22.03.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka
Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

Na političkoj sceni ubedljivo preovlađuju odlikaši, ali nam je politički život ispod svakog nivoa, a opšte stanje u zemlji jedva ako zaslužuje mršavu dvojku.

Slično pokazuju kandidati za predsednika države. Najstariji među njima Vojislav Šešelj bio je svojevremeno među najboljim studentima sarajevskog univerziteta, a najmlađi, Miroslav Parović, koji “baštini” Šešeljeve ideje, bio je student generacije na novosadskom Tehničkom fakultetu. Šta reći za “glavnog pretendenta na presto” Aleksandra Vučića, “najboljeg studenta beogradskog Pravnog fakulteta ikad”, kako je to svojevremeno rekao dekan Sima Avramović.

Ako se jednog dana zaista krene u reformu obrazovanja, onda bi je možda trebalo početi od pitanja: kako naš prosvetni sistem “proizvodi” tako antiprosvetiteljski nastrojene ljude, zašto su naši najprimerniji učenici antidemokratski i antiliberalno opredeljeni?

Nije to sve iz škole, reći će neko, ima nešto i od kuće, što je tačno, ali nije u tome poenta. Retko se kad, ako ikad, u novijoj istoriji Srbije iskazivao takav – tako snažan i tako širok – prezir prema pravnoj formi, tj. formalnoj zakonitosti, kao u vreme vladavine tog, maločas pomenutog superstudenta. Pravo je postalo izraz samovolje, pa i zlovolje. I to na svakom koraku, na svim nivoima, u svim prilikama. Počev od njega samog, koji “ponosito” izjavljuje da bi zakon rušio, ne tajno i noću kao oni fantomi iz Savamale nego javno i usred bela dana. Preko predsednice Skupštine, koja je zakazujući predsedničke izbore čitav set izbornih zakona zgazila, što reče neko, ko mače muškatlu. Do ministarke pravde, koja je bez ikakvog razloga, “jer joj se može”, ali očigledno samo zato što ne pripadaju korpusu vladajuće partije, smenila tri ispitivača na pravosudnom ispitu. Ministarka Kuburović, međutim, ne mora više da se trudi; šta god da uradi, njenu karijeru je zauvek obeležilo svečano otvaranje lifta koji – može li za pravnika biti većeg blama – nije imao upotrebnu dozvolu.

Najgore je ipak u unutrašnjosti Srbije, daleko od velikih medija. Naprednjačka sila pritisla, disati se ne može. Lokalne vlasti su načisto “preparirane” članovima Srpske napredne stranke jer je tzv. reforma javne uprave iskorišćena da se iz nje izbace (skoro) svi nepodobni, a ubace podobni partijski kadrovi, pa deru li deru.

Namera je jasna: beskrupulozna manifestacija moći, čak i kada ona izaziva odbojnost kod dela građana. Računa se da će ta sila za većinu ipak biti privlačnija.

Stiče se utisak, za koji se iskreno nadamo da će biti pogrešan, da nema ničeg što neće biti učinjeno da bi se sačuvala vlast jednog čoveka. Tako da u ovom času niko ne može da garantuje da se u postizbornoj noći neće pojaviti neki novi fantomi. Samo što ovog puta neće biti tako malobrojni i što njihova meta neće biti “tri barake”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.03.2017, 15:38h Ivan

    O kakvom ti pravu i to baš u ovom trenutku pišeš? Pa, šta je s njim bilo u vreme privatizacije i besramnog razvlašćivanja imovine onih koji su je stvarali u posleratnom periodu

Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke