04.10.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Srpski Olimp, 5. oktobar

Mijat Lakićević: Srpski Olimp, 5. oktobar
Šta je nama 5. oktobar?

To pitanje, kako se od samog događaja odmičemo, postaje sve aktuelnije. Naročito sada kada je on pod dvostrukom paljbom. S jedne strane, kad nosioci vlasti pokušavaju na svaki način da ga diskredituju i “stigmatizuju”, a sa druge, kada učesnici tog velikog prevrata, razočarani kasnijim zbivanjima, zaboravljaju njegovu suštinu.

To je bio “skok u carstvo slobode”. Povratak u svet. Liberalizacija i globalizacija, drugim rečima. I bukvalno i simbolično. Ne zaboravimo, Srbija je (kao SR Jugoslavija) posle 5. oktobra ponovo primljena u “svetsku zajednicu naroda”, tj. u Organizaciju ujedinjenih nacija. Sa drugog, unutrašnjeg aspekta, to je bio kraj jednog užasnog, zločinačkog režima.

Režima koji je kulminaciju doživeo krajem devedesetih, ali čije je etabliranje započelo događajem čija godišnjica igrom slučaja takođe pada ovih dana i čemu je u proteklih nekoliko sedmica posvećeno mnogo pažnje – čuvenom 8. sednicom CK SK Srbije.

Nije 8. sednica bila unutarpartijski obračun u kojem je pobedila “konzervativna struja”, kao što se u tim “reminiscencijama” uglavnom govorilo. To jest, nije bila pre svega to. Osma sednica je bila “vrh ledenog brega”, paradigma podele, tj. sukoba koji je zahvatio celu Srbiju, od vrha do dna, u kojem je, kao u Partiji, na svakom “frontu” – u Srpskoj akademiji nauka, u Udruženju književnika, na Beogradskom univerzitetu, u medijima, na kraju i u narodu, pobedila konzervativna, socijal-nacionalistička struja. Ta i takva Srbija bila je većinska, dominirajuća. Ona drugačija Srbija bila je baš to – Druga Srbija.

Da je ta podela bila samo “unutarpartijska”, ona bi izgubila značaj sa gubitkom značaja te partije. Partija je nestala, ali je podela ostala.

Danas je, međutim, vododelnica malo drugačija. I ide linijom Evropske unije. S jedne strane su pobornici, sa druge protivnici. Samo što ta linija više nije tako jasna kao pre dve-tri decenije. To jest, mora da se razgrne proevropska, pogotovo oficijelna, retorika i pogleda šta iza nje stoji; a kad se pogleda ima šta i da se vidi – tačnije, često nema šta da se vidi, od evropskih vrednosti ni traga ni glasa. Sa druge strane, biti protiv EU zato što je takva kakva je, tj. “podržava Vučića”, znači ponašati se poput onog popa koji se naljutio na selo pa sebi odsekao onu stvar. Uz sve mane EU – kao, uzgred, da je Srbija bez mana pa smo mi našli da manišemo – za Srbiju nema bolje alternative.

Da parafraziramo onu narodnu izreku za teška vremena: Unija nas je održala, njojzi hvala. Naime, pitanje je šta bi bilo ne od “srpske oktobarske revolucije” nego od Srbije da nije bilo tržišta Evropske unije koje se otvorilo za naše proizvode. Naime, od 2001. do prošle godine ukupan izvoz Srbije porastao je nešto manje od sedam puta (sa 1,9 na 13,4 milijardi evra), pri čemu je izvoz u EU porastao 10 puta (sa 0,9 na 8,9 milijardi evra) a u “ostatak sveta” 4,5 puta (sa jedne na 4,5 milijardi evra). Naročito je veliki značaj EU bio u prevladavanju svetske ekonomske krize. U razdoblju 2008-2016. izvoz Srbije u EU više je nego udvostručen (porastao je 120 odsto), dok je izvoz na ostala tržišta porastao svega jednu trećinu (35 odsto). Sve u svemu, Evropska unija je motor razvoja Srbije.

Naravno, to ne važi samo za privredni razvoj nego i za svaki drugi, uključujući, na vrhu, i kulturni. Jer, kao što smo videli ovih dana na Bitefu, danas se i Olimp nalazi u Briselu.

Peti oktobar je, dakle, srpski Olimp. Koji, da sve ne bude samo metafora, u sebi sadrži i istinski tragičan element u ubistvu njegovog glavnog kreatora, filozofa Zorana Đinđića.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side