletu, upozorava australijski filozof i oksfordski istraživač egzistencijalnih rizika Tobi Ord. Daleko bilo, a i jeste. Ne moramo da mu poverujemo mada mu prostor posvećuje Fajnenšel tajms. Prigodno je da pomenemo da se u nizu njegovih apokaliptičnih scenarija pominju i dela ljudi u vidu izazivanja klimatskih lomova i širih kolapsa životne sredine.

Ali, ljudska društva su upravo sada, pod naletom koronavirusa, pokazala da mogu da se bitno promene takoreći preko noći, konstatuje četvoro eksperata na sajtu Socialeurope.eu. Samo, u najkraćem, da eksploatacija planetarnih resursa ne bude brža od njihovih obnavljanja i da zagađivanje ne bude veće nego što Zemlja može da ga apsorbuje.

Valjda smo sposobni da stvorimo ekonomiju koja podržava ljude bez pretnji životu na Zemlji, uključujući i naš, nada se analitičarka Njujork tajmsa. Kolega joj iz Forbsa predočava pak na “paradoks prevencije” jer je mnogi ne preduzimaju zato što ona donosi nevidljiv uspeh, to jest stvoriće se utisak da kriza nije ni pretila iako je zapravo sprečena.

Naučnici nalaze da je nalet koronavirusa samo “pucanj upozorenja” i da se civilizacija “igra vatrom” pred nadolazećim iskušenjima, a šefica Programa UN za zaštitu životne sredine Dankinja Inger Andersen takođe u Gardijanu naglašava da priroda treba da nam bude najjači saveznik. Harvardovac Aron Bernstin dodaje da je razdvajanje zdravstvene i ekološke politike opasna samoobmana jer nam zdravlje zavisi i od klime i od drugih organizama s kojima delimo planetu.
Delimo, ali tako što sve više oduzimamo prostor tim “cimerima”. Urbanizacijom, industrijalizacijom i širenjem zemljišta za ekonomsku eksploataciju primoravamo divlje životinje da se ubacuju u te njihove izgubljene teritorije i tako povećaju izglede da njihovi virusi pređu na ljude, tvrde hroničari. Tako su se u tekućoj drami pojavili divlji veprovi u blizini Barselone, patke u centru Pariza, puma u čileanskoj prestonici Santjagu, a zabeležen je i povratak delfina u pojedine mediteranske luke, izveštava Radio Frans enternasional.

Ne treba iz toga izvlačiti zaključak da je naša boleština lek za ozdravljenje prirode, apeluje na CNN umetnica i aktivistkinja Keti Džetnil Kidžiner iz Solomonskih Ostrva, pacifičke države kojoj preti potop u klimatskim lomovima. Zagađenje je smanjeno, ali su ceh platili stari, bolesni i nemoćni, podseća i traži da prava akcija za zdraviju okolinu treba da uključuje što više ljudi, a ne da mnoge otpisuje.

Poznavaoci mahom priznaju da ne postoji “korpus delikti” da su klimatske promene i druge nepodopštine prema prirodi neposredno doprineli širenju COVIDA-19, ali da pomenuto stvara rizike od infekcija. I podsećaju da je kriza u kineskom jeziku sačinjena od dva karaktera, od kojih jedan označava opasnost, a drugi mogućnost (priliku).

Opasnost je već opšta, a mogućnost da se ona otkloni i život promeni nabolje iznova se opet testira. Treba imati u vidu da se planeta razboleva sporije od ljudi, ali i dalekosežnije, i da biologija ne haje za to što ljudi misle, podseća autor u Njujorkeru.

I šta onda da se radi? Da se pozovemo na Alberta Ajnštajna, koji je preporučio: “Zagledaj se duboko u prirodu i onda ćeš sve bolje razumeti”. Tim pre što, reče Lao Ce: “Priroda ne žuri, a sve ostvari”.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side