27.02.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad
Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

Pa ipak, kao da smo bliži nekom novom ratu nego miru. Zapravo, bitku već imamo, samo što, da parafraziramo Slobodana Miloševića od pre 30 godina, ona više nije oružana, mada ni mogućnost da se takva ponovo desi još nije sasvim isključena. U svakom slučaju, zamrznuti konflikt, čini se, ima najviše vatrenih pristalica.

 

Oni svoje opredeljenje zasnivaju na dve premise. Prva bi se mogla izraziti kao: “Slaba Unija – jaka Srbija. Setićete se da su srpski nacionalisti zagovarali tezu “Jaka Srbija – jaka Jugoslavija”, te da su optuživali komuniste da su posle Drugog svetskog rata primenili princip “Slaba Srbija – jaka Jugoslavija”. Sada su “obrnuli ćurak”, pa tvrde da interesima Srbije više odgovara slaba Evropska unija, tačnije da bi joj najviše odgovaralo da Unije uopšte ne bude. Nedavno je na jednoj televiziji ministar spoljnih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačić govorio kako će na izborima za Evropski parlament pobediti tzv. suverenisti, tj. protivnici jačanja Evropske unije. To je dobro za Srbiju, tvrdio je dalje Dačić, jer će oni, navodno, imati više razumevanja za poziciju i zahteve Srbije u vezi sa razrešenjem kosovskog čvora.

Stvari, međutim, stoje potpuno suprotno. Suverenisti su u stvari nacionalisti – protiv kojih bi, “po definiciji”, socijalisti trebalo da budu, ali to je druga priča – koji, opet “po definiciji”, insistiraju na jačanju nacionalne države i manje brinu o univerzalnim ljudskim slobodama i pravima. Njihov moto je: prvo nacionalna država, onda sve ostalo.

Kada se primeni na Kosovo, to znači da će kosovske vlasti dobiti više slobode da rade šta hoće na teritoriji pod svojom kontrolom. A to dalje znači veću opasnost da će slobode i prava srpskog stanovništva, njegove ustanove i imovina, biti ugrožavani bez mogućnosti da neko “sa strane” interveniše. Jaka Evropska unija, sa svojim pravilima i pravima, najveći je zaštitnik Srba na Kosovu.

Druga teza zagovornika zamrznutog konflikta glasi: Vreme radi za nas ili “Dogodine u Prizrenu”. Naravno, to je svojevrsna “replika” jevrejske parole “dogodine u Jerusalimu”. Analogije su u društvenim i istorijskim procesima i inače nefunkcionalne, a ova posebno. Zašto?

Jevrejska ideja/politika imala je jaku ekonomsku pozadinu. U dvostrukom smislu. Prvo – Jevreji su posedovali (i poseduju) veliki deo svetskog bogatstva. Neuporedivo veći nego Srbi danas. Zahvaljujući tome, mogli su mnogo više da utiču na postupke najmoćnijih država sveta iako sami nisu imali državu. Recimo, na Ameriku mnogo više nego Srbija na Rusiju. Da ne govorimo o razlici između američke i ruske moći.

Drugo, Jevreji su kao nosioci finansijskog kapitala bili neka vrsta pionira globalizacije. Oni koji zastupaju tezu“vreme radi za nas” zapravo su protivnici globalizacije i liberalizacije. A to je kao da se borite protiv okretanja Zemlje oko svoje ose.

Umesto “Dogodine u Prizrenu”, Srbija trebalo da zastupa parolu: “Prizren – otvoren grad”. Dakle, gde god da bude granica između Srbije i Kosova, ona treba da bude otvorena. Da bude dozvoljen slobodan protok robe, kapitala i ljudi. Na taj način će Srbija imati najviše mogućnosti da bude prisutna na Kosovu. Zapravo, jedino tako će “dole” moći da opstane. Jer će moći da investira: i finansijski i intelektualno, kako u privredu tako i u kulturu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side