Mijat Lakićević: Paradigma Požega
08.01.2020 Beograd

Mijat Lakićević: Paradigma Požega

Mijat Lakićević: Paradigma Požega
Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

Ali, nisu terazijski samo Crnogorci nego i Bosanci i Srbijanci, pa po krugu dvojke jedni drugima dovikuju “ja tebi vojvodo, ti meni serdare”. Tako da vest da je koalicija SNS-SPS u ovom gradiću između Čačka i Užica “pukla ko prangija” nije izazvala nikakvo zanimanje velegradske javnosti. Za ovu vladajuću to i ne čudi, njima i ne ide u račun da se to raščuje, ali to što tome ni opozicione partije nisu posvetile nikakvu pažnju – bez obzira na njihovu poslovičnu “nesnađenost” – ipak predstavlja iznenađenje.

Naravno, “čudo u Požegi” nije se desilo slučajno. Prethodio je tome dug, naporan, ali – da ne bude baš sve kao kod Vučića – i pametan rad.

Ima već dve godine – a Novi magazin je o tome, da se pohvalimo, prvi pisao – kako je grupa Požežana krenula u donkihotovsku borbu protiv osione i bahate lokalne vlasti. Da su bili samo bahati ni po jada nego su bili i lopovi. Pomenuta grupa entuzijasta, mnogi bi rekli zaluđenika, nije se, međutim, zadovoljila vikend-šetnjama po varoši (valjda zato što je Požega mala, pa i nema bogzna šta usput da se vidi) nego je presavila tabak, pa sva ta zlodela stavila na papir i prosledila tužilaštvu.

Nisu, međutim, ni naprednjaci sedeli skrštenih ruku. Ohrabreni Vučićevom podrškom, i oni su napisali tužbe – protiv kolovođa protesta.

I – šta se desilo? Šta god mi o njemu mislili – pravosuđe je oslobodilo kolovođe. To je bila prva velika pobeda građana, koji su se u međuvremenu organizovali u Inicijativu za Požegu.

Sa druge strane, praktično u isto vreme, u maju prošle godine pohapšen je ceo vrh opštinskog rukovodstva: predsednik opštine Milan Božić (SNS), predsednica Skupštine opštine Zorica Mitrović, njen suprug Milenko Mitrović, kao i načelnik opštinske uprave Velimir Maksić. U novembru je uhapšen i direktor Razvojne agencije Požege Slavko Dobrić.

Na to je Dačić – ocenivši verovatno da je kompromitacija isuviše velika za mrvice koje dobija sa stola i pri tom ga još stalno “zapišavaju” Vučićevi talibani – naredio svojima da se povuku i napuste društvo naprednjaka.

Ko zna šta bi bilo da Vučiću u pomoć nisu pritekli oni koji na Terazijama izigravaju ljutu i beskompromisnu opoziciju. Poput DSS-a, recimo.

Požega je ovde, naravno, samo metafora ili paradigma. Cela Srbija se sastoji od desetina, pa i stotina “Požega”.

Krušik, Jovanjica, Badnjevac... da navedemo samo najveće prošlogodišnje afere, od kojih je svaka ponaosob dovoljna da vlast padne. Gde su oružje i droga, tu je smrtni ishod neminovan. Samo, naravno, neko to pitanje treba da potegne.

Možda je paradoksalno, ali stiče se utisak da Vučić još najbolje stoji u Beogradu. Kako god bilo, međutim, nesumnjivo je da on bez provincije neće moći da bude srušen.

“Svaki svoga ubijte subašu”, što reče Karađorđe u “Buni na dahije”.

Naravno, to je figura. Prošlo je vreme Karađorđa – mada u Požegi ima jedan Đorđe kome je majka kad je bio mali govorila... “šta učini”– sada su “moderna vremena” u kojima se društveni sukobi rešavaju (na) izborima. Mada ova naša manje liče na Čaplinova, a više na Nušićeva.

U Titovo vreme “opštenarodne odbrane” govorilo se da smo “kao jež”. Možda je došao trenutak da budemo kao – Požega.

Krušik, Jovanjica, Badnjevac... Birajte.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side