Molitva
08.03.2012 Beograd

Molitva

Molitva
Molimo privrednike da ne čekaju ni mart ni maj, nego da cene povećaju odmah. I molimo ih da ne sitničare i pilićare, da ne poskupljuju za 5-10 odsto, nego za 50 ili 100, tj. najviše što mogu.

Ali molimo ih onda da više ne traže pomoć od države i banaka kad tu robu ne bude imao ko da kupi, tačnije kad ne budu mogli da je naplate. Kao što je, uostalom, ni sad u velikoj meri ne naplaćuju, nego svi duguju svima i tzv. nelikvidnost, odnosno neplaćanje, dostiže epske razmere.


A molimo i državu da obustavi sve javne i tajne, direktne i indirektne, ispod žita i preko kukolja subvencije i dotacije i svakojake druge spasilačke akcije. Jer je to ključni uzrok neodgovornosti koja je zahvatila srpsku privredu. Nema smisla ponašati se racionalno, štedeti, računati na duge staze, povećavati produktivnost, izvoziti, ako gore postoji neko ko će sve to, sav vaš višegodišnji samopregorni rad i trud, jednim potezom pera da anulira. Naročito uoči izbora.

Tvrdimo, na osnovu višedecenijskog iskustva, tj. života u raznim političkim i ekonomskim režimima, da nije devizni kurs glavni uzrok (najavljenog) povećanja cena. Glavni uzrok su tzv. inflatorna očekivanja. Prostije rečeno, očekuje se - a opet, naravno, na osnovu dugogodišnjeg iskustva - da će Vlada, u borbi za duše birača, podeliti neki novac uoči izbora pa se sad svi utrkuju ko će prvi da stane u red i prespe nešto od tog novca u sopstvene džepove. Kurs, dakle, tu više dođe kao izgovor.

Kad smo već kod kursa, imamo još jednu molbu. Molimo sve koji misle da evro treba da bude sto, sto pet - ili koliko god već da misle - dinara, neka skupe sve evre koje imaju, iznesu ih na tržište i prodaju po toj ceni. To je jedini način da dokažu da su u pravu. Jer, da parafraziramo jednog davno penzionisanog političara, Srbija je umorna od davalaca tuđe krvi i prodavaca tuđih deviza.

Jak evro ne odgovara uvoznicima i trošadžijama, a odgovara štedišama i izvoznicima. Ovi poslednji u svojim rukama drže budućnost Srbije. Bez izvoza Srbiji nema života. Nema ni stabilnosti - ne samo kursa što se danas, navodno, traži, nego ni društva ni države - a nema ni napretka.

Više novca za one koji izvoze ne znači samo mogućnost da oni ostvare veću zaradu, povećaju investicije, prošire proizvodnju i povećaju izvoz, nego stimulans i putokaz za druge. S takvom politikom za 3-4 godine Srbija bi bila druga zemlja.

Naravno da to neće biti ni bezbolno ni lako. Naprotiv, većini to ne odgovara. Ili bar onima sa mnogo većim uticajem na vlast i politiku.

Ali, ma koliko bio težak, to je jedini pravi put za Srbiju. Što se više odlaže, biće teži.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 9.03.2012, 08:48h Kosta SAandić (3)

    U pravu ste, lakše se računa i pamti kada je zaokruženo na 50% do 100 %. Ali ni od toga nema ništa, mi smo kao zemlja svedeni na feudalno ekonomsko okruženje, sa monopolima svake vrste,a institucije su impotentne i nezainteresovane da bilo šta preduzmu. No ne treba se sekirati, rešenje uvek samo dođe ako već sami ništa ne preduzimamo. Problem je što su spontana i samonikla iznuđena rešenja gotovo uvek jako bolna, ali su delotvorna.

  • 8.03.2012, 17:50h olga (3)

    ovde je i dalje monopol koji može razbiti samo konkurencija.Dobro je rekao guverner kakvi privrednici i privreda takav i kurs-Uvek se javljaju isti tajkuni da kritikuju guvernera Što je u normalnim zemljama nezamislivo-Niti oni zapošljavaju veliki broj ljudi niti su oni ozbiljni privrednici.Sreća da je guverner časna osoba nekorumpirana pa na njega nemogu da utiču a i u vladi niko nema petlju da traži njegovo razrešenje ;jer se boje brisela. što su se zaduživali ako ne mogu da vrate.Da bi kurs bi fiksni što oni traže morao bi evro da ode na 200 dinara jer je do sada veštački držan.Podržavam Šoškića i znam da će sa njima izaći na kraj.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side