16.10.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Vučić i njegova braća

Mijat Lakićević: Vučić i njegova braća
S kim si, onakav si – kaže naš narod. Ko su najbolji Vučićevi drugovi? U regionu – Orban i Erdogan; u svetu – Putin i Si Đinping. Sve diktator do diktatora, makar u pokušaju, poput ovog Orbana.

 

Mada se i njihova moć kruni. Doduše, na (dalekom) istoku to mu dođe više kao kamičak u cipeli, ali i žulj ume da stvara nesnosne bolove.

Vučićev favorit No 1 kineski predsednik ne zna gde će pre. Na jug, gde Hongkong diže revoluciju jer neće pod kinesku jurisdikciju, ili na sever u provinciju Sinđang, gde su Ujguri podvrgnuti pravoj pravcatoj torturi.

Putin pak ima problem u centru, u Moskvi, čiji su zatvori odavno pretesni da prime sve političke i druge protivnike hazjajinovog režima.

Što bliže Srbiji, to gore stoje Vučićevi prijatelji. Pre nekoliko meseci, u maju, Redžep Tajip Erdogan izgubio je Carigrad, pošto je prethodno izjavio: "Ko vlada Istambulom, taj vlada Turskom."

Još pre bi se moglo reći – ko vlada Budimpeštom, vlada Mađarskom. A evo, pre neki dan, u nedelju 13. oktobra Viktor Orban je na lokalnim izborima izgubio glavni grad. Pobedio je Gergelji Karačonji, proevropski nezavisni kandidat, čije bi se prezime moglo prevesti kao – Božić.

"Uvešćemo grad iz 20. u 21. vek, Budimpešta će biti zelena i slobodna. I vratićemo je u Evropu”, rekao je nakon proglašenja rezultata Karačonji, koji je sam svoju pobedu uporedio s pobedom Ekrema Imamoglua u Istanbulu. Analitičari su pak naglasili da je pobeda 44-godišnjeg politikologa veliki udarac Orbanovoj "agresivnoj iliberalnoj" populističkoj vladavini. Odnosno, sa druge strane, snažan podstrek proevropskim, liberalnim snagama u regionu.

S tim u vezi, da se ne zaboravi, onaj tenk ispred stadiona Crvene zvezde nije ni maketa ni maskota nego slabo maskirana politika. Doduše, izbijeni su joj zubi, tj. povađeno mu je oružje, ali ima mnogo onih koji snevaju o povratku u bojevo stanje. Uostalom, zar nije sam Terzić na Jarinju izjavio da je Zvezda Srbija i da zbog toga kosovske vlasti nisu htele da ih puste na svoju teritoriju. Ovdašnji zvaničnici optuživali su“Prištinu” za politizaciju, a onda sami, svojim rečima potvrđivali da tu uopšte nije reč o sportu nego o politici.

Kad smo već kod teritorija, još jedna granica je ostala zatvorena za krezube srpske tenkiste. Ona crnogorska. Kako je došlo do toga da se Zvezda odrekne genija, a postavi idiota, valjda će jednom neko objasniti. Naravno, zvezdašima. Slavni klub nije niže pao. A preostalom građanstvu jedino ostaje da se nada da Zvezda ipak nije Srbija.

Kad smo već kod oružja, šta mislite kako Vučić gleda na to što se Stefanović bogati. Ne mislim Aleksandar nego Andrej. I ne samo Stefanović nego i onaj Petrović, pa Veselinović, pa Vesić... Teško je poverovati da vučići mirno gledaju kako im hijene odnose lovinu ispred nosa.

Neko bi rekao: pao Istanbul, pala Budimpešta, neka se pripremi Beograd.

Mada, iskreno, taj ćemo film malo teže gledati. Jeste da je tamo pobedio Božić, ali ne kaže narod ovde zaludu: nije svaki dan Badnji dan. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side