07.12.2016 Beograd

Miša Brkić: Staro gvožđe

Miša Brkić: Staro gvožđe
Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...

Vreme je da pančevačka Petrohemija ode u staro gvožđe. Bukvalno u staro gvožđe jer ona to jeste i tamo joj je mesto. A ne u budžetu Srbije.

I ove godine, kao i bezbroj prethodnih, autori budžeta lupali su glavu tražeći način kako da novcem poreskih obveznika još jednom (po ko zna koji put) pokušaju nemoguće – da od starog gvožđa naprave zlatnu koku. Stotine miliona evra, neki kažu više od pola milijarde, straćeno je u Petrohemiju, ne računajući ovogodišnjih 100 miliona koje će Vlada Srbije preuzeti kao dug firme.

Ni ova vlada, kao ni sve prethodne, nije imala ni hrabrosti ni znanja da zatvori i u staro gvožđe proda pančevački petrohemijski kompleks.

Petrohemiju kao beznadežan poslovni slučaj održavaju u životu višak političkog populizma i manjak stručnog znanja o tehnologijama. Takoreći omerta petparačke trivijalnosti koja je u oktobru naterala Privredni sud u Pančevu da obustavi već legendarnu srpsku izmišljotinu UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno lepo upakovan predstečajni postupak) i sudbinu Petrohemije ponovo učini neizvesnom. Nepotrebno neizvesnom.

Zašto je Petrohemija za staro gvožđe?

Zato što to kažu svi tehnološki parametri, a oni nisu ni ideološki ni politički opredeljeni.

Petrohemija je građena inostranim kreditima od 1971. do 1980. godine, a u njene pogone ugrađena je najsavremenija američka tehnologija i oprema. U vreme kad je završavana montaža opreme, američki inženjeri koji su bili zaduženi za nadzor i ugradnju objašnjavali su jugoslovenskim mladim inženjerima-tehnolozima, koji su se spremali da preuzmu upravljanje fabrikom, da tehnologija u petrohemiji zastareva posle 10, a najduže posle 15 godina. “Posle toga bolje je da radnici idu kući i ne dolaze na posao i da primaju plate, ali samo da ne rade jer će troškovi proizvodnje na staroj opremi biti veći od troškova finalnog proizvoda”. To je neumitna poslovna logika a takva je petrohemija, stalno traži nove energetski sve efikasnije tehnologije, koje moraju da se obnavljaju svakih 10 godina.

Rad Petrohemije u vreme sankcija (92-96) bio je potpuno blokiran, postrojenja su konzervirana, a to je predstavljeno kao neverovatan uspeh. U aprilu 99. godine u NATO bombardovanju uništene su Elektroliza i VCM (vinil-hlorid monomera), a PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta koji nikada nisu obnovljeni.

Petrohemija u Pančevu je, dakle – stara, istrošena, neefikasna, energetski neodrživa, nefunkcionalna i ekonomski neisplativa gvožđurija kojoj je, prema proizvodnoj specifikaciji, rok trajanja istekao pre 20 godina. Ne postoji ekonomski perpetuum mobile koji bi joj omogućio da pravi profit, njen sadašnji “uspešan” izvoz subvencionišu srpski poreski obveznici i tako dotiraju strane kupce. A nema ni te šminke kojom se firma može doterati i bar tako prevariti neki investitor/strateški partner.

Petrohemija je “živi” dokaz kako patimo od lažnih mitova i skupih zabluda, sprečavajući sakupljače sekundarnih sirovina da bar oni zarade neku ozbiljnu kintu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.12.2016, 01:26h Predrag Micic (2)

    Ja radim u petrohemijkoj industriji ceo moj radni vek I ovo je provi put da cujem da petrohemijki pogoni zastarevaju za 10+ godina. Moji pogoni u Australiji su stari 40+ godina I plan je da se nastavi sa proizvodnjom dok god firma posluje pozitivno ne usred zastarevanja tehnologije. Cena izgradnje jednog pogona za proizvodnju plastike ide I do milijarde evra u razvijenim zemljama kao sto je Amerika, doduse skoro trecina te sume ako se pogon gradi u Aziji. Niko ne moze da povrati investiciju za tako kratko vreme kao sto clanak tvrdi. Petrohemija ima veoma dobre polimerne pogone, problem za uspesno poslovanje je sirovina u ovom slucaju benzin, vrlo neekonomicna sirovina za dugorocno uspesno poslovanje.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Jedno poređenje Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

    Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

  • Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti

    Ovih dana je za božićnom trpezom neko ispričao sledeću “istinitu legendu”, kažu još od pre Drugog, a možda i Prvog svetskog rata. Prevrne se čamac i pop upadne u reku. Uskomešaše se u čamcu, viču “daj pope ruku, daj pope ruku” – pop ništa.

  • Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu

    Ovih dana nekoliko vesti je izazvalo i interesovanje, i iznenađenje, i nelagodu... i naravno mnoštvo komentara. Naime, jedan mladi čovek, koji je još na uslovnoj kazni, postao je savetnik “za šta god” u Vladi Srbije.

  • Dimitrije Boarov: Brigu na veselje Dimitrije Boarov: Brigu na veselje

    Preživesmo i 2016. godinu. Pošto smatram da je uoči novogodišnjeg 2017. veselja neumesno razmatrati procente i stope rasta, kamate i kredite, budžete i pronevere, već treba “udariti brigu na veselje”, ovde ću se pozabaviti nekim “ideološkim gibanjima” u našoj javnosti, koja su, zbog svoje patetične karikaturalnosti, baš zgodna za praskave dane slobodarskih vatrometa i varljive nade da će sutra biti bolje, “kad pravda pobedi svetski i domaći neoliberalizam”.

  • Vladimir Gligorov: Neoiliberalizam Vladimir Gligorov: Neoiliberalizam

    Ili, na srpskom, radikalno nazadnjaštvo. Reč mi je potrebna kao suprotnost neoliberalizmu. Šta bi bio neoiliberalizam?

  • Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje

    Sve se zna sem zašto je izbila strujna afera sa računima i kako je izvedena operacija njihovog naduvavanja?

  • Julijana Mojsilović: Demokratski populizam Julijana Mojsilović: Demokratski populizam

    “Najbolji argument protiv demokratije je petominutni razgovor s prosečnim glasačem”, rekao je Vinston Čerčil.

Preporuke prijatelja
Sajam turizma
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side