Mijat Lakićević: Šest milijardi
05.11.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Šest milijardi

Mijat Lakićević: Šest milijardi
Šest milijardi. Evra, razume se. Toliko je Srbiji dodatnih para potrebno naredne godine. Četiri milijarde za vraćanje glavnice stranog duga i dve milijarde za pokriće budžetskog deficita. Kamata se, ako nekoga zanima, plaća iz budžeta, pa je obuhvaćena budžetskim deficitom. Šest milijardi evra – to je gotovo petina bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Šest, nije milijardi nego procenata, iznosi pad industrijske proizvodnje za devet meseci ove godine, objavio je Zavod za statistiku. Nije šest, nego 16 odsto bio pad industrijske proizvodnje u septembru (u odnosu na isti mesec 2013. godine).

Dug raste, proizvodnja pada – to su dve ključne karakteristike makroekonomske slike Srbije danas. Zato i nije za neku hvalu iako premijer Vučić slavodobitno iznosi podatak o budžetskom suficitu u oktobru od 300 miliona dinara. Pogotovo kad se ukupni državni deficit za celu 2013. procenjuje na 300 milijardi dinara. Uzgred, taj suficit je takođe pre svega posledica činjenice da preduzetnici PDV plaćaju tromesečno, pa su januar, april, jul i oktobar meseci sa povećanim poreskim prihodima. I čestom pojavom viška u državnoj kasi.

Da bi, dakle, da se vratimo na našu priču, Srbija preživela iduću godinu, tj. da ne bi bankrotirala, potrebno je da negde nađe pomenutih šest milijardi. Evra, da ne bude zabune.

Zato je Vlada odlučila – kako je ministar finansija Vujović rekao u Londonu – da „emituje“ evroobveznice, tj. da se zaduži za dve milijarde evra. I, evo da pohvalimo Vladu, to nije loša odluka. Staro finansijsko pravilo kaže „ne zadužuješ se kad ti treba, nego kad možeš“. Ovo je nesumnjivo dobar trenutak za pozajmljivanje, jer su kamate na svetskom tržištu niske i svi prognoziraju da će uskoro početi da rastu. Ali, naša ekonomska situacija, sa dve pomenute glavne karakteristike, nije nešto što će privući strane investitore. Pri tome ovde ne mislimo prvenstveno na ulagače u zemlju, tj. privredu, nego na ulagače u hartije, tj. kupce pomenutih evroobveznica.

Zato nam je i potreban MMF. Da kupcima naših obveznica, drugim rečima našim kreditorima, ulije sigurnost da ćemo mi svoj dug moći da vratimo. MMF na neki način treba da garantuje za Srbiju.

Ali, ovo ne može da reši osnovni problem Srbije – da ona postane dugoročno stabilna, tj. samoodrživa ekonomija. Što u krajnjoj liniji znači i država.

Za to su nam potrebni oni prvi investitori. To jest, oni koji će ulagati u proizvodnju neke druge robe, a ne dužničkih hartija. Da bi se njih privuklo, potrebna je dobra proizvodna, tj. privredna klima. A prema studiji Svetske banke Duing biznis, koja meri lakoću poslovanja u pojedinim zemljama, Srbija je zabeležila pad od čak 14 mesta. Sa 77. pala je na 91. poziciju. I – najgora je u regionu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 6.11.2014, 15:26h O proizvodnji se staraju samo dokazani unistitelji (5)

    Clan GO SPS koji je unistio Ateks a zatim i Dunav osiguranje je po vidjenju Zarka Obradovica SPS kadrovika prebacen u Privrednu Komoru da se stara o privredi cele Srbije. Smenjen u Dunavu a dobio celu privredu. Tako se to radi. Obradovic smnjen u Vladi i na Megatrendu a dobio celu stranku da kadrovira.

  • 6.11.2014, 14:55h Uzrok i posledica (4)

    Koliki ce uticaj strucni ljudi imati u dovodjenju investitora uvek ce zavisiti od politicara. Recimo mi imamo sada na vlasti ljude zbog kojih su najzdravije investicije bezale od Srbije cetvrt veka, kada je para bilo na svetskom trzistu mnogo vise. A sada npr. kadrovik SPS je Zarko Obradovic. I sada zamislimo kakve kadrove moze da prihvati Zarko Obradovic u SPS da komuniciraju sa nekim o bilo kakvoj proizvodnji i sl. Pritom taj isti Zarko Obradovic je smenjen sa mesta ministra u rekonstrukciji formalno Daciceve a sustinski Vuciceve Vlade zbog afere sa testovima i nezakonitog proteziranja Megatrenda gde je sukobu interesa primao novac a isti omogucavao iz budzeta svom maticnom poslodavcu. Kada takvi budu bili na robiji mozda ce njihovi naslednici ne samo smeti nego i hteti da razmisljaju o pravoj proizvodnji, a ne dovodjenju nekih investitora koji dolaze samo zbog nizih ekoloskih i standarda kvaliteta u Srbiji.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side