07.12.2016 Beograd

Miša Brkić: Staro gvožđe

Miša Brkić: Staro gvožđe
Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...

Vreme je da pančevačka Petrohemija ode u staro gvožđe. Bukvalno u staro gvožđe jer ona to jeste i tamo joj je mesto. A ne u budžetu Srbije.

I ove godine, kao i bezbroj prethodnih, autori budžeta lupali su glavu tražeći način kako da novcem poreskih obveznika još jednom (po ko zna koji put) pokušaju nemoguće – da od starog gvožđa naprave zlatnu koku. Stotine miliona evra, neki kažu više od pola milijarde, straćeno je u Petrohemiju, ne računajući ovogodišnjih 100 miliona koje će Vlada Srbije preuzeti kao dug firme.

Ni ova vlada, kao ni sve prethodne, nije imala ni hrabrosti ni znanja da zatvori i u staro gvožđe proda pančevački petrohemijski kompleks.

Petrohemiju kao beznadežan poslovni slučaj održavaju u životu višak političkog populizma i manjak stručnog znanja o tehnologijama. Takoreći omerta petparačke trivijalnosti koja je u oktobru naterala Privredni sud u Pančevu da obustavi već legendarnu srpsku izmišljotinu UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno lepo upakovan predstečajni postupak) i sudbinu Petrohemije ponovo učini neizvesnom. Nepotrebno neizvesnom.

Zašto je Petrohemija za staro gvožđe?

Zato što to kažu svi tehnološki parametri, a oni nisu ni ideološki ni politički opredeljeni.

Petrohemija je građena inostranim kreditima od 1971. do 1980. godine, a u njene pogone ugrađena je najsavremenija američka tehnologija i oprema. U vreme kad je završavana montaža opreme, američki inženjeri koji su bili zaduženi za nadzor i ugradnju objašnjavali su jugoslovenskim mladim inženjerima-tehnolozima, koji su se spremali da preuzmu upravljanje fabrikom, da tehnologija u petrohemiji zastareva posle 10, a najduže posle 15 godina. “Posle toga bolje je da radnici idu kući i ne dolaze na posao i da primaju plate, ali samo da ne rade jer će troškovi proizvodnje na staroj opremi biti veći od troškova finalnog proizvoda”. To je neumitna poslovna logika a takva je petrohemija, stalno traži nove energetski sve efikasnije tehnologije, koje moraju da se obnavljaju svakih 10 godina.

Rad Petrohemije u vreme sankcija (92-96) bio je potpuno blokiran, postrojenja su konzervirana, a to je predstavljeno kao neverovatan uspeh. U aprilu 99. godine u NATO bombardovanju uništene su Elektroliza i VCM (vinil-hlorid monomera), a PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta koji nikada nisu obnovljeni.

Petrohemija u Pančevu je, dakle – stara, istrošena, neefikasna, energetski neodrživa, nefunkcionalna i ekonomski neisplativa gvožđurija kojoj je, prema proizvodnoj specifikaciji, rok trajanja istekao pre 20 godina. Ne postoji ekonomski perpetuum mobile koji bi joj omogućio da pravi profit, njen sadašnji “uspešan” izvoz subvencionišu srpski poreski obveznici i tako dotiraju strane kupce. A nema ni te šminke kojom se firma može doterati i bar tako prevariti neki investitor/strateški partner.

Petrohemija je “živi” dokaz kako patimo od lažnih mitova i skupih zabluda, sprečavajući sakupljače sekundarnih sirovina da bar oni zarade neku ozbiljnu kintu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.12.2016, 01:26h Predrag Micic (2)

    Ja radim u petrohemijkoj industriji ceo moj radni vek I ovo je provi put da cujem da petrohemijki pogoni zastarevaju za 10+ godina. Moji pogoni u Australiji su stari 40+ godina I plan je da se nastavi sa proizvodnjom dok god firma posluje pozitivno ne usred zastarevanja tehnologije. Cena izgradnje jednog pogona za proizvodnju plastike ide I do milijarde evra u razvijenim zemljama kao sto je Amerika, doduse skoro trecina te sume ako se pogon gradi u Aziji. Niko ne moze da povrati investiciju za tako kratko vreme kao sto clanak tvrdi. Petrohemija ima veoma dobre polimerne pogone, problem za uspesno poslovanje je sirovina u ovom slucaju benzin, vrlo neekonomicna sirovina za dugorocno uspesno poslovanje.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw