Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se
08.03.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se
Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

Takva korona nagnala je čak i funkcionerku Svetske zdravstvene organizacije da preporuči da se zarad samoodbrane odreknemo neposrednih kontakata. Pa da se umesto rukovanjem (koje je Angeli Merkel prigodno odbio njen ministar), zagrljajima i poljupcima, pozdravljamo dodirima laktova, obuće, naklonom, mahanjem nadlanicom. A da se svakako, kao po naredbi “čoveče, ne ljubi se”, manemo poljubaca jer ih je ona preobratila u biološko oružje za masovno uništavanje.

Zvaničnici su se, naravno, potrudili da nas odvrate od sugestija katastrofičara i uvere kako je to samo prolazni nalet napasti. Da neće dugo potrajati ni drugi lomovi koje je ona izlegla – smanjene isporuke robe za auto-industriju, visoku tehnologiju i medicinu, otkazivanje mnoštva putničkih letova i turističkih aranžmana…

Ali… Živimo u vremenima kad nas svakojake nepodopštine serijski i svakodnevno truju, a znatno su krupnije pojave od virusa. Dok se čuvamo da ne zakačimo koronavirus u nekom bliskom kontaktu, ostajemo čvrsto prikačeni za svakojake političke zaraze koje su nas međusobno, kao i vlast od nas, već uveliko udaljile i od zapovesti “ljubi bližnjeg svoga”.

Živimo, zapravo, u doba nezdravih fenomena i izvan medicinskih dijagnoza. Mnogi lideri su nas već načinili bolesnima njihovim politikama, bezobrazlucima, bahatošću, razaranjem zdravog razuma, uz istrajno napinjanje da građansko društvo kloniraju u nebulozno stado ovaca.

Zbog toga se, uz ostalo, rasplamsala epidemija nezadovoljstva sistemima koji su “prodajom magle” suzili krug dobitnika, a proširili sloj gubitnika u raspodeli nacionalnog i internacionalnog blaga. Nažalost, manipulacije za očuvanje privilegija pokazuju se jačim od izliva gneva, pa se težnje za promenom nabolje sve češće zaglibljuju na putu koji vodi od nezadovoljavajućeg stanja ka gorem. Ovih dana je, tako, potpredsednik italijanskog Senata sarkastično poručio da se umesto rukovanja upotrebi fašistički pozdrav kao “antivirusni i antimikrobni”.

Kineska diktatura je, istovremeno, pokazala dva lica. Pokazala se drastično slabijom od demokratije jer je prenebregavanjem različitog i stručnog mišljenja propustila priliku da blagovremeno suzbije širenje virusa. Potom je pokazala specifičnu prednost jer je masovnim karantinom, kakvi su u demokratijama praktično nezamislivi, prilično obuzdala razmah epidemije, koja je ipak poprimila obrise pandemije. Ovako ili onako, tek Kina se iskazala i kao virusna velesila.

Namah su se razigrale teorije zavere, u čemu, pored amatera na društvenim mrežama, prednjače baš velike sile. Iz Amerike, Kine i Rusije razaslate su teze da je “ona druga ili treća” doprinela tajnim radnjama proizvodnji koronavirusa, a što je svaka od njih demantovala.

Kada se troje svađaju, zaraza se koristi. Rekordna povezanost koju je civilizacija mahom tehnološki, saobraćajno, trgovinski i proizvodno ostvarila, a politički istrajno skrnavi, ide u prilog koroni, koja tako kao da opravdava naziv (u prevodu) kruna, venac.

Niko trenutno kao ona nema potencijal za naglu promenu politike širom sveta, sugeriše i komentator Fajnenšel tajmsa. Ovo je prvi pravi test za način života u 21. veku, sistema čiju krhkost dugo nismo primećivali, kao da se nadovezuje specijalista Njujork tajmsa.

A Srbiji ništa, bar dok je ovaj tekst išao u štampu. Ovdašnji visoko rangirani eksperti i “sveznajući i svenadležni” lider prosto su se utrkivali u nehaju i sprdnji.

To što je virus zastao baš pred nama cinici su pokušali različito da objasne. Prema jednima, “neće grom u koprive”, a drugi se prse da nas je i NATO okružio, pa što ne bi i korona. Retko ko je primetio da bi pomenuti izostanak mogao da bude demanti ovde prilično propagirane smutnje da je “ceo svet protiv nas” jer dok su sada mnogi u nevolji, nama je baš po volji.

U međuvremenu poprilično se raširila bojazan da bi koronavirus mogao da utiče na razne predstojeće izbore, pošto se nalaže da se izbegnu masovna okupljanja, mitinzi i tome slično. U Americi se oko toga žestoko prepiru opozicioni demokrati i vladajući republikanci, tako što prvi optužuju vlast za ravnodušnost pred pretećom epidemijom, dok im drugi uzvraćaju da virus koriste za predizborno zapomaganje.

Ovde, opet i zasad, ništa slično. Kao da smo već prezasićeni drugim virusima – nepoverenja, obmana, samoljublja vlasti i obeznađivanja masa. Pa se kao najpoželjniji izlaz iz tih nepoželjnosti vidi u odlasku u druge zemlje. Čak toliko masovnim i razložnim, da se ni koronavirusu nije mililo da ih ovde odmeni.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja