19.05.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Derbi stoleća

Momčilo Pantelić: Derbi stoleća
Prisustvujemo derbiju stoleća. Na jednoj strani je Amerika, na drugoj Kina, a u njihovoj igri na dva gola lopta je – Zemlja.

Ovako se među poznavaocima doživljava novo zaoštravanje između Vašingtona i Pekinga zbog neslaganja oko uravnotežavanja međusobnih ekonomskih odnosa. Nova faza u njihovom trgovinskom ratu izaziva i bojazan da bi on mogao, iako ne bi morao, da se premetne u novi svetski “hladni”, a možda čak i u nekakav “vrući” rat.

Strepnje proizlaze iz okolnosti da su to dve pojedinačno najveće ekonomske sile koje u bruto globalnom proizvodu, prema raspoloživim podacima, učestvuju sa oko 40 odsto, pa se procenjuje da bi nastavak njihovog trgovinskog rata bitno poremetio ukupni promet robe i usluga, pa i povećao rizike od haotizacije ukupnog međunarodnog poretka. Pominje se, pritom, i “Tukididova zamka”, imenovana po nalazu starogrčkog istoričara da do velikih ratova dolazi kad dominirajuća sila (sada SAD) oseti da joj takav status ugrožava sve jači rival (danas Kina).

Daleko bilo. Ne bi se reklo, dok ovaj tekst ide u štampu, da najnovije povećanje američkih taksi sa 10 na 25 odsto na robu iz Kine vredne 200 milijardi dolara i njenu uzvratnu meru koja pogađa robu iz SAD vrednu 60 milijardi dolara može da uzdrma ni njih ni svet. Ako se nekome učini da je Peking odgovorio blago, treba ga podsetiti da u trgovini sa Amerikancima, u ukupnoj vrednosti od oko 700 milijardi dolara, on beleži ogroman suficit od nekih 400 milijardi.
Još u izbornoj kampanji 2016. Donald Tramp je obećao da će ispravljati tu “krivu Drinu”. Istrajava, mora se priznati, ali zasad bez uspeha. Poduhvat mu otežavaju naročito dve činjenice – njegovi sunarodnici su navikli na jeftinu robu iz Kine, a uz to, ona je i najveći kreditor Amerike – drži njene dužničke obveznice u iznosu od 1,1 bilion dolara.

Zbog isprepletenosti veza i interesa, donedavno se za te dve sile govorilo da su ekonomski “sijamski blizanci”, praktično nerazdvojivi. Nije izvesno ni kako bi se u novim okolnostima rastavili. Bez usklađivanja, kojem se mnogi nadaju, sledi dalje zaoštravanje s nesagledivim, teškim posledicama, ne samo po njih nego i po ceo svet.

“Taksična” atmosfera je i toksična. Katastrofičari se, pritom, pozivaju na istoriju u kojoj je uvođenje većih nameta među državama doprinelo izbijanju globalnih sukoba.

A kad je tako, tu se smešta i Balkan. Američki specijalista Danijel Drezner u losanđeleskom Rizonu podseća da je “svinjski rat” u kojem je Austrougarska povisila takse Srbiji na izvoz svinja nezadovoljna njenim aranžmanima s drugim zemljama, bio među posrednim povodima za izbijanje Prvog svetskog rata.

Keri Huang u hongkonškom Saut Čajna morning postu razrađuje pak tezu i da je Drugi svetski rat nagovešten povećanjem svakojakih taksi. Istorija je, kaže, puna primera da problemi u trgovini podstiču tenzije među državama koje vode ka ekonomskim, političkim i socijalnim krizama, pa i do ratova.
Ne treba stoga potcenjivati ni takse koje je Kosovo nedavno zavelo za robu iz Srbije (i BiH), smatra Drezner već na početku svoje opsežne studije. A Huang poziva da se ima u vidu upozorenje francuskog ekonomiste iz 19. veka Frederika Bastije da “kad dobra ne prelaze granice, prelaze ih armije”.

Valjda ćemo izostati iz primene Bastijine formule. Pogotovo posle ratova koji su na ovim prostorima 1990-ih vođeni dobrim delom zbog prometa opljačkanih dobara preko granica, koje nisu postojale osim u moralu i krivičnim paragrafima, da bi se kasnije ozvaničile.

Ali, sudbinu sveta, pa i nas, u ovom veku, prema većini nagađanja, odlučiće ponajviše odnosi između Amerike i Kine. Nama ni u tom slučaju neće biti lako.
Ovdašnji državni vrh ponavlja da želimo da učimo od Kine, koja nam s Rusijom pravom veta u Savetu bezbednosti UN štiti teritorijalni integritet, a da rešenja za Kosovo nema bez SAD. Na tu pomisao navodi nedavno oduševljavanje predsednika Srbije “neuobičajenim poluzagrljajem” kojim ga je, navodno, prigodno počastio kineski predsednik Si Đinping, dok Trampu, u čiju su se naklonost zaklinjali, blogeri, a uvijeno i zvaničnici, ovih dana pripisuju udeo u podsticanju Prištine da, kao i on prema Kini, zavede kaznene takse Beogradu.
Derbi stoleća će se, po svemu sudeći, odigravati i na našem terenu. Zasad na pomoćnom, kao za treniranje dva velika tima koja se bore za titulu svetskog šampiona u oblikovanju sveta 21. veka.

Ponudićemo i više. Bar u vidu izgradnje velelepnog nacionalnog stadiona. Simbolično, opet za jednu od igara koju mi volimo, a drugi znaju da je igraju…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side