04.08.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Dame i drame

Momčilo Pantelić: Dame i drame
Iako ide po tankoj žici između velikih sila, Srbija ima i jednu zajedničku žicu sa Amerikom, Rusijom i Francuskom. Ni u jednoj od njih nikada nijedna žena nije neposredno izabrana za predsednika republike.

Ne služi im na čast, ali se ne nazire volja vlasti da se odviknu od te diskriminatorne navike. Doduše, ničija nije gorela do zore, sve se jednom dogodi prvi put. Pogotovo što živimo u vremenima kojima je, prema nalazima niza eksperata, jedno od glavnih obeležja – uz internet i veštačku inteligenciju – uspon žena do vodećih nacionalnih i internacionalnih uloga.

Kanadski diplomatski veteran Luj Devoa smatra da je taj prevrat tek 1949. začela knjiga “Drugi pol”, rodonačelnice modernog feminizma Simon de Bovoar. A da je dotad mahom prevladavalo samo sećanje na moć retkih žena-vladara, poput Kleopatre, Katarine Velike, Viktorije, Marije Terezije…

Noviju epohu obeležile su premijerne premijerke – Margaret Tačer, Indira Gandi i Angela Merkel. Sve tri bile su prve žene na čelu vlada Britanije, Indije i Nemačke. Put im je posredno 1960. otvorila Sirimavo Bandaranaike (Sri Lanka) – prva žena u novijoj istoriji koja je na čelo jedne vlade došla pobedom na izborima, a ne po naslednoj liniji. A prva izabrana šefica države postala je 1980. Islanđanka Vigdis Finbogadotir, da bi otad istu funkciju, voljom glasača, osvajale Finkinja, Slovakinja, Irkinja, Litvanka, Hrvatica, Argentinka, Čileanka, Brazilka, Nikaragvanka, Indijka, Indonežanka, Južnokorejka, Liberijka, Etiopljanka... Lista premijerki je duža, a na njoj je i srpski kadar.

Najnoviji impozantan uzlet zabeležen je u organima EU. Za predsednicu Evropske komisije izabrana je Nemica Ursula fon der Lajen, a za predsednicu Evropske centralne banke Francuskinja Kristin Lagard. Obe su prve žene na tim funkcijama, a dodatno simbolišu vezu vodećeg dvojca Berlin – Pariz. Dužnosti preuzimaju u vrlo delikatnom trenutku kada treba da se reformiše posustala EU, pa bi iz toga mogla da poleti nova krilatica – kad je teško, birajte žene.

Ta formula nije funkcionisala u slučaju Tereze Mej, pa je posle njene ostavke petljavinu oko Bregzita preuzeo ekscentrični Boris Džonson. Ali tu nije kraj britanskoj “ženskoj priči”. Škotska premijerka Nikola Stardžen, nezadovoljna potezima “britanskog Trampa”, nagovestila je novi referendum o izdvajanju iz Ujedinjenog Kraljevstva, a dok se konfuzija širi u redovima i konzervativaca i laburista, kao novi “glas razuma” nameće se energična Džo Svinson iz Liberalno-demokratske stranke, čiji rejting osetno raste. Džonson je, takođe, izložen kritikama što je u štab za Bregzit instalirao samo muškarce.

A u Americi, dok Donald Tramp gradi zid prema Meksiku, njegovim aspiracijama za reizbor sve više se izdiže “ženski zid”. Iako opozicioni demokrati tek treba da izaberu koga će mu staviti “na crtu”, on može da bude siguran da će osvojiti manje glasova žena kojima se, inače, poprilično zamerio i s kojima je imao čak i sudske nevolje.

Čini se, ujedno, da je on svesno otvorio front na kojem će se voditi “rat” između dva pola. Računa, prevashodno, da će mu ubedljiva podrška “besnih belaca” biti dovoljna za prevagu nad “gnevnim ženama”, uvređenim Afroamerikancima i zanemarenim ostalim “manjinama”.

Na izborima 2016. ovakva računica mu se, uz antiestablišmentski nastup, isplatila. Tada je pobedio favorizovanu Hilari Klinton, ali sada se pred njim pojavljuju autsajderi, kakav je bio onda on i koji, takođe kao onda on, imaju izraziti naboj protiv establišmenta koji oličava sveprisutni – on. I koji su izvukli lekcije iz prošlih izbora i ne prihvataju sugestije da američko društvo nije spremno da izabere šeficu umesto, već po inerciji, šefa Bele kuće.

Doduše, ankete pokazuju da među dvadeset demokratskih pretendenata za predsedničku kandidaturu i dalje vode muškarci – bivši potpredsednik (Baraka Obame) Džozef Bajden i samodefinisani demokratski socijalista Berni Sanders. Ali im prednost ubrzano smanjuju senatorke Elizabet Voren i Kamala Haris.

Dok ovaj tekst ide u štampu, tek je trebalo da počne dvodnevna debata od po deset rivala unutar Demokratske partije. Stranka je u popriličnom procepu. Ako ne isturi ženu kao protivkandidata Trampu, ispašće da ne veruje u mogućnost da se prekine “patrijarhat”. Ako pak ponovo kandiduje ženu, u slučaju njenog poraza mogla bi da bude izložena kritici da insistiranje na “matrijarhatu” pokazuje da ništa nije naučila iz prethodnih predsedničkih izbora.

Mislim da bi najprikladnije bilo da Trampa izazove Elizabet Voren, socijaldemokratskih opredeljenja, istrajna u borbi za više socijalne pravde i veće oporezivanje najbogatijih, uverena da kapitalizam može da pokaže humanije lice. Posle 230 i više godina čekanja vreme je da postavimo ženu na čelo Bele kuće, šta mislite devojke – otpevala je Šeril Krou u hitu još pre sedam godina.

Čini mi se da je i ovde vreme za sličnu poruku. Za sve što nas je snašlo delimično smo krivi i mi, uz ostalo i zato što smo izbegavali da izaberemo da nas vodi jedna prava dama umesto muških proizvođača neprestanih drama. I sad, uveren sam, ima takvih dama. Ali u zapećku, za razliku od drama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side