10.10.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi
U ovom času me situacija u Srbiji asocira na naslov jedne izvrsne knjige, zbirke pripovedaka, velikog pisca Vidosava Stevanovića.

Taj naslov glasi “Periferijski zmajevi”. Dakle, meni se čini da – ako Srbiji ima spasa – spasiće je periferijski zmajevi. Drugim rečima, ljudi iz unutrašnjosti, provincijski heroji. Ne želim ovim da kažem – kao što često govore predstavnici tzv. domaćinske Srbije – da su gradovi, pogotovo veliki, leglo razvrata i nemorala, političkog i svakog drugog, i tome slično. Ne, ne mislim da je tako. Treba razumeti i Beograd. Velika je gužva u njemu, nakupilo se tu svega i svačega sa svih strana i nije se uopšte lako snaći se u toj džungli. Sa druge strane, kao što često kibiceri neke partije šaha bolje vide pravi potez, tako i kad se malo poodmakne iz centra zbivanja čovek može bolje da uoči neke osnovne stvari. Možda i zato što su ljudi koji žive u malim mestima bolje na svojoj koži osetili, neki bi rekli silu i nepravdu, a ja bih rekao nedostatak slobode, sa jedne, i zakona, sa druge strane. I kada pogledate za šta se ti ljudi, od Požege preko Kraljeva, Šapca, Kikinde, Vršca, Zrenjanina, Paraćina, Niša, Vranja sve do Pirota, zalažu i bore, onda vidite da njih ne okupljaju takozvane nacionalne teme nego univerzalne ljudske vrednosti: otpor osionoj, razobručenoj i beskrupuloznoj vlasti.

Možda će biti nepravda ako ovde navedem i nekoliko imena, ali čini mi se da će biti još veća ako bar neka među njima ne pomenem. Recimo: Vrščanka Dragana Rakić, pa Željko Bodrožić iz Kikinde, čije “Kikindske” ovih dana slave dvadesetogodišnjicu, zatim Aleksandar Divović, predsednik Inicijative za Požegu, kao i Predrag Blagojević iz Niša, urednik Južnih vesti i, na kraju, ali naravno nikako najmanje važan, Aleksandar Jovanović, pokretač akcije “Odbranimo reke Stare planine” iz Pirota.

Svedoci smo da mnogi koji nemaju strpljenja da sačekaju da sloboda i zakon dođu u Srbiju izborom strane na koju odlaze jasno pokazuju čemu teže i u kakvoj državi žele da žive. Oni pak koji “ostaju ovdje”, što bi rekao Šantić, u svojim aktivnostima ne pozivaju se ni na Rusiju ni na Kinu. Od političkih i ostalih lidera u Beogradu očekuje se da to shvate.

Srbija se budi i buni. Kao na nekoj velikoj njivi, po njoj ovih dana gore vatrice otpora. Svaka od njih je posebna priča, koja nosi neku svoju specifičnost, ali sve ih veže ista ideja. Potrebno je da se te priče svežu u jednu knjigu, da se ta rasuta energija sakupi, organizuje i usmeri.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side