Momčilo Pantelić: A kad ovo prođe…
29.03.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: A kad ovo prođe…

Momčilo Pantelić: A kad ovo prođe…
Odavno nismo bili u prilici kao sada da zbog nečeg što golim okom ne može da se vidi bolje sagledavamo šta sve treba da se promeni u našim životima i režimima. Pandemija koronavirusa nas jeste raspametila, ali i opametila bar toliko da shvatimo da je vreme da prestanemo da se potčinjavamo zapovednoj krilatici “sve se menja da bi ostalo isto”.

Nikada više ne smemo da dozvolimo da nam se ponovi ovo što upravo s mukom proživljavamo – jednoglasna je poruka sa svih strana ojađenog i zastrašenog sveta. Čiji je svaki peti stanovnik, oko 1,7 milijardi ljudi, u nekoj vrsti karantina, pod pretnjom da će biti kažnjen ako bez odobrenja mrdne iz kuće.

Gotovo iz sata u sat zavode se nove mere ograničavanja i sputavanja, uz obrazloženje vlasti da je to “za dobro” svih nas, da sačuvamo živote i nas i drugih. Ali, šta je i zašto toliko krenulo po zlu, da treba da se žrtvujemo kako bi nas strefilo nešto dobro? I šta treba promeniti da nam egzistencija bude sigurnija ili bar da budemo obavešteniji o tome sa čime možemo da računamo kad ovo prođe…?

Naznaka je napretek. Izdvajam samo neke iz mnoštva nalaza znalaca.
Kao prvo, treba da se podsetimo da smo deo prirode i da će ona žestoko uzvratiti, kao sada koronom, kad god preteramo u njenoj eksploataciji. Umerimo se, dakle, prema njoj, da ne bismo “iznenada” masovno umirali u izlivima njenih gnevova.

Drugo, prestanimo da potcenjujemo dugoročnost opštih interesa zarad instant profitiranja. Bar pet godina i svetska zdravstvena organizacija i istraživači upozoravaju da treba da se pripremimo za pandemiju, ali nas je ona pogodila nepripremljene, mahom zato što su sasecana ulaganja u zdravlje nacije, pa su, tako, u SAD ona bila i stotinu puta manja nego za borbu protiv terorizma iako su odnosila mnogo više života nego nasilje ekstremista.

Bil Gejts je još 2015. poručio, a s njim i drugi poznavaoci, da najveća pretnja čovečanstvu nisu ratovi već pandemije, ali to takoreći niko nije uvažio. Nastavljena je trka u naoružavanju, a malo ko od zvaničnika mu se pridružio u borbi za suzbijanje boleština.

Tako se reagovalo i ovde – do pre neki dan naši su se lideri prsili nabavkama ratnih mašinerija kao da nas neko spolja realno ugrožava, ne sagledavajući sve razmere urušavanja najvažnijeg bezbednosnog sistema – domaćeg zdravstva. Toliko smo zabrljali, da parafraziram južnoameričku izreku, da nam ne preostaje ništa drugo do da medicinske profesionalce slavimo, s pravom u vanrednim uslovima, kao heroje.

Ispostavilo se, istovremeno, da bezmalo nijedan sistem u svetu ne funkcioniše kako treba. Evropa je postala epicentar pandemije na koju nema preporučljivog jedinstvenog odgovora, Kina se ispostavlja kao spasilac, ali tek pošto je prethodno bila začetnik epidemije, Donald Tramp i Boris Džonson su se uozbiljili tek kad su uvideli da su potcenjivali opasnost, kao i Italija i Španija, pa donekle i Rusija. Žmarci prožimaju svakoga ko pomisli šta li tek čeka nerazvijene, kada ovako prolazi prosperitetni sever planete.

Niz eksperata ukazuje i da pandemija nagoveštava globalna strateška tumbanja. Sadašnju dramu porede po mogućnim posledicama sa “španskim gripom”, koji je odneo više života nego Prvi svetski rat, Velikom depresijom, koja je prethodila Drugom svetskom ratu, bitkom Sovjeta za Staljingrad protiv nacista, krizom oko Sueca (1956, kada je SSSR izvršio invaziju na Mađarsku), posle koje je Britanija definitivno izgubila vodeći globalni status, černobiljskom nuklearnom katastrofom (1986), padom Berlinskog zida (1989), terorističkim napadima na Njujork i Vašington (2001), kao i s krahom na njujorškom Volstritu (2008), koji je doveo do globalne finansijske krize čije se posledice još osećaju.

Ispada, tako, da se tekućoj pandemiji pripisuje značaj zbirke velikih događaja koji su bitno menjali svet u poslednjih 180 godina. Preterano da, ali ne i bez ikakvog osnova.

Među predviđanjima su globalna ekonomska recesija, rast nezaposlenosti, zaoštravanje unutrašnjih i spoljnih odnosa, nadiranje nacionalističkih i autoritarnih, a uzmak demokratskih snaga, jačanje međudržavnih granica čak i u šengenskoj zoni, nastavljanje lokalnih ratova s globalnom pozadinom (Sirija, Libija). Posebnu zabrinutost izaziva rat napetosti između SAD i Kine za globalni primat…

Mozaik izazova upotpunjuju iskazi dvojice cenjenih autora. Američki istraživač Robert Kaplan (koji je, uz ostalo, predvideo raspad bivše SFRJ) sugeriše da smo danas na međašu dve faze globalizacije. I dok je prva, piše za agenciju Blumberg, bila “dobra vest – sa izuzecima ratova u Africi, na Balkanu i Bliskom istoku – jer je jačala planetarno jedinstvo”, druga je loša vest jer doprinosi globalnim podelama (i oko pristupa u borbi s koronavirusom).

Ekonomista svetskog glasa naš Branko Milanović ukazuje pak da kriza koju izaziva pandemija nagoveštava dezintegraciju društava jer bi oni koji ostanu bez imovine, posla i nade mogli da se okrenu protiv onih koji su prošli bolje. Pa da je glavni cilj, piše u časopisu Forin afers, ekonomskih politika danas, u vremenu korone, da sačuvaju socijalnu stabilnost.

Kad ovo što nas je snašlo prođe, realno je očekivati velike promene. Sve će biti podložno preispitivanju i traganju za novim rešenjima u nacionalnim i internacionalnim odnosima. Sadašnje stanje je neodrživo. Za početak, neka neko pronađe efikasnu vakcinu protiv koronavirusa, s kojom bi se, makar nam i režimi propali, više nas održalo.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i virus Vladimir Gligorov: Kurs i virus

    Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side