17.02.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

Momčilo Pantelić: Buka oko bauka
Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

Uzbunjeni smo novim pozivima da instaliramo socijalizam, ali znajte, Amerika nikada neće biti socijalistička zemlja, sugerisao je Donald Tramp u govoru o stanju nacije. Isprsio se, takoreći, na braniku otadžbine, što bi bilo za hvalu kad bi zaista postojala pretnja da se Amerika pretumba od hroničnog izvoznika u akutnog uvoznika društvenog uređenja.

Rečenu opasnost nazreo je u domaćoj opoziciji, iz koje prosto kuljaju kandidati tamošnje levice, spremni da mu ospore reizbor za šefa države. Ako bi neko od njih preuzeo vlast, Amerika bi postala nova Venecuela, čija je verzija “socijalizma za 21. vek” dovela do haosa u kojem se više ne zna ni ko pije ni ko plaća, nadovezali su se njegovi službeni istomišljenici.

Kako su se samo toga dosetili. Da baš u trenu kad Vašington prednjači u insistiranju da se smeni vlast u Karakasu, oni upozoravaju da bi svemoćni “Ujka Sem” mogao da se iznutra preobrati u podrivenog “bolivarskog revolucionara”...

Nikad u novijoj istoriji jednom predsedniku SAD nije bilo ni na kraj pameti da mobiliše bazu upozorenjem da bi joj se, odakle god, a pogotovo iznutra, mogao nametnuti tuđinski režim. Kako je onda sadašnjem lideru palo na pamet da upozorava zemljake da opozicija smera da im nametne “socijalizam” iako ona to poriče i njemu zamera da namerno širi konfuziju?

Tramp je, zapravo, izveo vanredni politički šou. Kao keca iz rukava izvukao je “socijalizam”, računajući da je to i dalje “ružna reč” u Americi i da će pripisivanjem te nepodobnosti opoziciji umanjiti njene šanse da mu na izborima – za koje je kampanja, kao i obično, počela bezmalo dve godine unapred – preotme kormilo.

Suočen s niskim rejtingom, najviše do 45 odsto, koji će teško moći da popravi, on se, po mišljenju stručnjaka koga citira Njujorker, usredsredio da uveri birače da opozicija nema nikog ko bi bio bolji od njega. Jer je ona neka vrsta agenta omraženog “socijalizma”.

Izbegava da kaže da se njegovi oponenti ne zalažu za socijalizam sovjetskog, kineskog, severnokorejskog, kubanskog i venecuelanskog tipa već da su za socijaldemokratiju kakva postoji u Evropi, pogotovo u nordijskim zemljama. Izvrdava to s razlogom jer ankete pokazuju da u Americi raste sklonost, koja je među mladima čak većinska, ka vrednostima socijaldemokratije. Pojedina istraživanja čak pokazuju da bi savremeni rodonačelnik “skretanja” ulevo, nezavisni senatorski veteran Berni Sanders, pobedio Trampa kad bi se danas glasalo.

Amerika postiže zavidne ekonomske rezultate, što bi trebalo da ide i u prilog predsedniku, ali ipak opstaje građansko nezadovoljstvo. Mase bi htele da se uporedo s neprikosnovenošću tržišta smanji ekstremna nejednakost, a uvede zdravstveno osiguranje za sve, pojača ekološka zaštita... Pa i da se povećaju porezi bogatima, što se u redovima konzervativaca odmah dočekuje “na nož”.

Ništa nam ne bi falilo da budemo kao Danska i Norveška, poručuje dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman. Tamošnja socijaldemokratska dostignuća, navodi u Njujork tajmsu, donela su im duži životni vek, manje siromaštva i “veće zadovoljstvo ukupnom egzistencijom nego (svima) nama”.

Socijaldemokrati američkog soja pozivaju se, reklo bi se, i na pravničke klasike poput Džeroma Frenka i Luisa Brendajsa. Prvi je ukazivao da socijaldemokrate “teže da spasu kapitalizam, ali da im kapitalisti to ne dopuštaju”, dok je drugi upozoravao da “možemo imati demokratiju ili koncentraciju velikog bogatstva u rukama malog broja ljudi, ali ne i jedno i drugo”. Obojici praksa bar delimično daje za pravo. Eksperti tvrde da je vreme za “humaniji kapitalizam”. Takoreći socijaldemokratskog usmerenja.

Paradoks je svoje vrste okolnost da sklonost ka socijaldemokratiji raste u Americi koja je nije iskusila i da se pritom ugleda na dostignuća u Evropi, a gde moć socijaldemokratije opada dobrim delom zbog potpadanja pod uticaj američkog modela (kao i zbog kineskog i ruskog upliva). Tramp bi da sve to nekako uveže u svoju korist, pa da rastoči EU svojim desnim krošeom (posredstvom njegovih agitatora) u njen levi obraz, a Venecuelu uvrsti u novu “osovinu zla” iliti “trojku tiranije”, zajedno s Kubom i Nikaragvom, da bi, ujedno, sprečio dalji prodor Moskve i Pekinga u američko “zadnje dvorište”...

Kritičari pak nalaze da je socijalizam duboko zagazio u SAD, ali tako što gladi bogate, dok grubosti kapitalizma svaljuje na ostale, ocenjuje bivši američki šef Ministarstva za rad Robert Rajh. Oslanja se na niz primera u kojima sistem garantuje poslovni dobitak kao privatnu, a veliki gubitak kao nacionalnu “stvar”.

Poodavno sam čuo uprošćeno razgraničavanje prema kojem je kapitalizam akumulacija, a socijalizam distribucija. Ovo drugo zaostaje, a pošto takva manjkavost bitno smanjuje izglede za uspeh na izborima, preventivno se diže buka oko “bauka” koji to nije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side