04.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dame i drame

Momčilo Pantelić: Dame i drame
Iako ide po tankoj žici između velikih sila, Srbija ima i jednu zajedničku žicu sa Amerikom, Rusijom i Francuskom. Ni u jednoj od njih nikada nijedna žena nije neposredno izabrana za predsednika republike.

Ne služi im na čast, ali se ne nazire volja vlasti da se odviknu od te diskriminatorne navike. Doduše, ničija nije gorela do zore, sve se jednom dogodi prvi put. Pogotovo što živimo u vremenima kojima je, prema nalazima niza eksperata, jedno od glavnih obeležja – uz internet i veštačku inteligenciju – uspon žena do vodećih nacionalnih i internacionalnih uloga.

Kanadski diplomatski veteran Luj Devoa smatra da je taj prevrat tek 1949. začela knjiga “Drugi pol”, rodonačelnice modernog feminizma Simon de Bovoar. A da je dotad mahom prevladavalo samo sećanje na moć retkih žena-vladara, poput Kleopatre, Katarine Velike, Viktorije, Marije Terezije…

Noviju epohu obeležile su premijerne premijerke – Margaret Tačer, Indira Gandi i Angela Merkel. Sve tri bile su prve žene na čelu vlada Britanije, Indije i Nemačke. Put im je posredno 1960. otvorila Sirimavo Bandaranaike (Sri Lanka) – prva žena u novijoj istoriji koja je na čelo jedne vlade došla pobedom na izborima, a ne po naslednoj liniji. A prva izabrana šefica države postala je 1980. Islanđanka Vigdis Finbogadotir, da bi otad istu funkciju, voljom glasača, osvajale Finkinja, Slovakinja, Irkinja, Litvanka, Hrvatica, Argentinka, Čileanka, Brazilka, Nikaragvanka, Indijka, Indonežanka, Južnokorejka, Liberijka, Etiopljanka... Lista premijerki je duža, a na njoj je i srpski kadar.

Najnoviji impozantan uzlet zabeležen je u organima EU. Za predsednicu Evropske komisije izabrana je Nemica Ursula fon der Lajen, a za predsednicu Evropske centralne banke Francuskinja Kristin Lagard. Obe su prve žene na tim funkcijama, a dodatno simbolišu vezu vodećeg dvojca Berlin – Pariz. Dužnosti preuzimaju u vrlo delikatnom trenutku kada treba da se reformiše posustala EU, pa bi iz toga mogla da poleti nova krilatica – kad je teško, birajte žene.

Ta formula nije funkcionisala u slučaju Tereze Mej, pa je posle njene ostavke petljavinu oko Bregzita preuzeo ekscentrični Boris Džonson. Ali tu nije kraj britanskoj “ženskoj priči”. Škotska premijerka Nikola Stardžen, nezadovoljna potezima “britanskog Trampa”, nagovestila je novi referendum o izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, a dok se konfuzija širi u redovima i konzervativaca i laburista, kao novi “glas razuma” nameće se energična Džo Svinson iz Liberalno-demokratske stranke, čiji rejting osetno raste. Džonson je, takođe, izložen kritikama što je u štab za Bregzit instalirao samo muškarce.

A u Americi, dok Donald Tramp gradi zid prema Meksiku, njegovim aspiracijama za reizbor sve više se izdiže “ženski zid”. Iako opozicioni demokrati tek treba da izaberu koga će mu staviti “na crtu”, on može da bude siguran da će osvojiti manje glasova žena kojima se, inače, poprilično zamerio i s kojima je imao čak i sudske nevolje.

Čini se, ujedno, da je on svesno otvorio front na kojem će se voditi “rat” između dva pola. Računa, prevashodno, da će mu ubedljiva podrška “besnih belaca” biti dovoljna za prevagu nad “gnevnim ženama”, uvređenim Afroamerikancima i zanemarenim ostalim “manjinama”.

Na izborima 2016. ovakva računica mu se, uz antiestablišmentski nastup, isplatila. Tada je pobedio favorizovanu Hilari Klinton, ali sada se pred njim pojavljuju autsajderi, kakav je bio onda on i koji, takođe kao onda on, imaju izraziti naboj protiv establišmenta koji oličava sveprisutni – on. I koji su izvukli lekcije iz prošlih izbora i ne prihvataju sugestije da američko društvo nije spremno da izabere šeficu umesto, već po inerciji, šefa Bele kuće.

Doduše, ankete pokazuju da među dvadeset demokratskih pretendenata za predsedničku kandidaturu i dalje vode muškarci – bivši potpredsednik (Baraka Obame) Džozef Bajden i samodefinisani demokratski socijalista Berni Sanders. Ali im prednost ubrzano smanjuju senatorke Elizabet Voren i Kamala Haris.

Dok ovaj tekst ide u štampu, tek je trebalo da počne dvodnevna debata od po deset rivala unutar Demokratske partije. Stranka je u popriličnom procepu. Ako ne isturi ženu kao protivkandidata Trampu, ispašće da ne veruje u mogućnost da se prekine “patrijarhat”. Ako pak ponovo kandiduje ženu, u slučaju njenog poraza mogla bi da bude izložena kritici da insistiranje na “matrijarhatu” pokazuje da ništa nije naučila iz prethodnih predsedničkih izbora.

Mislim da bi najprikladnije bilo da Trampa izazove Elizabet Voren, socijaldemokratskih opredeljenja, istrajna u borbi za više socijalne pravde i veće oporezivanje najbogatijih, uverena da kapitalizam može da pokaže humanije lice. Posle 230 i više godina čekanja vreme je da postavimo ženu na čelo Bele kuće, šta mislite devojke – otpevala je Šeril Krou u hitu još pre sedam godina.

Čini mi se da je i ovde vreme za sličnu poruku. Za sve što nas je snašlo delimično smo krivi i mi, uz ostalo i zato što smo izbegavali da izaberemo da nas vodi jedna prava dama umesto muških proizvođača neprestanih drama. I sad, uveren sam, ima takvih dama. Ali u zapećku, za razliku od drama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side