07.12.2016 Beograd

Miša Brkić: Staro gvožđe

Miša Brkić: Staro gvožđe
Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...

Vreme je da pančevačka Petrohemija ode u staro gvožđe. Bukvalno u staro gvožđe jer ona to jeste i tamo joj je mesto. A ne u budžetu Srbije.

I ove godine, kao i bezbroj prethodnih, autori budžeta lupali su glavu tražeći način kako da novcem poreskih obveznika još jednom (po ko zna koji put) pokušaju nemoguće – da od starog gvožđa naprave zlatnu koku. Stotine miliona evra, neki kažu više od pola milijarde, straćeno je u Petrohemiju, ne računajući ovogodišnjih 100 miliona koje će Vlada Srbije preuzeti kao dug firme.

Ni ova vlada, kao ni sve prethodne, nije imala ni hrabrosti ni znanja da zatvori i u staro gvožđe proda pančevački petrohemijski kompleks.

Petrohemiju kao beznadežan poslovni slučaj održavaju u životu višak političkog populizma i manjak stručnog znanja o tehnologijama. Takoreći omerta petparačke trivijalnosti koja je u oktobru naterala Privredni sud u Pančevu da obustavi već legendarnu srpsku izmišljotinu UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno lepo upakovan predstečajni postupak) i sudbinu Petrohemije ponovo učini neizvesnom. Nepotrebno neizvesnom.

Zašto je Petrohemija za staro gvožđe?

Zato što to kažu svi tehnološki parametri, a oni nisu ni ideološki ni politički opredeljeni.

Petrohemija je građena inostranim kreditima od 1971. do 1980. godine, a u njene pogone ugrađena je najsavremenija američka tehnologija i oprema. U vreme kad je završavana montaža opreme, američki inženjeri koji su bili zaduženi za nadzor i ugradnju objašnjavali su jugoslovenskim mladim inženjerima-tehnolozima, koji su se spremali da preuzmu upravljanje fabrikom, da tehnologija u petrohemiji zastareva posle 10, a najduže posle 15 godina. “Posle toga bolje je da radnici idu kući i ne dolaze na posao i da primaju plate, ali samo da ne rade jer će troškovi proizvodnje na staroj opremi biti veći od troškova finalnog proizvoda”. To je neumitna poslovna logika a takva je petrohemija, stalno traži nove energetski sve efikasnije tehnologije, koje moraju da se obnavljaju svakih 10 godina.

Rad Petrohemije u vreme sankcija (92-96) bio je potpuno blokiran, postrojenja su konzervirana, a to je predstavljeno kao neverovatan uspeh. U aprilu 99. godine u NATO bombardovanju uništene su Elektroliza i VCM (vinil-hlorid monomera), a PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta koji nikada nisu obnovljeni.

Petrohemija u Pančevu je, dakle – stara, istrošena, neefikasna, energetski neodrživa, nefunkcionalna i ekonomski neisplativa gvožđurija kojoj je, prema proizvodnoj specifikaciji, rok trajanja istekao pre 20 godina. Ne postoji ekonomski perpetuum mobile koji bi joj omogućio da pravi profit, njen sadašnji “uspešan” izvoz subvencionišu srpski poreski obveznici i tako dotiraju strane kupce. A nema ni te šminke kojom se firma može doterati i bar tako prevariti neki investitor/strateški partner.

Petrohemija je “živi” dokaz kako patimo od lažnih mitova i skupih zabluda, sprečavajući sakupljače sekundarnih sirovina da bar oni zarade neku ozbiljnu kintu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.12.2016, 01:26h Predrag Micic (2)

    Ja radim u petrohemijkoj industriji ceo moj radni vek I ovo je provi put da cujem da petrohemijki pogoni zastarevaju za 10+ godina. Moji pogoni u Australiji su stari 40+ godina I plan je da se nastavi sa proizvodnjom dok god firma posluje pozitivno ne usred zastarevanja tehnologije. Cena izgradnje jednog pogona za proizvodnju plastike ide I do milijarde evra u razvijenim zemljama kao sto je Amerika, doduse skoro trecina te sume ako se pogon gradi u Aziji. Niko ne moze da povrati investiciju za tako kratko vreme kao sto clanak tvrdi. Petrohemija ima veoma dobre polimerne pogone, problem za uspesno poslovanje je sirovina u ovom slucaju benzin, vrlo neekonomicna sirovina za dugorocno uspesno poslovanje.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw