12.04.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Siromaštvo

Mijat Lakićević: Siromaštvo
Dok jedne novine konstatuju kako smo toliko osiromašili da i hleba jedemo manje nego ranije, druge, isto tako ugledne, upozoravaju da smo toliko siromašni da hleba jedemo najviše u Evropi.

Treći ističu (podatak Republičkog zavoda za statistiku) da je stopa siromaštva u Srbiji prošle godine iznosila 25 odsto. A nije. Toliko iznosi stopa rizika od siromaštva, odnosno toliki procenat stanovništva u Srbiji ima prihode manje od 60 odsto medijane nacionalnog dohotka (šta je medijana, objasnićemo malo kasnije).

Stopu siromaštva ili, kako se često kaže, stopu apsolutnog siromaštva, statistički zavod, otkad je pre nekoliko godina prešao na evropsku metodologiju (koja meri samo rizik od siromaštva) više uopšte ne meri. Prema poslednjim merenjima stope siromaštva, koja je 2015. godine uradio Boško Mijatović, ona je 2014. iznosila 8,9 odsto. Drugim rečima, toliki je bio procenat siromašnih u odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije. U apsolutnom iznosu, to znači da je ispod linije siromaštva, tj. sa prihodom manjim od 11.340 dinara (po “ekvivalentnom odraslom”) u Srbiji te godine živelo oko 630.000 ljudi.

Najniža stopa siromaštva u Srbiji zabeležena je 2008. kada je, nakon neprekidnog pada od 2002. godine (14 odsto), iznosila ne manje od pet odsto, kako u nedavnom članku tvrdi sociolog Slobodan Cvejić, nego 6,1 odsto. Drugim rečima, ispod linije siromaštva od 7.041 dinar živelo je 470.000 ljudi. Nakon toga siromaštvo počinje da raste.

Stopa rizika od siromaštva pak, da ponovimo ipak, predstavlja udeo lica čiji je dohodak niži od 60 odsto medijane nacionalnog dohotka, tj. ispod linije relativnog siromaštva. A medijana nacionalnog dohotka je dohodak od kojeg jedna polovina stanovništva ima manji, a druga veći dohodak i ona je, prema računici RZS, za prošlu godinu iznosila 15.416 dinara. Zato stopa rizika od siromaštva, kako kaže Gordana Matković, ne meri siromaštvo već nizak dohodak, odnosno nejednakost jer u razvijenim zemljama, tj. onima sa visokim prihodima, ni oni ispod medijane ne moraju biti siromašni.

No, kad smo već kod nejednakosti, njen najbolji pokazatelj je džini (neko piše i đini) koeficijent (koji nejednakost meri od nula do jedan) ili jednostavno džini (koji nejednakost meri od nula do 100). Prvi broj znači potpunu jednakost, tj. da svi imaju isto, a drugi da sve pripada jednoj jedinoj osobi. Ovde ćemo, zbog veće “plastičnosti”, kao izraz nejednakosti koristiti džini. Elem, ako se meri po zvanično prijavljenom dohotku, džini u Srbiji iznosi 38 poena. Ali, ako se nejednakost računa prema potrošnji, što je za zemlje poput Srbije – gde su visoke doznake, velika siva ekonomija i značajna proizvodnja za sopstvene potrebe – znatno realnije, onda nejednakost pada na 26 džinija. To znači da u Srbiji zapravo vlada popriličan egalitarizam. Jer, recimo, prema podacima koje iznosi Branko Milanović, nejednakost je osetno viša u razvijenim zemljama zapadne Evrope, gde iznosi oko 35 džinija.

Zanimljivo, nejednakost je u Srbiji tačno onolika koliko je iznosila u Kini pre četrdesetak godina, kada je “najmnogoljudnija zemlja sveta” odlučila da se mane socijalizma. Tada je, naime, nejednakost u Kini bila 25 džinija, a danas je veća nego u Americi (45) i iznosi oko 50 džinija. Ali u međuvremenu, iako je ne tako davno duboko zaostajala, Kina je danas po prosečnom nacionalnom dohotku sustigla najsiromašnije zemlje Evropske unije Bugarsku i Rumuniju.

A Srbiju?

Srbiju je već prestigla.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side