Momčilo Pantelić: Dame i drame
04.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dame i drame

Momčilo Pantelić: Dame i drame
Iako ide po tankoj žici između velikih sila, Srbija ima i jednu zajedničku žicu sa Amerikom, Rusijom i Francuskom. Ni u jednoj od njih nikada nijedna žena nije neposredno izabrana za predsednika republike.

Ne služi im na čast, ali se ne nazire volja vlasti da se odviknu od te diskriminatorne navike. Doduše, ničija nije gorela do zore, sve se jednom dogodi prvi put. Pogotovo što živimo u vremenima kojima je, prema nalazima niza eksperata, jedno od glavnih obeležja – uz internet i veštačku inteligenciju – uspon žena do vodećih nacionalnih i internacionalnih uloga.

Kanadski diplomatski veteran Luj Devoa smatra da je taj prevrat tek 1949. začela knjiga “Drugi pol”, rodonačelnice modernog feminizma Simon de Bovoar. A da je dotad mahom prevladavalo samo sećanje na moć retkih žena-vladara, poput Kleopatre, Katarine Velike, Viktorije, Marije Terezije…

Noviju epohu obeležile su premijerne premijerke – Margaret Tačer, Indira Gandi i Angela Merkel. Sve tri bile su prve žene na čelu vlada Britanije, Indije i Nemačke. Put im je posredno 1960. otvorila Sirimavo Bandaranaike (Sri Lanka) – prva žena u novijoj istoriji koja je na čelo jedne vlade došla pobedom na izborima, a ne po naslednoj liniji. A prva izabrana šefica države postala je 1980. Islanđanka Vigdis Finbogadotir, da bi otad istu funkciju, voljom glasača, osvajale Finkinja, Slovakinja, Irkinja, Litvanka, Hrvatica, Argentinka, Čileanka, Brazilka, Nikaragvanka, Indijka, Indonežanka, Južnokorejka, Liberijka, Etiopljanka... Lista premijerki je duža, a na njoj je i srpski kadar.

Najnoviji impozantan uzlet zabeležen je u organima EU. Za predsednicu Evropske komisije izabrana je Nemica Ursula fon der Lajen, a za predsednicu Evropske centralne banke Francuskinja Kristin Lagard. Obe su prve žene na tim funkcijama, a dodatno simbolišu vezu vodećeg dvojca Berlin – Pariz. Dužnosti preuzimaju u vrlo delikatnom trenutku kada treba da se reformiše posustala EU, pa bi iz toga mogla da poleti nova krilatica – kad je teško, birajte žene.

Ta formula nije funkcionisala u slučaju Tereze Mej, pa je posle njene ostavke petljavinu oko Bregzita preuzeo ekscentrični Boris Džonson. Ali tu nije kraj britanskoj “ženskoj priči”. Škotska premijerka Nikola Stardžen, nezadovoljna potezima “britanskog Trampa”, nagovestila je novi referendum o izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, a dok se konfuzija širi u redovima i konzervativaca i laburista, kao novi “glas razuma” nameće se energična Džo Svinson iz Liberalno-demokratske stranke, čiji rejting osetno raste. Džonson je, takođe, izložen kritikama što je u štab za Bregzit instalirao samo muškarce.

A u Americi, dok Donald Tramp gradi zid prema Meksiku, njegovim aspiracijama za reizbor sve više se izdiže “ženski zid”. Iako opozicioni demokrati tek treba da izaberu koga će mu staviti “na crtu”, on može da bude siguran da će osvojiti manje glasova žena kojima se, inače, poprilično zamerio i s kojima je imao čak i sudske nevolje.

Čini se, ujedno, da je on svesno otvorio front na kojem će se voditi “rat” između dva pola. Računa, prevashodno, da će mu ubedljiva podrška “besnih belaca” biti dovoljna za prevagu nad “gnevnim ženama”, uvređenim Afroamerikancima i zanemarenim ostalim “manjinama”.

Na izborima 2016. ovakva računica mu se, uz antiestablišmentski nastup, isplatila. Tada je pobedio favorizovanu Hilari Klinton, ali sada se pred njim pojavljuju autsajderi, kakav je bio onda on i koji, takođe kao onda on, imaju izraziti naboj protiv establišmenta koji oličava sveprisutni – on. I koji su izvukli lekcije iz prošlih izbora i ne prihvataju sugestije da američko društvo nije spremno da izabere šeficu umesto, već po inerciji, šefa Bele kuće.

Doduše, ankete pokazuju da među dvadeset demokratskih pretendenata za predsedničku kandidaturu i dalje vode muškarci – bivši potpredsednik (Baraka Obame) Džozef Bajden i samodefinisani demokratski socijalista Berni Sanders. Ali im prednost ubrzano smanjuju senatorke Elizabet Voren i Kamala Haris.

Dok ovaj tekst ide u štampu, tek je trebalo da počne dvodnevna debata od po deset rivala unutar Demokratske partije. Stranka je u popriličnom procepu. Ako ne isturi ženu kao protivkandidata Trampu, ispašće da ne veruje u mogućnost da se prekine “patrijarhat”. Ako pak ponovo kandiduje ženu, u slučaju njenog poraza mogla bi da bude izložena kritici da insistiranje na “matrijarhatu” pokazuje da ništa nije naučila iz prethodnih predsedničkih izbora.

Mislim da bi najprikladnije bilo da Trampa izazove Elizabet Voren, socijaldemokratskih opredeljenja, istrajna u borbi za više socijalne pravde i veće oporezivanje najbogatijih, uverena da kapitalizam može da pokaže humanije lice. Posle 230 i više godina čekanja vreme je da postavimo ženu na čelo Bele kuće, šta mislite devojke – otpevala je Šeril Krou u hitu još pre sedam godina.

Čini mi se da je i ovde vreme za sličnu poruku. Za sve što nas je snašlo delimično smo krivi i mi, uz ostalo i zato što smo izbegavali da izaberemo da nas vodi jedna prava dama umesto muških proizvođača neprestanih drama. I sad, uveren sam, ima takvih dama. Ali u zapećku, za razliku od drama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side