10.10.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi
U ovom času me situacija u Srbiji asocira na naslov jedne izvrsne knjige, zbirke pripovedaka, velikog pisca Vidosava Stevanovića.

Taj naslov glasi “Periferijski zmajevi”. Dakle, meni se čini da – ako Srbiji ima spasa – spasiće je periferijski zmajevi. Drugim rečima, ljudi iz unutrašnjosti, provincijski heroji. Ne želim ovim da kažem – kao što često govore predstavnici tzv. domaćinske Srbije – da su gradovi, pogotovo veliki, leglo razvrata i nemorala, političkog i svakog drugog, i tome slično. Ne, ne mislim da je tako. Treba razumeti i Beograd. Velika je gužva u njemu, nakupilo se tu svega i svačega sa svih strana i nije se uopšte lako snaći se u toj džungli. Sa druge strane, kao što često kibiceri neke partije šaha bolje vide pravi potez, tako i kad se malo poodmakne iz centra zbivanja čovek može bolje da uoči neke osnovne stvari. Možda i zato što su ljudi koji žive u malim mestima bolje na svojoj koži osetili, neki bi rekli silu i nepravdu, a ja bih rekao nedostatak slobode, sa jedne, i zakona, sa druge strane. I kada pogledate za šta se ti ljudi, od Požege preko Kraljeva, Šapca, Kikinde, Vršca, Zrenjanina, Paraćina, Niša, Vranja sve do Pirota, zalažu i bore, onda vidite da njih ne okupljaju takozvane nacionalne teme nego univerzalne ljudske vrednosti: otpor osionoj, razobručenoj i beskrupuloznoj vlasti.

Možda će biti nepravda ako ovde navedem i nekoliko imena, ali čini mi se da će biti još veća ako bar neka među njima ne pomenem. Recimo: Vrščanka Dragana Rakić, pa Željko Bodrožić iz Kikinde, čije “Kikindske” ovih dana slave dvadesetogodišnjicu, zatim Aleksandar Divović, predsednik Inicijative za Požegu, kao i Predrag Blagojević iz Niša, urednik Južnih vesti i, na kraju, ali naravno nikako najmanje važan, Aleksandar Jovanović, pokretač akcije “Odbranimo reke Stare planine” iz Pirota.

Svedoci smo da mnogi koji nemaju strpljenja da sačekaju da sloboda i zakon dođu u Srbiju izborom strane na koju odlaze jasno pokazuju čemu teže i u kakvoj državi žele da žive. Oni pak koji “ostaju ovdje”, što bi rekao Šantić, u svojim aktivnostima ne pozivaju se ni na Rusiju ni na Kinu. Od političkih i ostalih lidera u Beogradu očekuje se da to shvate.

Srbija se budi i buni. Kao na nekoj velikoj njivi, po njoj ovih dana gore vatrice otpora. Svaka od njih je posebna priča, koja nosi neku svoju specifičnost, ali sve ih veže ista ideja. Potrebno je da se te priče svežu u jednu knjigu, da se ta rasuta energija sakupi, organizuje i usmeri.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side