13.08.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade

Momčilo Pantelić: Da se bar malo rashlade
Vasceli svet bi najzad mogao privremeno da odahne: glavni protagonisti svekolikih napetosti Donald Tramp i Vladimir Putin istovremeno su prošle nedelje otišli na odmor.

 Valjalo bi da se rashlade dovoljno, nadajmo se, da bar malo olade i odnose između njihovih zemalja koji su dostigli tačku usijanja, kao da i po njima žari i pali delimično evropski, a totalno ovdašnji, vreli “Lucifer”.

Dok se Tramp prepušta golfu, a Putin pecanju i ronjenju, obojica će ipak većinu vremena posvetiti i odgonetanju zagonetke: zašto se uprkos njihovom zaklinjanju u neophodnost popravljanja veza Amerika – Rusija, one sunovraćuju čak toliko da se obostrano zaključuje da su spale “na vrlo opasno nizak nivo”. Takvo stanje stvari može da se protumači kao veliki spoljnopolitički neuspeh lidera i Bele kuće i Kremlja.

Stvari su dogurale dotle da jedan drugog ne smeju ni da brane jer bi tako pogoršali situaciju koja već napreduje po Marfijevom zakonu “ne sekiraj se ako nešto krene loše, uvek može još gore”. Pravila baksuzluka su aktuelizovana. Situacija je loša, ali može biti još gora, ocenio je šef američke diplomatije Reks Tilerson u aprilu. I obistinilo mu se.

Najnovija epizoda “marfijevske” drame dogodila se nedavno kad je američki Kongres, gotovo jednodušno – odnosom glasova 419:3 u Predstavničkom domu i 98:2 u Senatu – proširio već postojeće sankcije Rusiji. Na one zavedene zbog amputacije dela Ukrajine nadovezale su se kaznene mere zbog “uplitanja Moskve u američki izborni proces”, što je nalaz vašingtonskih obaveštajnih službi.

Tramp se našao, pritom, u nebranom grožđu. Ako se bespogovorno složi sa odlukom zakonodavaca podupro bi slutnje da ga je do Bele kuće dovela, dobrim delom, ruska zavera. Mogao je da stavi veto, ali bi Kongres, s većinom koja znatno nadmašuje neophodnu dvotrećinsku, tu blokadu obesnažio. Stoga je nerado potpisao odluku zakonodavaca, uz sugestiju da je ona “neustavna” pošto sadrži i nalog da on kao predsednik, vrhunski nadležan za spoljnu politiku, ne sme da ublaži pristup Rusiji u pomenutom domenu bez konsultacije s kongresmenima.

Nadgornjavanja između izvršne i zakonodavne vlasti bilo je u Vašingtonu i ranije, ali dostupne hronike ne pominju slučaj sličan sadašnjem – da se predsedniku praktično vezuju ruke u ključnom spoljnopolitičkom izazovu. I to povodom slutnji da je inostrani, pride rivalski, faktor doprineo njegovom dolasku na vlast. Rusija istrajava u uveravanjima da u toj raboti nije “ni luk jela ni luk mirisala”, ali neke njegove (strateške) glavice teraju mnogima suze na oči (iako “Moskva suzama ne veruje”) i zamagljuju vidike.

U toku su tri istrage u Americi sa zadatkom da otkriju da li je ona, koja važi za predvodnika demokratskog sveta, pa i uticanja na tuđe izbore, bila ovoga puta žrtva spoljnih manipulacija i kao takva dobila lidera, konkretno, po ruskom ukusu. Bude li se utvrdilo da je takvog presudnog uticaja na ishod njenih predsedničkih izbora bilo, teško i njoj i svima ostalima. Jer, ako je neka konspiracija, makar i neslužbena hakerska, uspela bitno da utiče na to ko će doći na položaj “najmoćnijeg čoveka na svetu”, može li iko, pogotovu mnogo slabiji, da poveruju da je igde još zaista presudan slobodno izražen glas sunarodnika?

Ujedno se nižu svakojake verzije u stilu “što je babi milo, to joj se i snilo”. Priča se, tako, da se približava kraj globalnoj dominaciji zapadne civilizacije, na čijem se srozavanju radi i unutar nje, da će “okrepljeni Istok”, u vidu Rusije i Kine, pre svega, preuzeti vodeću ulogu u preoblikovanju sveta, kao i da će Evropa, ovakva kakvu znamo, postati drugorazredna stavka u uspostavljanju novih globalnih odnosa.

Iako se odavno trudim da dokažem kako mi ovde nismo, kao što uobražavamo, neki epicentar sučeljavanja interesa velikih sila, moram da priznam da se u poslednje vreme pojačalo njihovo zanimanje za iskušavanje naših opredeljenja. Ubrzo po povratku iz Vašingtona gde se sreo s potpredsednikom SAD, ovdašnji predsednik je pozvao na dijalog o sudbini Kosmeta, dok je njegov tamošnji domaćin pohvalio Crnu Goru za pristupanje NATO-u, na šta Srbija i “ne pomišlja”, baš zbog sporne sudbine njene južne pokrajine.

Usudio bih se, na kraju, dok ovaj tekst ide u štampu, da kažem i jeres da mi trenutni američko-ruski odnosi liče na odnos između Beograda i Prištine. Da ne bude zabune – ne poredim ih ni po snazi ni po domašaju (iako su nam publicitet naglo uzdigle gošće Džulija Roberts i Demi Mur).

Jedinu sličnost primećujem u istrajnoj nedorečenosti. Niti je izvesno da će se Tramp održati na vlasti pod sve većim unutrašnjim pritiskom niti da će s nje pasti dok se ne dokaže da je se dokopao uz pomoć Rusa. Niti ćemo mi postati deo Zapada (EU) kojem težimo radi sistemskog prosperiteta dok ne dokažemo da nismo istovremeno deo Istoka (Rusije), na koji se oslanjamo zarad teritorijalnog integriteta.

Reklo bi se da će ovaj avgust biti nešto kao av-gust, svukuda pa i ovde. Zgusnuto lajanje ka neizbežnom, a sada nedostižnom. Skoro kao Trampovo i Putinovo svojevremeno međusobno lično komplimentiranje koje je, vanredno, preraslo u pojačano međudržavno konfrontiranje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Vladimir Gligorov: Pola godine Vladimir Gligorov: Pola godine

    Nekako je promaklo javnosti da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto više od jedan odsto.

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side