13.08.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade
Vasceli svet bi najzad mogao privremeno da odahne: glavni protagonisti svekolikih napetosti Donald Tramp i Vladimir Putin istovremeno su prošle nedelje otišli na odmor.

 Valjalo bi da se rashlade dovoljno, nadajmo se, da bar malo olade i odnose između njihovih zemalja koji su dostigli tačku usijanja, kao da i po njima žari i pali delimično evropski, a totalno ovdašnji, vreli “Lucifer”.

Dok se Tramp prepušta golfu, a Putin pecanju i ronjenju, obojica će ipak većinu vremena posvetiti i odgonetanju zagonetke: zašto se uprkos njihovom zaklinjanju u neophodnost popravljanja veza Amerika – Rusija, one sunovraćuju čak toliko da se obostrano zaključuje da su spale “na vrlo opasno nizak nivo”. Takvo stanje stvari može da se protumači kao veliki spoljnopolitički neuspeh lidera i Bele kuće i Kremlja.

Stvari su dogurale dotle da jedan drugog ne smeju ni da brane jer bi tako pogoršali situaciju koja već napreduje po Marfijevom zakonu “ne sekiraj se ako nešto krene loše, uvek može još gore”. Pravila baksuzluka su aktuelizovana. Situacija je loša, ali može biti još gora, ocenio je šef američke diplomatije Reks Tilerson u aprilu. I obistinilo mu se.

Najnovija epizoda “marfijevske” drame dogodila se nedavno kad je američki Kongres, gotovo jednodušno – odnosom glasova 419:3 u Predstavničkom domu i 98:2 u Senatu – proširio već postojeće sankcije Rusiji. Na one zavedene zbog amputacije dela Ukrajine nadovezale su se kaznene mere zbog “uplitanja Moskve u američki izborni proces”, što je nalaz vašingtonskih obaveštajnih službi.

Tramp se našao, pritom, u nebranom grožđu. Ako se bespogovorno složi sa odlukom zakonodavaca podupro bi slutnje da ga je do Bele kuće dovela, dobrim delom, ruska zavera. Mogao je da stavi veto, ali bi Kongres, s većinom koja znatno nadmašuje neophodnu dvotrećinsku, tu blokadu obesnažio. Stoga je nerado potpisao odluku zakonodavaca, uz sugestiju da je ona “neustavna” pošto sadrži i nalog da on kao predsednik, vrhunski nadležan za spoljnu politiku, ne sme da ublaži pristup Rusiji u pomenutom domenu bez konsultacije s kongresmenima.

Nadgornjavanja između izvršne i zakonodavne vlasti bilo je u Vašingtonu i ranije, ali dostupne hronike ne pominju slučaj sličan sadašnjem – da se predsedniku praktično vezuju ruke u ključnom spoljnopolitičkom izazovu. I to povodom slutnji da je inostrani, pride rivalski, faktor doprineo njegovom dolasku na vlast. Rusija istrajava u uveravanjima da u toj raboti nije “ni luk jela ni luk mirisala”, ali neke njegove (strateške) glavice teraju mnogima suze na oči (iako “Moskva suzama ne veruje”) i zamagljuju vidike.

U toku su tri istrage u Americi sa zadatkom da otkriju da li je ona, koja važi za predvodnika demokratskog sveta, pa i uticanja na tuđe izbore, bila ovoga puta žrtva spoljnih manipulacija i kao takva dobila lidera, konkretno, po ruskom ukusu. Bude li se utvrdilo da je takvog presudnog uticaja na ishod njenih predsedničkih izbora bilo, teško i njoj i svima ostalima. Jer, ako je neka konspiracija, makar i neslužbena hakerska, uspela bitno da utiče na to ko će doći na položaj “najmoćnijeg čoveka na svetu”, može li iko, pogotovu mnogo slabiji, da poveruju da je igde još zaista presudan slobodno izražen glas sunarodnika?

Ujedno se nižu svakojake verzije u stilu “što je babi milo, to joj se i snilo”. Priča se, tako, da se približava kraj globalnoj dominaciji zapadne civilizacije, na čijem se srozavanju radi i unutar nje, da će “okrepljeni Istok”, u vidu Rusije i Kine, pre svega, preuzeti vodeću ulogu u preoblikovanju sveta, kao i da će Evropa, ovakva kakvu znamo, postati drugorazredna stavka u uspostavljanju novih globalnih odnosa.

Iako se odavno trudim da dokažem kako mi ovde nismo, kao što uobražavamo, neki epicentar sučeljavanja interesa velikih sila, moram da priznam da se u poslednje vreme pojačalo njihovo zanimanje za iskušavanje naših opredeljenja. Ubrzo po povratku iz Vašingtona gde se sreo s potpredsednikom SAD, ovdašnji predsednik je pozvao na dijalog o sudbini Kosmeta, dok je njegov tamošnji domaćin pohvalio Crnu Goru za pristupanje NATO-u, na šta Srbija i “ne pomišlja”, baš zbog sporne sudbine njene južne pokrajine.

Usudio bih se, na kraju, dok ovaj tekst ide u štampu, da kažem i jeres da mi trenutni američko-ruski odnosi liče na odnos između Beograda i Prištine. Da ne bude zabune – ne poredim ih ni po snazi ni po domašaju (iako su nam publicitet naglo uzdigle gošće Džulija Roberts i Demi Mur).

Jedinu sličnost primećujem u istrajnoj nedorečenosti. Niti je izvesno da će se Tramp održati na vlasti pod sve većim unutrašnjim pritiskom niti da će s nje pasti dok se ne dokaže da je se dokopao uz pomoć Rusa. Niti ćemo mi postati deo Zapada (EU) kojem težimo radi sistemskog prosperiteta dok ne dokažemo da nismo istovremeno deo Istoka (Rusije), na koji se oslanjamo zarad teritorijalnog integriteta.

Reklo bi se da će ovaj avgust biti nešto kao av-gust, svukuda pa i ovde. Zgusnuto lajanje ka neizbežnom, a sada nedostižnom. Skoro kao Trampovo i Putinovo svojevremeno međusobno lično komplimentiranje koje je, vanredno, preraslo u pojačano međudržavno konfrontiranje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw