Momčilo Pantelić: Derbi stoleća
19.05.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Derbi stoleća

Momčilo Pantelić: Derbi stoleća
Prisustvujemo derbiju stoleća. Na jednoj strani je Amerika, na drugoj Kina, a u njihovoj igri na dva gola lopta je – Zemlja.

Ovako se među poznavaocima doživljava novo zaoštravanje između Vašingtona i Pekinga zbog neslaganja oko uravnotežavanja međusobnih ekonomskih odnosa. Nova faza u njihovom trgovinskom ratu izaziva i bojazan da bi on mogao, iako ne bi morao, da se premetne u novi svetski “hladni”, a možda čak i u nekakav “vrući” rat.

Strepnje proizlaze iz okolnosti da su to dve pojedinačno najveće ekonomske sile koje u bruto globalnom proizvodu, prema raspoloživim podacima, učestvuju sa oko 40 odsto, pa se procenjuje da bi nastavak njihovog trgovinskog rata bitno poremetio ukupni promet robe i usluga, pa i povećao rizike od haotizacije ukupnog međunarodnog poretka. Pominje se, pritom, i “Tukididova zamka”, imenovana po nalazu starogrčkog istoričara da do velikih ratova dolazi kad dominirajuća sila (sada SAD) oseti da joj takav status ugrožava sve jači rival (danas Kina).

Daleko bilo. Ne bi se reklo, dok ovaj tekst ide u štampu, da najnovije povećanje američkih taksi sa 10 na 25 odsto na robu iz Kine vredne 200 milijardi dolara i njenu uzvratnu meru koja pogađa robu iz SAD vrednu 60 milijardi dolara može da uzdrma ni njih ni svet. Ako se nekome učini da je Peking odgovorio blago, treba ga podsetiti da u trgovini sa Amerikancima, u ukupnoj vrednosti od oko 700 milijardi dolara, on beleži ogroman suficit od nekih 400 milijardi.
Još u izbornoj kampanji 2016. Donald Tramp je obećao da će ispravljati tu “krivu Drinu”. Istrajava, mora se priznati, ali zasad bez uspeha. Poduhvat mu otežavaju naročito dve činjenice – njegovi sunarodnici su navikli na jeftinu robu iz Kine, a uz to, ona je i najveći kreditor Amerike – drži njene dužničke obveznice u iznosu od 1,1 bilion dolara.

Zbog isprepletenosti veza i interesa, donedavno se za te dve sile govorilo da su ekonomski “sijamski blizanci”, praktično nerazdvojivi. Nije izvesno ni kako bi se u novim okolnostima rastavili. Bez usklađivanja, kojem se mnogi nadaju, sledi dalje zaoštravanje s nesagledivim, teškim posledicama, ne samo po njih nego i po ceo svet.

“Taksična” atmosfera je i toksična. Katastrofičari se, pritom, pozivaju na istoriju u kojoj je uvođenje većih nameta među državama doprinelo izbijanju globalnih sukoba.

A kad je tako, tu se smešta i Balkan. Američki specijalista Danijel Drezner u losanđeleskom Rizonu podseća da je “svinjski rat” u kojem je Austrougarska povisila takse Srbiji na izvoz svinja nezadovoljna njenim aranžmanima s drugim zemljama, bio među posrednim povodima za izbijanje Prvog svetskog rata.

Keri Huang u hongkonškom Saut Čajna morning postu razrađuje pak tezu i da je Drugi svetski rat nagovešten povećanjem svakojakih taksi. Istorija je, kaže, puna primera da problemi u trgovini podstiču tenzije među državama koje vode ka ekonomskim, političkim i socijalnim krizama, pa i do ratova.
Ne treba stoga potcenjivati ni takse koje je Kosovo nedavno zavelo za robu iz Srbije (i BiH), smatra Drezner već na početku svoje opsežne studije. A Huang poziva da se ima u vidu upozorenje francuskog ekonomiste iz 19. veka Frederika Bastije da “kad dobra ne prelaze granice, prelaze ih armije”.

Valjda ćemo izostati iz primene Bastijine formule. Pogotovo posle ratova koji su na ovim prostorima 1990-ih vođeni dobrim delom zbog prometa opljačkanih dobara preko granica, koje nisu postojale osim u moralu i krivičnim paragrafima, da bi se kasnije ozvaničile.

Ali, sudbinu sveta, pa i nas, u ovom veku, prema većini nagađanja, odlučiće ponajviše odnosi između Amerike i Kine. Nama ni u tom slučaju neće biti lako.
Ovdašnji državni vrh ponavlja da želimo da učimo od Kine, koja nam s Rusijom pravom veta u Savetu bezbednosti UN štiti teritorijalni integritet, a da rešenja za Kosovo nema bez SAD. Na tu pomisao navodi nedavno oduševljavanje predsednika Srbije “neuobičajenim poluzagrljajem” kojim ga je, navodno, prigodno počastio kineski predsednik Si Đinping, dok Trampu, u čiju su se naklonost zaklinjali, blogeri, a uvijeno i zvaničnici, ovih dana pripisuju udeo u podsticanju Prištine da, kao i on prema Kini, zavede kaznene takse Beogradu.
Derbi stoleća će se, po svemu sudeći, odigravati i na našem terenu. Zasad na pomoćnom, kao za treniranje dva velika tima koja se bore za titulu svetskog šampiona u oblikovanju sveta 21. veka.

Ponudićemo i više. Bar u vidu izgradnje velelepnog nacionalnog stadiona. Simbolično, opet za jednu od igara koju mi volimo, a drugi znaju da je igraju…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja