06.12.2017 Beograd

Mijat Lakićević: SNS i KPK

Mijat Lakićević: SNS i KPK
Dakle, ovako.

“Odnosi dve partije, države i naroda tradicionalno su bliski i prijateljski i neraskidivo povezani istim vrednostima i pogledima na svet”. To je Srpska napredna stranka izdvojila kao najvažnije iz saopštenja izdatog nakon sastanka njenog potpredsednika Marka Đurića i Šen Bejli, pomoćnice ministra za međunarodne odnose Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Do sastanka “na visokom nivou” došlo je, ako neko slučajno ne zna, tokom velike (tri dana, 200 partija, 600 učesnika)konferencije “Komunistička partija Kine u dijalogu sa svetskim političkim partijama”, održane poslednjih dana novembra i prvih dana decembra u Pekingu.

Ta vest, međutim, nije izazvala praktično nikakvu pažnju javnosti. U stvari, činilo se, najpre, da je to saopštenje posledica nedovoljne diplomatske veštine mlađanog Đurića, a zatim i da je njegovo prenošenje rezultat sličnog političkog iskustva pi-ar službe SNS-a. Jer, govoriti o poklapanju “vrednosti i pogleda” između jedne demokratske zemlje koja teži da se priključi Evropskoj uniji i njenom konceptu pravne države, za šta se makar deklarativno opredelila Srbija, sa jedne strane, i jednopartijske diktature u kojoj se ne poštuju osnovne ljudske slobode i prava, gde je i internet pod strogom kontrolom Ce-Ka, što i formalno i stvarno jeste slučaj sa Kinom, sa druge strane, tako je teški diletantizam da se prosto čini neverovatnim. I predstavlja, zapravo, svojevrsno podsmevanje građanima Srbije (uzgred, i proklamovanoj partijskoj politici SNS-a, ali to je već njihov unutrašnji problem). Tako da se čovek nadao da je sve to jedna omaška, gruba i ispod svih profesionalnih standarda, ali ipak samo omaška. I da će to na neki način, makar posredno, biti demantovano, tj. da će od tog saopštenja biti napravljen neki otklon.

“Kad ono, međutim”, umesto demantija stiže potvrda. Marko Đurić, valjda po uzoru na šefa, nije bio lenj nego je dao intervju za kineski državni list Gvanming dejli, a nisu bili lenji ni partijski pi-arovci nego su, pretpostavljamo najvažnije, delove tog intervjua iz daleke Kine preneli do Srbije. Već naslov – “Druge partije treba da uče na primeru KPK” – ukazuje na suštinu Đurićeve poruke, koja se malo dalje prenosi “integralno”. Dakle, “zemlja može da se brzo razvija samo sa snažnom partijom. Istorija Srbije je takođe pokazala da snažna vodeća stranka zaista može da učini nešto za javnost. Put KPK pokazao se ispravnim za kineski narod, a taj put mogao bi da bude primer za učenje drugim strankama koje žele da postignu razvoj i pritom ostanu nezavisne", citira kineski list Đurićeve reči.

Obraćajući se učesnicima pomenute konferencije, kineski predsednik Si Đinping – koji već postaje polubožanstvo, poput Mao Cedunga – posebno je naglasio da Kina “neće izvoziti svoja rešenja i svoju politiku”. Jedan poznavalac međunarodnih odnosa to je prokomentarisao rečima: bolje da to nije rekao, sad znam da hoće.

Sudeći po najvišim funkcionerima ovde vladajuće partije, međutim, Đinping je svoj model Srbiji već “prodao”. Tačnije – Srpskoj naprednoj stranci, koja bi ga rado kopirala samo kad bi mogla. Da li će moći, videćemo, ali da vredno radi da to postigne – to stvarno niko ne može da joj ospori.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw