20.03.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Tempo

Mijat Lakićević: Tempo
Jasno je da upad u RTS nije prihvatljiv kao način političkog delovanja i da je bio kontraproduktivan za opoziciju.

Ali, samo kratkoročno, tj. taktički gledano. Strateški bi se taj potez mogao shvatiti kao žrtva figure da bi se dobilo na tempu. I zaista – to se i desilo. Opozicija je odjednom iz pasive benevolentnih šetača prešla u ofanzivu. Ona sad ima aktivnu poziciju i u prilici je da prva povlači poteze, dok je vlast prinuđena na reaktivno delovanje. Koje je takvo da izaziva još veće nezadovoljstvo.

Naravno, takva situacija neće trajati unedogled i na opoziciji je da iskoristi ovaj “momentum”. Prvo, tako što će formalno preuzeti vođstvo, tj. organizaciju i artikulaciju protesta. To znači da više ne sme biti “rekvizita” poput vešala, fantomki i motorki, kao ni parola “idite na Kosovo” i slično. Drugo, mora da napravi plan budućih akcija, naravno fleksibilan. Što je posebno važno, taj plan treba da obuhvati i unutrašnjost Srbije.

Opoziciju dosadašnje greške nisu skupo koštale pre svega iz jednog razloga. Koliko god, naime, ona svojim potezima odbijala demonstrante, toliko su Vučićevi mediji svojom besomučnom propagandom građane ponovo vraćali na ulicu. U tom smislu Mitrović i Vučićević najveća su podrška Đilasu i Jeremiću. S lažnim vestima isto je kao s lošim novcem – što ih više emitujete, to su bezvredniji.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac u jednom trenutku je rekao, parafraziramo, kako Vučić ne razume ulogu u kojoj se nalazi, tj. ne razume da je on predsednik svih građana. Ova Lutovčeva tvrdnja na prvi pogled deluje naivno, ali, sa druge strane, Vučićevi javni nastupi pokazuju da on to stvarno ne razume. Jer, sa drugačijom retorikom njegovi postupci ne bi bili toliko iritantni.

Recimo, kada kaže da će saslušati građane, ali da neće da razgovara s liderima opozicije, Vučić “zaboravlja” da to niko od njega i ne traži. On uporno sebe pokušava da instalira kao jedinu instancu kojoj se u Srbiji vredi obratiti. Pa ko s njim razgovara, taj može da računa da je uspeo u životu. A radi se o tome da s Vučićem niko ne treba da razgovara da bi Srbija funkcionisala. U stvari, u uspešnim zemljama to je osnovno pravilo: postoje ustanove, i one rade. Ne mora čak ni 24 sata dnevno, dovoljno je od devet do pet.

Radio-televizija Srbije jedna je od institucija koje ne rade. Stalnim, potpuno neosnovanim napadima zbog navodno neobjektivne uređivačke politike, tim u suštini providnim manevrom, Vučić je uspeo da “mic po mic” načisto skuva RTS, kao onu žabu u loncu.

Obraćajući se javnosti, direktor “javnog medijskog servisa” izvinio se svojim radnicima što im država i on lično nisu obezbedili uslove za normalan rad. I bio je u pravu. Ali ne toliko zbog onoga što se dešavalo te subotnje večeri 16. marta nego zbog nedelja i meseci pre toga. Ne da RTS nije bio pri vrhu profesionalnih standarda, kako je neko blagoglagoljio, nego je bio pri samom dnu. Od servisa svih građana pretvorio se u servis jednog čoveka.

Isto važi za Skupštinu, Tužilaštvo, sudstvo, Agenciju za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Narodnu banku...

Čovek koji se stvarno ne boji, nema potrebe da to stalno ističe, kao što radi Vučić. A ima i ona izreka: ko o čemu, one o poštenju.

Traži se, dakle, sloboda govora i ugovora, zbora i izbora. U ime tog cilja, i tog prava, demonstrira stotine hiljada građana Srbije. To je preduslov za konstituisanje i države i politike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side