07.12.2016 Beograd

Miša Brkić: Staro gvožđe

Miša Brkić: Staro gvožđe
Vreme je da se manemo zabluda, da se prekine zavera ćutanja, da se odustane od populističke bolećivosti, da stručnjaci najzad kažu istinu, da prestanemo da bacamo novac...

Vreme je da pančevačka Petrohemija ode u staro gvožđe. Bukvalno u staro gvožđe jer ona to jeste i tamo joj je mesto. A ne u budžetu Srbije.

I ove godine, kao i bezbroj prethodnih, autori budžeta lupali su glavu tražeći način kako da novcem poreskih obveznika još jednom (po ko zna koji put) pokušaju nemoguće – da od starog gvožđa naprave zlatnu koku. Stotine miliona evra, neki kažu više od pola milijarde, straćeno je u Petrohemiju, ne računajući ovogodišnjih 100 miliona koje će Vlada Srbije preuzeti kao dug firme.

Ni ova vlada, kao ni sve prethodne, nije imala ni hrabrosti ni znanja da zatvori i u staro gvožđe proda pančevački petrohemijski kompleks.

Petrohemiju kao beznadežan poslovni slučaj održavaju u životu višak političkog populizma i manjak stručnog znanja o tehnologijama. Takoreći omerta petparačke trivijalnosti koja je u oktobru naterala Privredni sud u Pančevu da obustavi već legendarnu srpsku izmišljotinu UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije, odnosno lepo upakovan predstečajni postupak) i sudbinu Petrohemije ponovo učini neizvesnom. Nepotrebno neizvesnom.

Zašto je Petrohemija za staro gvožđe?

Zato što to kažu svi tehnološki parametri, a oni nisu ni ideološki ni politički opredeljeni.

Petrohemija je građena inostranim kreditima od 1971. do 1980. godine, a u njene pogone ugrađena je najsavremenija američka tehnologija i oprema. U vreme kad je završavana montaža opreme, američki inženjeri koji su bili zaduženi za nadzor i ugradnju objašnjavali su jugoslovenskim mladim inženjerima-tehnolozima, koji su se spremali da preuzmu upravljanje fabrikom, da tehnologija u petrohemiji zastareva posle 10, a najduže posle 15 godina. “Posle toga bolje je da radnici idu kući i ne dolaze na posao i da primaju plate, ali samo da ne rade jer će troškovi proizvodnje na staroj opremi biti veći od troškova finalnog proizvoda”. To je neumitna poslovna logika a takva je petrohemija, stalno traži nove energetski sve efikasnije tehnologije, koje moraju da se obnavljaju svakih 10 godina.

Rad Petrohemije u vreme sankcija (92-96) bio je potpuno blokiran, postrojenja su konzervirana, a to je predstavljeno kao neverovatan uspeh. U aprilu 99. godine u NATO bombardovanju uništene su Elektroliza i VCM (vinil-hlorid monomera), a PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta koji nikada nisu obnovljeni.

Petrohemija u Pančevu je, dakle – stara, istrošena, neefikasna, energetski neodrživa, nefunkcionalna i ekonomski neisplativa gvožđurija kojoj je, prema proizvodnoj specifikaciji, rok trajanja istekao pre 20 godina. Ne postoji ekonomski perpetuum mobile koji bi joj omogućio da pravi profit, njen sadašnji “uspešan” izvoz subvencionišu srpski poreski obveznici i tako dotiraju strane kupce. A nema ni te šminke kojom se firma može doterati i bar tako prevariti neki investitor/strateški partner.

Petrohemija je “živi” dokaz kako patimo od lažnih mitova i skupih zabluda, sprečavajući sakupljače sekundarnih sirovina da bar oni zarade neku ozbiljnu kintu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.12.2016, 01:26h Predrag Micic (2)

    Ja radim u petrohemijkoj industriji ceo moj radni vek I ovo je provi put da cujem da petrohemijki pogoni zastarevaju za 10+ godina. Moji pogoni u Australiji su stari 40+ godina I plan je da se nastavi sa proizvodnjom dok god firma posluje pozitivno ne usred zastarevanja tehnologije. Cena izgradnje jednog pogona za proizvodnju plastike ide I do milijarde evra u razvijenim zemljama kao sto je Amerika, doduse skoro trecina te sume ako se pogon gradi u Aziji. Niko ne moze da povrati investiciju za tako kratko vreme kao sto clanak tvrdi. Petrohemija ima veoma dobre polimerne pogone, problem za uspesno poslovanje je sirovina u ovom slucaju benzin, vrlo neekonomicna sirovina za dugorocno uspesno poslovanje.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side