13.08.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade
Vasceli svet bi najzad mogao privremeno da odahne: glavni protagonisti svekolikih napetosti Donald Tramp i Vladimir Putin istovremeno su prošle nedelje otišli na odmor.

 Valjalo bi da se rashlade dovoljno, nadajmo se, da bar malo olade i odnose između njihovih zemalja koji su dostigli tačku usijanja, kao da i po njima žari i pali delimično evropski, a totalno ovdašnji, vreli “Lucifer”.

Dok se Tramp prepušta golfu, a Putin pecanju i ronjenju, obojica će ipak većinu vremena posvetiti i odgonetanju zagonetke: zašto se uprkos njihovom zaklinjanju u neophodnost popravljanja veza Amerika – Rusija, one sunovraćuju čak toliko da se obostrano zaključuje da su spale “na vrlo opasno nizak nivo”. Takvo stanje stvari može da se protumači kao veliki spoljnopolitički neuspeh lidera i Bele kuće i Kremlja.

Stvari su dogurale dotle da jedan drugog ne smeju ni da brane jer bi tako pogoršali situaciju koja već napreduje po Marfijevom zakonu “ne sekiraj se ako nešto krene loše, uvek može još gore”. Pravila baksuzluka su aktuelizovana. Situacija je loša, ali može biti još gora, ocenio je šef američke diplomatije Reks Tilerson u aprilu. I obistinilo mu se.

Najnovija epizoda “marfijevske” drame dogodila se nedavno kad je američki Kongres, gotovo jednodušno – odnosom glasova 419:3 u Predstavničkom domu i 98:2 u Senatu – proširio već postojeće sankcije Rusiji. Na one zavedene zbog amputacije dela Ukrajine nadovezale su se kaznene mere zbog “uplitanja Moskve u američki izborni proces”, što je nalaz vašingtonskih obaveštajnih službi.

Tramp se našao, pritom, u nebranom grožđu. Ako se bespogovorno složi sa odlukom zakonodavaca podupro bi slutnje da ga je do Bele kuće dovela, dobrim delom, ruska zavera. Mogao je da stavi veto, ali bi Kongres, s većinom koja znatno nadmašuje neophodnu dvotrećinsku, tu blokadu obesnažio. Stoga je nerado potpisao odluku zakonodavaca, uz sugestiju da je ona “neustavna” pošto sadrži i nalog da on kao predsednik, vrhunski nadležan za spoljnu politiku, ne sme da ublaži pristup Rusiji u pomenutom domenu bez konsultacije s kongresmenima.

Nadgornjavanja između izvršne i zakonodavne vlasti bilo je u Vašingtonu i ranije, ali dostupne hronike ne pominju slučaj sličan sadašnjem – da se predsedniku praktično vezuju ruke u ključnom spoljnopolitičkom izazovu. I to povodom slutnji da je inostrani, pride rivalski, faktor doprineo njegovom dolasku na vlast. Rusija istrajava u uveravanjima da u toj raboti nije “ni luk jela ni luk mirisala”, ali neke njegove (strateške) glavice teraju mnogima suze na oči (iako “Moskva suzama ne veruje”) i zamagljuju vidike.

U toku su tri istrage u Americi sa zadatkom da otkriju da li je ona, koja važi za predvodnika demokratskog sveta, pa i uticanja na tuđe izbore, bila ovoga puta žrtva spoljnih manipulacija i kao takva dobila lidera, konkretno, po ruskom ukusu. Bude li se utvrdilo da je takvog presudnog uticaja na ishod njenih predsedničkih izbora bilo, teško i njoj i svima ostalima. Jer, ako je neka konspiracija, makar i neslužbena hakerska, uspela bitno da utiče na to ko će doći na položaj “najmoćnijeg čoveka na svetu”, može li iko, pogotovu mnogo slabiji, da poveruju da je igde još zaista presudan slobodno izražen glas sunarodnika?

Ujedno se nižu svakojake verzije u stilu “što je babi milo, to joj se i snilo”. Priča se, tako, da se približava kraj globalnoj dominaciji zapadne civilizacije, na čijem se srozavanju radi i unutar nje, da će “okrepljeni Istok”, u vidu Rusije i Kine, pre svega, preuzeti vodeću ulogu u preoblikovanju sveta, kao i da će Evropa, ovakva kakvu znamo, postati drugorazredna stavka u uspostavljanju novih globalnih odnosa.

Iako se odavno trudim da dokažem kako mi ovde nismo, kao što uobražavamo, neki epicentar sučeljavanja interesa velikih sila, moram da priznam da se u poslednje vreme pojačalo njihovo zanimanje za iskušavanje naših opredeljenja. Ubrzo po povratku iz Vašingtona gde se sreo s potpredsednikom SAD, ovdašnji predsednik je pozvao na dijalog o sudbini Kosmeta, dok je njegov tamošnji domaćin pohvalio Crnu Goru za pristupanje NATO-u, na šta Srbija i “ne pomišlja”, baš zbog sporne sudbine njene južne pokrajine.

Usudio bih se, na kraju, dok ovaj tekst ide u štampu, da kažem i jeres da mi trenutni američko-ruski odnosi liče na odnos između Beograda i Prištine. Da ne bude zabune – ne poredim ih ni po snazi ni po domašaju (iako su nam publicitet naglo uzdigle gošće Džulija Roberts i Demi Mur).

Jedinu sličnost primećujem u istrajnoj nedorečenosti. Niti je izvesno da će se Tramp održati na vlasti pod sve većim unutrašnjim pritiskom niti da će s nje pasti dok se ne dokaže da je se dokopao uz pomoć Rusa. Niti ćemo mi postati deo Zapada (EU) kojem težimo radi sistemskog prosperiteta dok ne dokažemo da nismo istovremeno deo Istoka (Rusije), na koji se oslanjamo zarad teritorijalnog integriteta.

Reklo bi se da će ovaj avgust biti nešto kao av-gust, svukuda pa i ovde. Zgusnuto lajanje ka neizbežnom, a sada nedostižnom. Skoro kao Trampovo i Putinovo svojevremeno međusobno lično komplimentiranje koje je, vanredno, preraslo u pojačano međudržavno konfrontiranje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side