Momčilo Pantelić: Drame pored drame
05.04.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Drame pored drame

Momčilo Pantelić: Drame pored drame
Iako niko ne zna tačno kad će ova avetinja zvana COVID-19 prestati da kidiše na naša pluća, mogli bismo da se kladimo da će trajati kraće od konkurentskog joj davitelja – zagađenog vazduha u Beogradu. Prestonica nam je već gotovo pola godine u vrhovima crne liste svetskih metropola, u kojima je opasno raditi ono od čega se živi – disati.


Čak smo sada globalni izuzetak. Zbog vanrednih antivirusnih stanja svuda vazduh mahom postaje čistiji jer se rekordno smanjuju industrijska proizvodnja, saobraćaj i dejstva ostalih zagađivača – ali ne i ovde. Razlozi za takvu našu izuzetnost još su bez uverljivog obrazloženja. Samo uz još jedno obećanje vlasti da će se ovom temom ozbiljnije pozabaviti kad se otarasimo pandemije, kad budu imali više vremena.

Već smo, međutim, u cajtnotu, što bi rekli šahisti. Prema međunarodnim merodavnim evidencijama, Srbija je na devetom mestu u svetu po preuranjenim smrtima zbog zagađenosti, pre svega vazduha koji, kao takav, ovde odnese oko 3.600 života godišnje.

Svakodnevno udisanje ubrzava večno izdisanje i drugde. Velika je “emigracija” sa ovog na onaj svet – oko sedam miliona ljudi skončava širom planete iz navedenog razloga, od kojih pola miliona u Evropi, nedavno je saopšteno iz Svetske zdravstvene organizacije, preneli su mediji.

Zasad velika razlika u broju žrtava, kako registrovanih tako i projektovanih, rasplamsala je rasprave o dometima rastuće pandemije i hroničnih katastrofa, kao i o mogućnim delikatnim vezama među njima. A među povodima bila im je sugestija da su ljudi štetna pojava i po prirodu i po sebe jer čim su oni smanjili aktivnosti u borbi protiv virusa, odmah su smanjeni i zagađenje vazduha i smrtnost od hroničnog nezdravog udisanja. (Prema stenfordskom specijalisti Maršalu Berku, u Kini su, tako, za samo dva meseca, pošteđeni životi 4.000 dece do petogodišnjeg uzrasta i 73.000 osoba starijih od 70 leta).

Ova drama ostala je u senci drame oko virusa. Ekolozi istrajno ukazuju da je pandemija ipak prolazna pojava, za razliku od svakojakih pretnji opstanku čovečanstva.

Šansa da se postojanje ljudskog roda okonča do kraja ovog veka iznosi jedan prema šest, takoreći kao u ruskom ruletu, upozorava australijski filozof i oksfordski istraživač egzistencijalnih rizika Tobi Ord. Daleko bilo, a i jeste. Ne moramo da mu poverujemo mada mu prostor posvećuje Fajnenšel tajms. Prigodno je da pomenemo da se u nizu njegovih apokaliptičnih scenarija pominju i dela ljudi u vidu izazivanja klimatskih lomova i širih kolapsa životne sredine.

Ali, ljudska društva su upravo sada, pod naletom koronavirusa, pokazala da mogu da se bitno promene takoreći preko noći, konstatuje četvoro eksperata na sajtu Socialeurope.eu. Samo, u najkraćem, da eksploatacija planetarnih resursa ne bude brža od njihovih obnavljanja i da zagađivanje ne bude veće nego što Zemlja može da ga apsorbuje.

Valjda smo sposobni da stvorimo ekonomiju koja podržava ljude bez pretnji životu na Zemlji, uključujući i naš, nada se analitičarka Njujork tajmsa. Kolega joj iz Forbsa predočava pak na “paradoks prevencije” jer je mnogi ne preduzimaju zato što ona donosi nevidljiv uspeh, to jest stvoriće se utisak da kriza nije ni pretila iako je zapravo sprečena.

Naučnici nalaze da je nalet koronavirusa samo “pucanj upozorenja” i da se civilizacija “igra vatrom” pred nadolazećim iskušenjima, a šefica Programa UN za zaštitu životne sredine Dankinja Inger Andersen takođe u Gardijanu naglašava da priroda treba da nam bude najjači saveznik. Harvardovac Aron Bernstin dodaje da je razdvajanje zdravstvene i ekološke politike opasna samoobmana jer nam zdravlje zavisi i od klime i od drugih organizama s kojima delimo planetu.
Delimo, ali tako što sve više oduzimamo prostor tim “cimerima”. Urbanizacijom, industrijalizacijom i širenjem zemljišta za ekonomsku eksploataciju primoravamo divlje životinje da se ubacuju u te njihove izgubljene teritorije i tako povećaju izglede da njihovi virusi pređu na ljude, tvrde hroničari. Tako su se u tekućoj drami pojavili divlji veprovi u blizini Barselone, patke u centru Pariza, puma u čileanskoj prestonici Santjagu, a zabeležen je i povratak delfina u pojedine mediteranske luke, izveštava Radio Frans enternasional.

Ne treba iz toga izvlačiti zaključak da je naša boleština lek za ozdravljenje prirode, apeluje na CNN umetnica i aktivistkinja Keti Džetnil Kidžiner iz Solomonskih Ostrva, pacifičke države kojoj preti potop u klimatskim lomovima. Zagađenje je smanjeno, ali su ceh platili stari, bolesni i nemoćni, podseća i traži da prava akcija za zdraviju okolinu treba da uključuje što više ljudi, a ne da mnoge otpisuje.

Poznavaoci mahom priznaju da ne postoji “korpus delikti” da su klimatske promene i druge nepodopštine prema prirodi neposredno doprineli širenju COVIDA-19, ali da pomenuto stvara rizike od infekcija. I podsećaju da je kriza u kineskom jeziku sačinjena od dva karaktera, od kojih jedan označava opasnost, a drugi mogućnost (priliku).

Opasnost je već opšta, a mogućnost da se ona otkloni i život promeni nabolje iznova se opet testira. Treba imati u vidu da se planeta razboleva sporije od ljudi, ali i dalekosežnije, i da biologija ne haje za to što ljudi misle, podseća autor u Njujorkeru.

I šta onda da se radi? Da se pozovemo na Alberta Ajnštajna, koji je preporučio: “Zagledaj se duboko u prirodu i onda ćeš sve bolje razumeti”. Tim pre što, reče Lao Ce: “Priroda ne žuri, a sve ostvari”.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i virus Vladimir Gligorov: Kurs i virus

    Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side