23.05.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije
Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je Kao da Kosovo, sudeći bar prema zvaničnim izjavama njenih najviših predstavnika, nije ključno i za Srbiju. Ali ko još od Vulina očekuje išta logično. Što se ipak ne može reći za premijerku.

Pa se ona u nastavku svoje izjave potrudila da definiše tu “državnu politiku”, rekavši: “naš strateški cilj je Evropska unija”. Iz čega, za to ne treba mnogo pameti, sledi da je politika koju Vulin zagovara – antievropska.

Nije, međutim, Vulin jedini koji se ističe antievropskim izjavama. Štaviše, u tome prednjači ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, “a za njim kaska” programski i deklarativno antievropski opredeljeni Nenad Popović.

Ono što ovde nije logično, to je što premijerka Brnabić toleriše tu antievropsku politiku u Vladi. Naime, pre više od dva meseca Ana je rekla da je “rekonstrukcija Vlade neophodna da bi Vlada funkcionisala kao tim” i “želim da počne što pre i što pre se završi da se ne bi ugrozila efikasnost Vlade”. Još je pri tome premijerka naglasila da neki ministri “mogu da budu savršeni članovi nekog drugog tima, ali ne mog”, to jest njenog, razume se.

Onda su se pojavila neka važnija pitanja, a šta drugo nego Kosovo – tada se, da podsetimo, dogodio onaj “incident” sa hapšenjem Đurića – pa je rekonstrukcija odložena. Bilo je potrebno, kako je objašnjeno, sve drugo ostaviti po strani dok se to goruće pitanje ne reši. Što je, i jedno i drugo, kao što vidimo, i postignuto.

Šalu na stranu, mada i nije baš neka šala, kao što se svakog dana sve više uveravamo, razrešenje Kosova je sve dalje (predsednik Vučić je “sve manje optimista oko KiM”), a u Vladi – neki u klin, neki u ploču, već takoreći poslovično. To ne da nije tim nego nije ni društvo za kafanski sto.

Danas se često u Srbiji može čuti kako svojevremeno Bugarska i Rumunija nisu bile ništa spremnije za EU nego što je Srbija danas. Možda i nisu, ali postoji jedna bitna razlika. Rumuni i Bugari su iz petnih žila bili zapeli: da ih prime, pa da ih prime. I nije ih bilo briga šta govore “neki makroni” i slični. Srbija ne da se nećka nego se stalno nešto inati i joguni; “mi bi da uđemo, ali pod našim uslovima”, kako je to davno formulisala Milica Delević, a još uvek se vrti u nekim džinglovima. I jedva čeka da isprovocira neki znak sumnje u svoju spremnost da se priključi Evropi, pa da zatalambasa: eto, vidite da nas neće. Naravno, ni Evropa tu nije bezgrešna, ali o tome smo već pisali, a opet ćemo.

Ali ni Evropa, ma koliko obnevidela od unutrašnjih problema, ne može a da ne vidi tu veliku srpsku podelu: dok jedni vuku ka Briselu, drugi vuku ka Moskvi, pri čemu su ovi drugi glasniji, ako već nisu i nadjačali. Rusiji, međutim, i ne treba da oni nadjačaju, tj. da ona sasvim privuče Srbiju. Niti hoće, a verovatno i ne može. Njoj treba da Srbija ostane tu gde jeste, zaglavljena u ni tamo ni amo. Zamrznuti status quo. To je za Rusiju idealno. A za Srbiju pogubno.

Dakle, krajnje je vreme da se priča o rekonstrukciji vlade “što pre obnovi i što pre završi”. Što znači da iz vlade bude izbačen ruski lobi, jer pomenuta trojka, to se naslućivalo odavno a sad je belodano, više zastupa ruske nego srpske interese.

U suprotnom, i ostavka je logična.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.05.2018, 18:23h Миодраг

    Тачно али и недоречено. Милошевићева а касније и Тадићева и Коштуничина заоставштина продаје НИС-а спречава корумпирану ветропарк Брнабићку да учини ишта више осим ретког вербалног противљења.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side