25.07.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

Mijat Lakićević: Savez za izolaciju
Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

Eto na šta je spala velika Rusija i njen predsednik Putin. O čijoj se državničkoj umešnosti inače ovde ispredaju prave bajke, a on se, eto, ponaša kao neka srednjoškolska tužibaba koja se razrednom žali na osnovce.

Koliko je Vladimira Vladimiroviča pogodilo “istorijsko ne” Crne Gore, odnosno, sa druge strane, dubinu “involviranosti” Rusije u zbivanja na Balkanu, najbolje pokazuje (diplomatski) sukob sa Grčkom. Tamo je dvoje ruskih “diplomata” proterano zbog pokušaja Moskve da spreči potpisivanje mirovnog sporazuma s Makedonijom. Kao što je prethodno, pre oko godinu dana, u toj istoj (Severnoj) Makedoniji pokušala da onemogući mirnu primopredaju vlasti i dolazak legalno izabranog proevropski orijentisanog Zorana Zaeva. I kao što je, treba li podsećati, još godinu dana ranije to isto pokušala u Crnoj Gori, ne prezajući čak ni od ubistava, srećom samo u pokušaju. Što nas “igrom asocijacija” dovodi do Srbije, s Kosovom, razume se.

Posle svega, dakle, Vladimiru Vladimiroviču je kao “uzdanica” ostao još samo Beograd. U kojem se kao novi ruski čovek sve više eksponira Vuk Jeremić. Naravno – u ideološkom smislu. U drugo ne ulazimo. Izjave koje je u poslednje vreme davao jedan od lidera Saveza za Srbiju (takođe još uvek u pokušaju) predstavljaju praktično zaokružen politički program koji, međutim, kao da je pisan u Kremlju. Toliko je usaglašen sa ruskim interesima. Što se možda manje vidi po onome što u programu piše, a više po onome čega u programu nema. A nema – jednom rečju – Evrope.

No, ako se malo prelista Jeremićeva politička biografija, videće se da to i nije neko iznenađenje. Još kao diplomatski junoša on je, recimo, samostalno i bez ikakvih konsultacija sa Vladom odlučio – praktično “uz nos” Evropskoj uniji – da niko iz Srbije ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir, koju je te 2010. godine dobio kineski disident Liu Sjaobo. Pa je posle zgražavanja u Briselu ipak u poslednji čas specijalnim avionom u Oslo odleteo Saša Janković. Ili, drugi detalj, kampanju za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija vodio je, opet uprkos evropskom stavu, tj. kandidatu (Dalijus Čekuolis iz Litvanije – kome je, uzgred, Srbija prvo dala podršku, pa je posle otkazala, što je posebna politička bruka), ali zato uz nesebičnu podršku Rusije. EAU umesto EU, Evroazijska umesto Evropske unije, to je političko “vjeruju” Vuka Jeremića.

Zato bi se Jeremić mogao nazvati Putinovim “trojanskim konjem” u Srbiji. Ne, naravno, okrenutog protiv aktuelne vlasti, tj. Vučića jer njemu, Vučiću, to zapravo i odgovara. Nacionalizam je teren na kojem njega niko ne može pobediti, ma koliko se kao alternativa nudio neki tzv. građanski, prosvećeni, salonski, kako god. Jeremić može da razori i pohara samo ovu ionako sa svih strana (doduše, više sopstvenim zidinama) opkoljenu opoziciju.

Misliti da se bez ili čak nasuprot Evropi može rešiti ijedan ključni problem u Srbiji, može da vodi samo u izolaciju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side